Haos u braku i porodici

"Posle zabave" Tatjane Ilić je fragmentaran dramski tekst koji se bavi položajem žene u savremenom društvu, karakterističnom i po haosu u porodičnim, prijateljskim i bračnim odnosima. Strukturalno, tematski i stilski srodan sa televizijskim i filmskim načinom izražavanja, tekst je vredan zbog povremenih, tragikomičnih replika koje ruše brojne iluzije u kojima su likovi zapetljani. Sa druge strane, tekst nije dovoljno podsticajan, zato što se uglavnom zadržava na ilustraciji postavljenih problema, fali mu promišljeniji dramski razvoj likova i njihovih odnosa, koji bi generisali ozbiljniju emotivnu identifikaciju, prilično neophodnu za ovu vrstu drame, koja ovde, dakle, izostaje.

Izgled scene u predstavi rediteljke Alise Stojanović je funkcionalan zbog stilizovane jednostavnosti (scenograf Darko Nedeljković), koja omogućava da prostor označava različita mesta (stanovi, kancelarije). Kostimi su takođe jednostavni, savremeni, odgovaraju karakterima likova (Zora Mojsilović). Nataša Marković korektno igra protagonistkinju Jelenu, koja je razvedena i živi sa ćerkom Sofijom (Tara Manić), hrabra je i borbena, po potrebi manipulativno zavodljiva, a u suštini usamljena i izgubljena. Jelena Ćuruvija-Đurica stvara lik njene prijateljice Zorane koja luta od jedne do druge promašene veze, samouverena je i nonšalantno koketna. Paulina Manov blago krivi lik Sonje, takođe Jelenine drugarice, čijeg je muža Jelena nekada bezobzirno zavela, iz dosade i/ili potrebe za samodokazivanjem. Putem takve iskrivljenosti u izrazu, glumica jasno pokazuje odnos Sonje prema Jeleni, karakterističan po nekoj vrsti prenapregnutog, neiskrenog, formalnog oprosta i pomirenja, koji u realnosti, opravdano, nisu održivi.

Pavle Pekić odmereno teatralno nastupa u ulozi Petra, govori brzo, ravno i mehanički, precizno i ubedljivo predstavljajući suštinu lika, jednog krutog, pragmatičnog i površnog muškarca, tipičnog japija. Milan Čučilović igra Jeleninog bivšeg muža Sašu kao tunjavog i bezličnog, u toj meri da ga Jelena guta svojom energijom. Cvijeta Mesić u osnovi tačno postavlja lik Jelenine majke Cice, nekadašnje pevačice, teatralno predstavljajući njenu (pseudo)umetničku aroganciju, razmaženost i samodovoljnost. Putem te teatralnosti se formira odmak od lika i komentariše činjenica odvratnosti njenog karaktera, koji je psihološki osakatio Jelenu. Sa druge strane, Mesićeva možda previše karikira Cicu, oduzimajući joj uverljivost; lik bi bio opipljiviji i dramski efektniji da je karikatura umerenija.

Predstava "Posle zabave" postavlja pitanja društvene pozicije žene u današnjem, postfeminističkom vremenu narušenih tradicionalnih odnosa između polova, i u tom pogledu je zanimljiva, dakle zbog savremenosti i aktuelnosti tematike. Ipak, nije reč o predstavi visokih umetničkih dometa, jer ona, kao i tekst, ostaje na površini prikazivanja porodičnih i društvenih odnosa, ne produbljuje ih i ne daje njihova autentičnija tumačenja.