Kultura slobode

Beogradski umetnik Saša Pančić autor je pet bibliografskih knjiga poznatog bugarskog pesnika Ljubomira Levčeva, tačnije – autor je ilustracija koje su štampane uz poeziju. Reč je o 55 originalnih crteža, a knjige će biti objavljene i u digitalnom izdanju u januaru. Jedan primerak ovog dela naći će se i u Nacionalnoj biblioteci u Sofiji.
Saša Pančić izlaže ovih dana u novosadskom MP art klubu radove sa multimedijalne izložbe "Trenutak asimetričnog ćutanja", predstavljene prošlog meseca u beogradskoj galeriji Ozon. "Trenutak asimetričnog ćutanja" je citat iz knjige ruskog pisca Jevgenija Zamjatina, koji je 1920. godine napisao knjigu "Mi" u kojoj, koristeći humor u odbranu zdravog razuma, ironiše sistem kontrolisanog društva. Čitajući ovu knjigu kao sadržaj primenjiv na današnje doba, Saša Pančić kaže da se danas prepoznajemo u Zamjatinovom ogledalu, bezlični i apersonalni, prekriveni kulturom visoke produktivnosti i masmedijskih zvezda.

"Naši su bogovi ovde, dole, sa nama – u Birou, u kuhinji, u radionici, i klozetu; bogovi su postali kao mi: ergo – mi smo postali kao bogovi. I mi ćemo, moji neznani planetarni čitaoci, doći k vama da bismo vaš život učinili božanstveno razumnim i tačnim, kao što je naš...", piše Zamjatin, a Saša Pančić koncipira svoju izložbu kao dijalog sa mislima i rečima ruskog pisca.

– Velika, univerzalna tema neslobode, sistema okrenutog protiv svake individualne kreativnosti, briljantno je ispričana u romanu "Mi". Taj tekst me je povukao, bolje rečeno primio sam ga kao poruku i imao sam želju da na njega odgovorim. Zamjatin se obraća nepoznatom čitaocu u budućnosti, sa pretpostavkom da će taj čitalac imati problem u svom sistemu. Seriju apstraktnih crteža sam nazvao Pismo, dinamički ih podržao video radovima i tako likovnim elementima sročio odgovor na primljenu poruku. Otvarajući na taj način dijalog između različitih kulturnih okvira, istorijskih okolnosti, prošlosti i sadašnjosti, poželeo sam da kroz likovne radove, emocijama i idejama, ljudski zagrlim Zamjatina. Tamo daleko, negde u Sibiru 1920. godine. Ova izložba je pokušaj solidarnosti sa svim onim hrabrim pojedincima koji su ugradili svoje misli, dela i živote u nešto što bi danas mogli nazvati kulturom Slobode, kaže Saša Pančić.

Koncept izložbe je multimedijalan. Saša Pančić predstavio je crteže, Zamjatinov tekst apliciran na stub galerije i tri video rada. Umetnik se opredelio ovog puta za crno-beli likovni izraz da bi, kao što kaže, bio što jasniji u onome što saopštava. Muzičku podlogu čini muzika Džimija Hendriksa, Aboridžina i beogradske grupe Biber, kao obeležja tri kulturna okvira.

"Bilo mi je zanimljivo kako se dodiruje tipografija sa površinom crteža i pokretnim senkama. Osećaj da su oni srodnici, dobro se iščitava u samoj postavci. Višemedijski pristup jednoj temi je uvek uzbudljiv i rizičan. Sve zavisi od toga šta hoćete time da pokažete. Ako je ideja jasna onda će različiti mediji u punoj meri doprineti tome. Dijalog nije uspostavljen samo između mene i pisca, već i između različitih medija međusobno. Vođen takvim pristupom, iskoristio sam noseći stub galerije za apliciranje citata i tako im dao centralni značaj. Sve drugo sam postavljao dramaturgijom odmotavanja oko osnovne ideje. Kad posmatrač uđe u galeriju i krene da čita zatečen tekst na stubu, obilaženjem oko njega neminovno uočava različite pozicije teksta i okružujućeg likovnog materijala.

Tako sve dobija jedan dublji likovni smisao pored sadržine koja mu se nudi rečima", objašnjava Saša Pančić koji će ovu izložbu, sledeće godine, predstaviti u Sofiji i Varni.