Lumpovanje na beogradski način

Noćni provod kod nas je najbolji,ali razlika između stranaca i onih koji žive u Beogradu ili okolini ipak postoji. Stvar je jednostavna: kadadođe stranac i vidi da ovde svako može da naruči alkoholno piće u klubu ili kafiću iako nije punoletan, pa joši ostane do rane zore,njemu je to onda raj na zemlji. To je nedopustivona zapadu, aujedno i razlika koja će nestati kad nas Evropa „uhvati pod svoje”.

Da li je na ovaj način možda razmišljao i Gart Kartrajt, autor članka „Ples na Dunavu” dok je šetao pločnicima Beograda obasjanim mesečinom? Sigurno jeste, jer postoje brojne očigledne razlike između Beograda i recimo Londona.

U gradu pod Avalom građani svako veče lumpuju do sitnih sati, dok u engleskoj metropoli ljubitelji noćnog života jedva čekaju dane vikenda za dobar provod. Plodni putopisac i novinar britanskog dnevnika „Gardijan”, rodom sa Novog Zelanda, zapazio je u reportaži objavljenoj 25. jula da svake noći u srpskoj prestonici „radi dugačak niz klubova gde se organizuju lude žurke”.

Možete da plešete na staroj tvrđavi i na splavovima, u podrumima i koktel-barovima, piše dalje Kartrajt, posebno ističući da je najbolje od svega to što su Srbi izuzetno prijateljski nastrojen narod.

I u Turističkoj organizaciji Beograda kažu da prestonica ima reputaciju metropole koja nudi svakodnevni, živopisan noćni život, sa mnoštvom klubova otvorenih do svitanja. Takvih objekata u Beogradu otprilike ima oko 1.500, napominju u TOB-u. Najprepoznatljiviji su klubovi smešteni na splavovima duž obala Save i Dunava čime je Beograd jedan od malobrojnih evropskih gradova smešenih na obali dveju međunarodnih reka.

– Glavni grad u maju je posetilo oko 8 000 stranaca koji su doputovali brodovima, a među njima najviše je bilo Amerikanaca, Nemaca i Skandinavaca. Prema najnovijim podacima, 32 odsto više Rumuna, 30 odsto više Grka, 54 odsto više Bugara i 46 odsto više Hrvata posetilo je naš grad u odnosu na isti period prošle godine. Primetan je i porast posetilaca iz Francuske – objašnjava Vesna Nađ, iz TOB-a. Stranci će na kraju obilaska balkanske metropole kazati da je gostoprimstvo prednost Beograđana i njihov zalog za budućnost. Naša sagovornica smatra da je svaki žitelj ujedno i odličan turistički vodič. Kada saznaju da svaki kafić ili diskoteka radi do maltene svitanja, turisti ne žele da napuste prestonicu bar nekoliko dana. Podatak da je od 30 000 Engleza koliko ih je posetilo „Egzit”, više od polovine usput obišlo i glavni grad Srbije, dobar je znak, navode u TOB-u.

– Strance privlači opuštena atmosfera i ponuda za zabavu koja nije puka razonoda. Kada Beograd priređuje neku manifestaciju, onda se misli i na lokaciju koja će biti neobična i na sadržaj koji treba da bude jedinstven. I još nešto, dok recimo u restoranima u Ljubljani posle 22 časa nemate načina da poručite večeru, u Beogradu provod tek tada zapravo počinje – zaključuje Vesna Nađ. A vikendposetioci, posebno oni iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Slovenije, smatraju Beograd većom metropolom od svojih prestonica zbog prijateljske atmosfere, sjajnih klubova i barova, jevtinih pića, nepostojanja jezičke barijere…

-----------------------------------------------------------

Pozitivan pi-ar za „Bir fest”

Nije prvi put da neki ugledni londonski list skrene pažnju javnosti na kulturne manifestacije Beograda. Britanskilist „Indipendent” je među 20 najatraktivnijih događaja na planeti u 2006. godini svrstao i „Bir fest”. Kao festival koji obavezno treba posetiti preporučivale su ga i poznate britanske i italijanske avio-kompanije. Poslednje u nizu značajnih priznanja stiglo je minule godine od svetski priznatog stručnjaka za pi-arprofesora Denisa Vilkoksa, koji je festival pivanaveo kao pozitivan primer kampanje u svom udžbeniku „Odnosi sa javnošću, strategije i taktike”. Njegov udžbenik popularno zovu „Biblija pi-ara”, a koristi se na 350 univerziteta širom planete.

M. Brakočević