Prepodne učiteljica, popodne čistačica

Trend prezaposlenih zapadnjaka koji od ponedeljka do petka rade kao činovnici ili predavači u školama, a vikendom, potpuno rasterećeni kompleksa, sortiraju robu u magacinima ili dele reklamni materijal stigao je i u Srbiju.

Da sve je sve više stalno zaposlenih u kreditima do guše koji u dodatnim poslovima vide jedino rešenje za izlazak iz finansijske krize pokazuju i prebukirane stranice specijalizovanih novinskih oglasa. Spiskovi potražnje su, nažalost, sve duži, a ponuda poslova sve tanja.  

Na ceni su poslići u kojima radno vreme nije strogo propisano. Poželjni su oni koji se mogu raditi kod kuće, povremene „tezge” – čuvanje dece, šišanje travnjaka, davanje časova matematike, srpskog, hemije… pa čak i mini golfa. Ponude poput kucanja seminarskih radova, pomoći u pisanju domaćih zadataka ili pozivi na kućne terapeutske razgovore vapaji su slabo plaćenih stručnjaka koji jedva krpe kraj s krajem.

– Opšta je besparica. Zbog napornog rada i prekovremenih sati provedenih na poslu oni koji bi hteli da se dodatno angažuju uglavnom ne mogu da usklade vreme. Žele, ali ne mogu da se uklope, pa često brzo odustaju – kažu u agenciji za zapošljavanje.

Za sada je na tržištu svega nekoliko agencija za pronalaženje takozvanih fleksibilnih poslova zbog čega Ministarstvo rada i socijalne politike sve više insistira da se ove firme usko specijalizuju i izađu i sa ponudama za zaposlene. S druge strane, u agencijama ističu da „ne mogu da izmisle poslove” jer ih u poslednjih šest meseci nema ni za nezaposlene. U odnosu na prošlu godinu  broj zahteva poslodavaca umanjen je za čak 40 odsto.      
Mnogi sugrađani koji su imali sreće da pronađu honorarni angažman, a sa kojima smo imali prilike da razgovaramo, ne žele da se predstave. Stiče se utisak da se stide ili strahuju da bi im poslodavci zamerili zbog toga što sa redovnog posla trče na dodatni. 

– Učiteljica sam, ali od plate ne mogu da živim. Leti čistim stanove i lokale, a ako stignem i u toku školske godine ponekad poslepodne, posle škole ili vikendom. Ko želi da radi može da nađe posao. Nikada javno ne bih govorila o tome zbog ugleda – kaže naša sagovornica. Mlađi ljudi uglavnom nemaju takvih problema, uz stalan posao prihvataju i povremene. Jedan od najbržih i najlakših načina da se honorarno zaradi novac jeste deljenje letaka.

– Već nekoliko godina ubacujem u sandučiće reklamni materijal. Za dan je moguće zaraditi i nekoliko hiljada dinara. Najprimamljiviji je Novi Beograd, uđeš u nekoliko solitera, obiđeš blok i začas podeliš hiljadu letaka. Deljenje „iz ruke” na ulici plaća se dvostruko više, zato što je napornije – objašnjava Goran Lazić. O svom dodatnom poslu govori i Ranko Popović koji lepo dopunjuje kućni budžet novcem zarađenim od čekanja u redovima ispred stanica MUP-a.

– Za čekanje ispred stranih ambasada nema mnogo zainteresovanih, ali zato me mnogi angažuju da stojim u redovima ispred policijskih stanica. Ljudi nemaju strpljenja, a hitno im trebaju pasoši. U proseku imam oko četiri poziva nedeljno što, priznaćete, nije loše –  kaže Popović.

Jednog od najoriginalnijih načina da zaradi dosetio se izvesni Zoran zaposlen u državnoj službi. Objavio je oglas da kosi travu i uništava korov na placevima. Prema njegovim rečima, posao je krenuo i sada već ima stalne mušterije među ugostiteljima, ali i Beograđankama iz viših krugova koje, kako naglašava, „vole da su im dvorišta lepa”.

Ivana Albunović