Izlog bez aranžera

Leto uzima svoj krvavi danak po drumovima. Sezona odmora postaje, kao po pravilu, vreme učestalih saobraćajnih nesreća. Ljudi koji polaze na put da bi malo ulepšali svoj svakodnevni život, gube ga, tuđom ili svojom krivicom, nadomak željenog cilja. Očekivani dani radosti pretvaraju se iznenada u dane tuge, ponekad zvanično i za celu zemlju. Najnoviji tragični slučaj je stradanje turista iz Srbije u Egiptu.

U ovakvim situacijama televizija kao medij obavezna je na dvostruko delovanje. Prvo mora da odgovori na potrebe javnosti za informacijama, potom da program prilagodi proglašenoj nacionalnoj žalosti.

Što se tiče prvog, sve glavne domaće televizije nastojale su da dođu do pouzdanih vesti, prosleđivale su javnosti sve raspoložive podatke i izveštaje, tragale su za očevicima, prikupljale su oficijelne izjave... To što se na imena stradalih čekalo nešto duže, shodno međunarodnoj proceduri, sačuvalo je njihove porodice od one vrste pomalo nezdrave medijske navalentnosti koja odmah traži da zabeleži reč i sliku, vapaj i suze... Takve će radoznalosti i takvih priča nesumnjivo tek biti, no treba se nadati uviđavnom ustezanju od surovog kopanja po svežim ranama.

Za petak, 17. jul, valjalo je na brzinu izmeniti programsku šemu što televiziji, kao zahuktalom mehanizmu, nije jednostavno. Davno je prošlo vreme kad su koncerti umetničke muzike bili spasonosno – i jedino rešenje. Kanali su se razgranali, komercijalizovali, profilisali i ne može se očekivati da za dan napuste izabrani koncept. Ustaljene serije ostale su neprikosnovene, sem na RTS-u koji ih je zamenio odličnim reprizama (te je TV film „Tegla puna vazduha” konačno dospeo na Prvi program i u udarni termin). Voditelji vesti obukli su tamnu odeću, ali su stanice mahom zadržale u dnevnoj šemi najavljene naslove. Bilo je filmova, muzičkih spotova, sportskih prenosa...

I reklama, naravno. Upravo to je često deo programa s najviše priglupih i priprostih pojedinosti, samo je pitanje koliko se odgovornost TV uredništava proteže na ovaj oglasni prostor i da li imaju ikakvo pravo intervencije. Recimo – bar da prepakuju dobijene „EPP pakete”.

Kada bi brinule i o ovoj vrsti slika na svom ekranu, neke bi televizije pokušale da bar na dan žalosti utiču na aranžman i traže zamenu robe u izlogu koji iznajmljuju platežnim reklamerima. Kao za inat, i kao po nekom diktatu, prošlog petka isti TV šop radio je na televizijama B92, Enter, Pink... I u njemu jedna celulitna ženska zadnjica u tangama koja se, zahvaljujući magičnom „sauna masažeru”, preobražavala u manekenski zategnutu, izazovnu „pozadinu”. Golišava tela vrtela su se i pokazivala „savršenu seksi figuru”, pločaste trbušnjake, izvajane bicepse, ali je ona stražnjica bila glavni adut poruke o svemoći aparata za „mršavljenje i oblikovanje”.

Imalo je čime drugim tog dana mamiti i zadivljavati kupce. Među stalnim artiklima su, uz razne trenažere, super secko i anatomski jastuci. A jesti i spavati se mora dok je čovek živ...