Лумповање на београдски начин

Ноћни провод код нас је најбољи,али разлика између странаца и оних који живе у Београду или околини ипак постоји. Ствар је једноставна: кададође странац и види да овде свако може да наручи алкохолно пиће у клубу или кафићу иако није пунолетан, па јоши остане до ране зоре,њему је то онда рај на земљи. То је недопустивона западу, ауједно и разлика која ће нестати кад нас Европа „ухвати под своје”.

Да ли је на овај начин можда размишљао и Гарт Картрајт, аутор чланка „Плес на Дунаву” док је шетао плочницима Београда обасјаним месечином? Сигурно јесте, јер постоје бројне очигледне разлике између Београда и рецимо Лондона.

У граду под Авалом грађани свако вече лумпују до ситних сати, док у енглеској метрополи љубитељи ноћног живота једва чекају дане викенда за добар провод. Плодни путописац и новинар британског дневника „Гардијан”, родом са Новог Зеланда, запазио је у репортажи објављеној 25. јула да сваке ноћи у српској престоници „ради дугачак низ клубова где се организују луде журке”.

Можете да плешете на старој тврђави и на сплавовима, у подрумима и коктел-баровима, пише даље Картрајт, посебно истичући да је најбоље од свега то што су Срби изузетно пријатељски настројен народ.

И у Туристичкој организацији Београда кажу да престоница има репутацију метрополе која нуди свакодневни, живописан ноћни живот, са мноштвом клубова отворених до свитања. Таквих објеката у Београду отприлике има око 1.500, напомињу у ТОБ-у. Најпрепознатљивији су клубови смештени на сплавовима дуж обала Саве и Дунава чиме је Београд један од малобројних европских градова смешених на обали двеју међународних река.

– Главни град у мају је посетило око 8 000 странаца који су допутовали бродовима, а међу њима највише је било Американаца, Немаца и Скандинаваца. Према најновијим подацима, 32 одсто више Румуна, 30 одсто више Грка, 54 одсто више Бугара и 46 одсто више Хрвата посетило је наш град у односу на исти период прошле године. Приметан је и пораст посетилаца из Француске – објашњава Весна Нађ, из ТОБ-а. Странци ће на крају обиласка балканске метрополе казати да је гостопримство предност Београђана и њихов залог за будућност. Наша саговорница сматра да је сваки житељ уједно и одличан туристички водич. Када сазнају да сваки кафић или дискотека ради до малтене свитања, туристи не желе да напусте престоницу бар неколико дана. Податак да је од 30 000 Енглеза колико их је посетило „Егзит”, више од половине успут обишло и главни град Србије, добар је знак, наводе у ТОБ-у.

– Странце привлачи опуштена атмосфера и понуда за забаву која није пука разонода. Када Београд приређује неку манифестацију, онда се мисли и на локацију која ће бити необична и на садржај који треба да буде јединствен. И још нешто, док рецимо у ресторанима у Љубљани после 22 часа немате начина да поручите вечеру, у Београду провод тек тада заправо почиње – закључује Весна Нађ. А викендпосетиоци, посебно они из Босне и Херцеговине, Хрватске и Словеније, сматрају Београд већом метрополом од својих престоница због пријатељске атмосфере, сјајних клубова и барова, јевтиних пића, непостојања језичке баријере…

-----------------------------------------------------------

Позитиван пи-ар за „Бир фест”

Није први пут да неки угледни лондонски лист скрене пажњу јавности на културне манифестације Београда. Британскилист „Индипендент” је међу 20 најатрактивнијих догађаја на планети у 2006. години сврстао и „Бир фест”. Као фестивал који обавезно треба посетити препоручивале су га и познате британске и италијанске авио-компаније. Последње у низу значајних признања стигло је минуле године од светски признатог стручњака за пи-арпрофесора Дениса Вилкокса, који је фестивал пиванавео као позитиван пример кампање у свом уџбенику „Односи са јавношћу, стратегије и тактике”. Његов уџбеник популарно зову „Библија пи-ара”, а користи се на 350 универзитета широм планете.

М. Бракочевић