U čudesnom Vrtu uživanja

U Centru za grafiku i vizuelna istraživanja, osnovanom pri Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, promovisane su dve nove grafike Halila Tikveše. Svojim lapidarnim ikonografskim rešenjem, ovi radovi iz ciklusa "Plodovi" predstavljaju tačku u kojoj je generisano autorovo kreativno iskustvo. Tikvešin stvaralački trenutak u znaku zrelog životnog doba, u isto vreme, obogaćen je izložbom izabranih grafika malog formata (1960–2007), uz grupu asamblaža i objekata. Umetnička praksa (i Tikvešin primer) potvrđuju da mala grafika, kao slobodan grafički list, nosi u sebi sve promene kreativne osetljivosti, moć pojedinca i osobenosti određenog grafičkog prosedea; kao umetničko delo ona ne predstavlja ustupak ni jednom drugom faktoru sem što je malih dimenzija.

Kako je reč o grafičaru koji je 60-ih, 70-ih pa i 80-ih godina 20. veka predstavljao markantnu umetničku pojavu bez koje danas nije moguće pisati istoriju savremene grafike u Srbiji i eks-Jugoslaviji, ovom postavkom se, isto tako, podseća javnost na jedan nezaobilazni stvaralački opus. Tikveša je 2004. godine istovremeno izlagao u tri beogradske galerije – u Grafičkom kolektivu je predstavio, u izboru iz grafičkog opusa, svoja antologijska dela; ovom novom postavkom nastavlja se rezimiranje njegovih različitih vremenskih i poetskih segmenata.

Likovni fokus Halila Tikveše obeležen je estetikom erotskog i senzualnog koja potencira dominantnu čulnost ženske telesnosti u svetu nalik čudesnom Vrtu uživanja. U aluzivnoj antropomorfnosti trabakule, čestom motivu Tikvešinih grafika, koncentrisana je energija i strast, nostalgija i melanholija, iskrena emocija i tišina muzičke fraze, atmosfera tajne ljubavne pustolovine i hedonizam putenog tela, iskonska čežnja i nepatvorenost uzvišenog, meditativna usamljenost i ćutanje, senke stvari i bića u njihovoj tišini i polifoniji senzacija, prisno i udobno raspolaganje Pustinjom vremena, stanje Pejzaža i focus Utočišta, pojam Naročitog vremena i esencija Svečanog trenutka…I sami naslovi njegovih grafičkih ciklusa kao varijacije tema – Ljeto, Odijes i Kalipso, Čari žene, Kao srž ljeta – otvaraju široko komunikacijsko polje na kojem se zasniva Tikvešina stvaralačka izvornost, polifona struktura dela, žestina umetničke egzekucije. Zaista, u poetskoj sadržini Tikvešinog grafičkog rada, uz memorisane slojeve i likovno transponovane zavičajne senzacije Hercegovine i Neretve, nalazi se i kompleks stanja i pojava koje, po logici stvari, imaju svoju prirodnu, višedecenijsku stvaralačku genezu. Specifičnost sopstvene kreativne pozicije Tikveša zasniva na vidovima poetske figuracije i individualne ekspresije, a sam autor je, još 1964, izjavio da ga privlači magični realizam i poezija nadrealnog.

Asamblaži i objekti predstavljaju vizuelnu i idejnu celinu, fragmentarnu zbirku artefakata iz umetnikovog dnevnika nastalu u igri sakupljanja, promišljanja i kombinovanja.