Nada u Martija

Dik Marti, specijalni izvestilac Saveta Evrope zadužen za istragu o trgovini ljudskim organima na Kosovu, stigao je u Beograd. Da li će dugo zataškavani zločini nad Srbima, počinjeni tokom mandata Unmika, ikada biti rasvetljeni zavisi upravo od ovog čoveka.

Dolazak Martija s nestrpljenjem se očekuje još od januara. Srpsko pravosuđe, koje je okončalo pretkrivični postupak u slučaju trgovine organima, treba da razmeni sa predstavnikom Saveta Evrope dokaze i informacije o predmetu nestanka 300 do 500 ljudi. Što je mnogo važnije, od njega se očekuje da utiče na one koji su ovu istragu godinama sprečavali i pored očiglednih dokaza o zločinima i počiniocima.

Marti bi mogao da zahteva da na Kosovu ponovo bude otvoren slučaj u kojem bi dvadesetorica do sada otkrivenih pripadnika OVK, za koje se zna gde su, mogla da budu izvedena pred lice pravde zbog stravičnih zločina nad Srbima.

Pored toga, veruje se da se masovne grobnice nalaze na severu Albanije, na području opština Tropoja i Kuks, odnosno na teritoriji koja je srpskom pravosuđu za sada nedostupna. Marti bi mogao da utiče na to da se Albanija natera da dozvoli ekshumaciju.

Sprovođenje istrage o trgovini ljudskim organima nemoguće je bez pristupa mrtvačnici u Orahovcu, gde se, kako se sumnja, i danas nalaze dokazi, kao i žutoj kući u Albaniji u kojoj je, po svemu sudeći, bila smeštena improvizovana bolnica.

Istraga o trgovini ljudskim organima nailazila je na nesavladive prepreke od samog početka 2003. godine. Karla del Ponte, bivša glavna haška tužiteljka, koja je o trgovini organima pisala u knjizi „Lov”, tvrdila je da podaci o tome nisu mogli da budu provereni zbog loše saradnje s pojedinim pripadnicima Unmika.

Zna se i za neuspelu istragu Unmika u bolnici za duševne bolesnike u Štimlju. U toj bolnici se, prema nekim saznanjima, nalazilo bar 40 ljudi. Nacionalnost i identitet tih ljudi nikada nisu utvrđeni, jer su svi pacijenti, pre nego što je Unmik policija pretresla tu instituciju, preko noći nestali.

U žutoj kući nađeni su kontejner za medicinski otpad, veća količina različitih lekova od kojih se neki koriste prilikom hirurških intervencija, špricevi, instrumenti i tkanine na kojima je bilo tragova krvi. Albanski tužilac uporno je tvrdio da su nađene samo dve ampule penicilina. Dokaze je svojevremeno preuzeo Haški tribunal, ali su oni uništeni pre nego što je obavljena DNK analiza zbog – kako je rečeno – higijenskih razloga.

Dolasku Martija prethodile su izjave američkih i evropskih zvaničnika da podržavaju utvrđivanje istine o trgovini organima. Da li to daje nadu u ono u šta su mnogi sumnjali – da će ovaj slučaj konačno krenuti sa mrtve tačke, pokazaće vreme. Tvrditi da je pravda, posebno međunarodna, veoma spora kada je reč o srpskim žrtvama nije ništa novo. Ostaje da se vidi da li će ovog puta biti i dostižna.