Partizanova kći

U svojoj ediciji Eseji beogradska izdavačka kuća „NNK Internacional” objavila je dve studije iz pera Vladimira Nabokova: o Floberu i o R. L. Stivensonu (prevod Maja Vračarić). Reč je o jednom od predavanja koje je Nabokov držao o poznatim piscima (Džejn Ostin, Dikens, Kafka, Džojs...) a u ovoj knjizi sloj po sloj analizira Floberovu „Madam Bovari” i Stivensonovo delo „Dr Džekil i g. Hajd”.

Više nego zanimljiva zapažanja pokazuju zbog čega je i sam Nabokov sjajan pisac, što on upravo demonstrira i svojim trećim romanom, „Lužinova odbrana” (isti izdavač, prevod Branko Vučićević) o dečaku koji nije omiljen ni u porodici ni u društvu. Njegova velika ljubav prema šahu doneće mu utehu, i titulu, ali će ga i odvesti u opsesivnost iz koje neće biti izlaza...

Beogradski „Plato” objavio je u prevodu Ljiljane Marković roman Luja de Bernijera „Partizanova kći”, u kojem glavna junakinja, iz okoline Beograda, u Londonu upoznaje muškarca kome poput Šeherezade, priča priču našeg podneblja. Kao što njen poznanik slušalac kaže, te priče su nužno, kao i njeni junaci, opsednute istorijom koja od njih „istiskuje logiku i čovečnost i zavodi ih u herojsku glupost”.

Ričard Bah je očarao svet svojom knjigom „Galeb Džonatan Livingston” a sada su pred nama, u izdanju „Mono i Manjane” i prevodu Zorice Mančić njegove „Iluzije”, knjiga u kojoj govori o avanturama samoprozvanog mesije, inače mehaničara u penziji. Razgovori su puni životnih mudrosti koje su i inače tu nadohvat ruke, ali koje ljudi, obuzeti nekim suštinski minornim stvarima, ne uspevaju da često vide.

U ediciji „Dan i noć” izdavačka kuća „Fabrika knjiga” objavila je strip „Nemirno more” Helene Klakočar Vukšić, za koji je 2000. godine na festivalu frankofonskog stripa u Angulemu osvojila nagradu Alfa art, za najbolju knjigu stranog autora. Strip „Nemirno more” govori o snalaženju mladog bračnog para sa detetom, koji u osvit raspada Jugoslavije kreće katamaranom na putovanje. Njihov put koji je imao sasvim drugu svrhu, uživanje, pretvara se u noćnu moru i težnju da se, u jednom dahu, savlada osećaj gubitka domovine i prilagođavanje na novu zemlju u kojoj bi trebalo da počne novi život... Strašno podsećanje, kroz odličan crtež i sažeti, ali precizni tekst.

Gregori Megvajer i njegov prvenac „Zlica. Život i vreme Zle veštice Zapada” (izdavač „Buk i Marso”, prevod Veljko Nikitović) uvode nas u jednu zemlju u kojoj životinje govore, devojčica ima zelenu kožu i kao buduća Zla veštica svojim stavovima ljude tera da preispituju prirodu zla. Kritičari ovaj roman porede sa Hobitom, Alisom i čarobnjakom iz Oza. Negde između, otvara nam nove vidike u prostranstva mašte.

„Stilos” iz Novog Sada objavio je dva zanimljiva romana: „Kolač večnosti” El Njumark (podnaslov glasi: Postoje li čuvari znanja o besmrtnosti, prevod Vojkan Guberinić) u kojem se radnja odigrava u Veneciji i čiji je junak iz senke Knjiga koja, navodno, u sebi krije rešenje svih zagonetki ljudskog postojanja. Vreme u kojem su živeli Bordžije i u kojem učenik uči što je moguće više od majstora kako da se opstane u svetu laži i moći, garantuje lep provod uz knjigu. Baš kao i roman „Profesorka klavira” Dženis J. K. Li (prevod Dubravka Popadić Grebenarović) čija junakinja stiže u Hongkong (radnja se odvija pedesetih godina prošlog veka) u kojem ulazi u koloplet događaja-posledica sećanja na rat. Samoća koju na kraju bira, neprimetnost u gomili koja teče nezaustavljivo kao reka, cena su jedne nove slobode posle svih patnji i ličnog sazrevanja.