Argument ,,šta zli jezici kažu”

U dnevnom listu „Politika” od 22. jula 2009. u tekstu koji je potpisao Boris Begović pominje se moje ime u veoma čudnom i potpuno neumesnom kontekstu. Uz tekst je (na ,,Politikinom” sajtu) data i kratka biografija Borisa Begovića koja pokazuje da se radi o profesoru sa značajnim naučnim referencama – što sam ja, naravno, znao. Tim više čudi da za dokaz svoje teze koristi šta „zli jezici kažu” i argument „da mu se nešto čini” – dovodeći u vezu istraživanje koje radi kompanija, kojom ja rukovodim, sa onim što se, po njegovom mišljenju, loše dešava u državi, i to tako što kaže da se „državna politika svodi na – kako Srđan kaže!”.

Ne kažem da mi ne laska što je profesor Begović napisao da ja imam takvu moć, mada sam uveren da zna da nemam, ali mi je čudno da nije uspeo da dođe do boljeg i „naučnijeg” argumenta za svoju tezu, kojom kritikuje „državnu politiku”. Time svakako najviše je ugrozio svoj kritički osvrt.

Kako veoma dobro znam, i kako je to veoma lako dokazati, da „ja i moj tim” ne radimo „gotovo na nedeljnom nivou za potrebe naše (još uvek) najveće stranke i njenih koalicionih partnera”, kao i da u istraživanjima koja radimo nismo pominjali konkretne slučajeve, a ne mogu ni da se setim kada smo istraživali čak i principijelne stavove o privatizaciji, tekst Borisa Begovića, sa veoma „tabloidnim” naslovom, gubi tu tako snažno potenciranu argumentaciju.

Znam da su „teorije zavere” u Srbiji veoma popularne i često pogubne po nas same ovde, jer se veoma olako kroz takve priče diskredituju i ljudi, i institucije, i politike... Ipak ne razumem potrebu da se jedan legitimni i ozbiljan posao stavlja u taj kontekst samo zato što je istina da povremeno radimo istraživanja i za neke, pa i vladajuću stranku, kao i za mnoge institucije, pa i za neke delove vlade. Verujem da ne treba nikoga da ubeđujem kako se kod nas još uvek radi daleko manje istraživanja nego što je potrebno da bi se razumeli i birači pred izbore i građani u vremenima kada se u njihovo ime upravlja državom. Nesporno je da se ovde istraživanja rade neuporedivo manje nego što naše inostrane kolege, kao na premer u Francuskoj, Nemačkoj, SAD, Velikoj Britaniji..., rade za svoje državne institucije i političke elite. Naravno, položaj političke stranke zavisi od raspoloženja javnog mnjenja i sigurno da im nije lako da svoje strateške ciljeve prikazuju tako da ih javno mnjenje koje se informiše kako se informiše prepozna i razume. Upravo zato su potrebna istraživanja, i da zavisi od mene, a ne od npr. budžeta, bilo bi ih mnogo više (mada ne „na nedeljnom nivou”).

Kako nijedno od istraživanja koja smo radili, a koje bi moglo biti klasifikovano kao rad za, ’ajde da tako kažem, političke elite, niti je bilo namenjeno, niti je bilo prezentovano javnosti, čudi me ova (zlo)upotreba „što zli jezici kažu” autora i novina koje cenim. Zbog toga im stojim na raspolaganju za sva stručna razjašnjenja u vezi sa metodologijom i dometima istraživanja koja stvarno radimo. O „zlim jezicima” svakako ne bih više diskutovao. Ima za to dosta voljnih medija i autora i bez mene.

„Stratedžik marketing“