Da li kiša pada samo u Vojvodini

,,Mediji su poruka”, to je čuvena rečenica Maršala Mekluana. Da mediji u informatičkom društvu imaju ogroman uticaj na vrednosnu i političku orijentaciju javnosti nije nikakvo otkriće. Nije nepoznato da je iza medija uvek neki politički i ekonomski interes. Pitanje je na kakav način i sa kakvim načelima to rade. Da li služe idealu objektivnosti? U tom pitanju se krije njihova savremena tajna.

Da li gledate vojvođanski dnevnik? Dovoljno je da ga pogledate nekoliko puta i otkrićete neke implicitne poruke. Oni koji stručnim okom posmatraju medije teško da ne zapažaju određena nacionalno-ideološka značenja u programu o kome je reč.

Prvo pitanje moglo bi da se postavi u vezi sa samim nazivom televizijskog dnevnika. Zašto vojvođanski dnevnik, a ne dnevnik RT Vojvodine? Ili, naprosto dnevnik. Jezički je korektno i jedno i drugo. Ali prisvojni pridev ,,vojvođanski” sugeriše teritorijalnost i neku vrstu imena za nacionalnost, dok naziv ,,Dnevnik RT Vojvodina” više sugeriše građansku javnost.

Povucimo analogiju sa RTS-om. Zašto ne ,,srpski dnevnik”? Iz istog razloga. Srpski dnevnik računa na srpski narod, a RTS na građane Srbije. Analiza sadržaja vojvođanskog dnevnika zahteva sistematski pristup: jedno precizno praćenje i merenje informativnog sadržaja tačno bi pokazalo koliko je čega iz javnog društvenog prostora. Lako se, međutim, zapaža da je najviše informacija o Vojvodini, a kada je reč o vestima o radu raznih organa vlasti, onda je u glavnoj ulozi predsednik IV Vojvodine.

A nedavno je u izveštaju o obeležavanju 500 godina manastira Krušedol, dodato kako se di-vi-di o manastiru prodaje širom Vojvodine. Kao da nema kupaca u celoj Srbiji!

Medijske poruke možemo da rangiramo po značaju i uticaju. Razlikovaćemo se u izboru i merilima. Po sudu ovoga koji piše, prvo mesto propagandnog učinka za vojvođansku stvar postiže se u vremenskoj prognozi koju nam šalje vojvođanski dnevnik. Kada dođe vreme da se obaveste gledaoci o sutrašnjem vremenu, na ekranu se pokaže karta Vojvodine s nazivima većih gradova i animiranom kišom ili suncem. Kiša pada samo do Save i Dunava a sunce sija samo iznad Fruške gore. Gledalac koji iz Kikinde hoće da putuje u Niš ili Kraljevo neće znati da li da ponese kišobran.

Ova vizuelna prezentacija vremenske prognoze neodoljivo podseća na dnevnik Crne Gore u kome se nebo poklapalo sa granicama bivše jugoslovenske republike. Nisam od onih koji će reći da Crna Gora služi kao primer, ali nedopustiva je ovakva manipulacija sa pripadnicima istog naroda. Ta televizijska prognoza ulazi u svaki stan, svaku kuću i nema sumnje da ona formira jednu sliku prostora koji je ,,naš” ili ,,moj”.

Još jednom da povučem analogiju sa RTS-om. Kada RTS obaveštava o vremenu onda ide prostor zapadnog Balkana sa nazivima gradova i izglednim vremenom. Bez granica.

Kako je moguće ovakva obrada javnosti od strane vojvođanskog dnevnika? RT Vojvodine je javni servis. To znači da treba da izražava interese građana, odnosno onih koji finansiraju taj servis. Da li je u interesu građana da se obaveste samo o onima koji su na vlasti ili o događajima iz susednog grada? Ostavimo po strani sve izjave o objektivnosti i oslobađanju od pritiska države. To su lepe reči. Pravo pitanje je ko stvarno kontroliše javni servis? To može da bude jedino kritička javnost. Ali šta ako javni servis ne dopušta da se kritička javnost izrazi?

sociolog, naučni savetnik