Miris čorbastog pasulja

Nije prosto ko pasulj, pogotovo ne čorbast, jer tu sem belog i žutog zrnevlja ide još dodataka. Od luka, belog i crnog, suvih rebara, kolenice, zaprške, do rendane šargarepe i paštrnaka ko voli ukus ovog povrća. Ali, ni kuvanje nije baš po principu "strpaj sve u šerpu", jer pasulj se mora skuvati u prvoj vodi koja se prosipa, a onda naliti drugom vrućom…

Ipak, javiće se odmah i oni drugi, koji vole klot pasulj. Znači "bez išta" dodali bi da objasne svoj recept. Bez mesa, slaninice i onih suvotarija, samo crni luk i eventualno nekoliko paprika, suvih ili svežih koje će zaplivati po šerpi. Zaprška, da ali samo sa  proprženim belim lukom i kašikom-dve brašna. Dvojca naših kolega promovisali su pre desetak godina u svom "Kuvaru debelih novinara" i "pasulj ucveljenog udovca". Da li zato što se udovac dovoljno isplakao zbog usamljeničkog života, gubitka žene, ili nekog jačeg razloga, tek u ovaj posni krkanluk kulinari su stavili samo sitno seckan praziluk, umesto crnog luka koji uvek tera suze na oči. Znači, varijacije su mnogobrojne. Da se jede kašikom, ali može i da se zgusti i spakuje u lepo umotanu tortilju kako to vole Latinoamerikanci. Da li da pominjemo prebranac, koji je, takođe, prilog na trpezi pasuljoljubaca. A papulu, koju je svojevremeno sa zadovoljstvom jeo i Karađorđe, ako je varovati knjigama starostavnim. Za posnu trpezu dobar izbor, u šta su se uverili i svi gosti koji su juče bili na slavi. Sveti Nikola bez prebranca, teško bi se uvredili gosti.

Cele ove priče ne bi bilo da jednogodišnja biljka iz porodice mahunarki (Phaseolus vulgaris) nije doneta iz Južne Amerike u Evropu oko 1540. godine. Kristifor Kolumbo ga je prvi video na Bahamima, iako je po nekim izvorima ova biljka stara oko četiri hiljade godina, jer je gajen i u Starom Egiptu. Ipak, Amerikanci utvrdili da je postojao i pre šest hiljada godina. Po nekim autorima u svetu ima oko 250 vrsta pasulja, ali je kultivisanjem odgajeno 70 onih sa vegetacijom od 70 do 90 dana. Spada u red povrtnog bilja visoke biološke vrednosti koje je u naše krajeve doneto iz Italije u 17. veku. Kažu istoričari putem preko našeg Zemuna, ali da ne detaljišemo. Kada su kasnije naše domaćice masovnije otkrile kakvo ukusno jelo od njega može da se skuva, postao je nešto kao naš nacionalni specijalitet. Mada bi se i drugi otimali o njega i stavljali na spisak "svojih" variva, kao što se poslednjih godina čini sa ajvarom recimo.

Od knjiških podataka pomenimo da pasulj ima izuzetnu kaloričnu vrednost (100 grama pasulja ima 143 kilopondakalorija), ali i sve druge neophodne biološke materije: belančevine (26 odsto), ugljene hidrate (52 odsto), masti (2,1 odsto), zatim sve bitne aminokiseline, lecitin, kalijum, kalcijum, fosfor, gvožđe. Ljuska pasulja je bogata pektinom i drugim teško probavljivim sadržajima te se ne preporučuje osobama sa želudačnim, crevnim i drugim smetnjama.

Sledećeg četvrtka objavićemo recepte. Ko misli da najbolje kuva pasulj, neka sa nama podeli svoju tajnu. Preko mejla [email protected]