Излог без аранжера

Лето узима свој крвави данак по друмовима. Сезона одмора постаје, као по правилу, време учесталих саобраћајних несрећа. Људи који полазе на пут да би мало улепшали свој свакодневни живот, губе га, туђом или својом кривицом, надомак жељеног циља. Очекивани дани радости претварају се изненада у дане туге, понекад званично и за целу земљу. Најновији трагични случај је страдање туриста из Србије у Египту.

У оваквим ситуацијама телевизија као медиј обавезна је на двоструко деловање. Прво мора да одговори на потребе јавности за информацијама, потом да програм прилагоди проглашеној националној жалости.

Што се тиче првог, све главне домаће телевизије настојале су да дођу до поузданих вести, прослеђивале су јавности све расположиве податке и извештаје, трагале су за очевицима, прикупљале су официјелне изјаве... То што се на имена страдалих чекало нешто дуже, сходно међународној процедури, сачувало је њихове породице од оне врсте помало нездраве медијске навалентности која одмах тражи да забележи реч и слику, вапај и сузе... Такве ће радозналости и таквих прича несумњиво тек бити, но треба се надати увиђавном устезању од суровог копања по свежим ранама.

За петак, 17. јул, ваљало је на брзину изменити програмску шему што телевизији, као захукталом механизму, није једноставно. Давно је прошло време кад су концерти уметничке музике били спасоносно – и једино решење. Канали су се разгранали, комерцијализовали, профилисали и не може се очекивати да за дан напусте изабрани концепт. Устаљене серије остале су неприкосновене, сем на РТС-у који их је заменио одличним репризама (те је ТВ филм „Тегла пуна ваздуха” коначно доспео на Први програм и у ударни термин). Водитељи вести обукли су тамну одећу, али су станице махом задржале у дневној шеми најављене наслове. Било је филмова, музичких спотова, спортских преноса...

И реклама, наравно. Управо то је често део програма с највише приглупих и припростих појединости, само је питање колико се одговорност ТВ уредништава протеже на овај огласни простор и да ли имају икакво право интервенције. Рецимо – бар да препакују добијене „ЕПП пакете”.

Када би бринуле и о овој врсти слика на свом екрану, неке би телевизије покушале да бар на дан жалости утичу на аранжман и траже замену робе у излогу који изнајмљују платежним рекламерима. Као за инат, и као по неком диктату, прошлог петка исти ТВ шоп радио је на телевизијама Б92, Ентер, Пинк... И у њему једна целулитна женска задњица у тангама која се, захваљујући магичном „сауна масажеру”, преображавала у манекенски затегнуту, изазовну „позадину”. Голишава тела вртела су се и показивала „савршену секси фигуру”, плочасте трбушњаке, извајане бицепсе, али је она стражњица била главни адут поруке о свемоћи апарата за „мршављење и обликовање”.

Имало је чиме другим тог дана мамити и задивљавати купце. Међу сталним артиклима су, уз разне тренажере, супер сецко и анатомски јастуци. А јести и спавати се мора док је човек жив...