Biznismen bez lica

Najbolje kotirani među srpskim biznismenima u 2008. godini, na listi koju je sačinio Republički zavod za razvoj, već drugu godinu zaredom je Predrag Ranković Peconi. Prošlogodišnji profit njegovih firmi bio je 3,47 milijardi dinara, ili više od 35 miliona evra. Peconijevu imperiju „Invej” danas čini najmanje 12 preduzeća- „Monus”, „Rubin”, „Vital”, „Albus”, „Milan Blagojević”, „Medela”, „Ratar”, „Sunce”, „Stari grad”, TV Košava, „Pančevačka pekara” i luka „Dunav” u ovom gradu. Međutim, u medijima danas figurira samo jedna njegova fotografija, za koju se zapravo ne zna da li je verodostojna.

Peca, kako mu tepaju bliski saradnici, rođen je 1962. godine u Beogradu. Odrastao je u novobeogradskom soliteru u Ulici narodnih heroja. Urbana legenda kaže da je osamdesetih novac uložio u flipere i poker aparate, iz čega su u devedesetim iznikle kockarnice i kladionice. Policija, s druge strane, sumnja da se obogatio švercom nafte i cigareta, nazivajući ga u famoznoj Beloj knjizi iz 2001. godine glavnim peračem novca „surčinskog klana”.

Na vreme je biznis uveo u legalne tokove, pa je prvi ozbiljni uspeh postigao s cigaretama „fast”. Karićima je, navodno posle 5. oktobra, pozajmio trideset miliona maraka da plate ekstraprofit, ali im je i preuzeo posao prodaje dopuna za mobilne telefone.

Mada je sa ostalim surčincima hapšen u akciji„Sablja”, samo nekoliko nedelja po izlasku iz zatvora najavio je izgradnju fabrike „Monus” u Inđiji, a vlada mu je, iako je postojala odluka da se u Srbiji dozvoli rad samo tri fabrike cigareta, to ipak dozvolila.

Nezvanične informacije govore da je dobre veze s političarima stekao pomažući milionima evra prilikom dobrovoljne predaje haških optuženika. Uspon na društvenoj lestvici nastavio je kada je njegov brend Vital postao sponzor Crvene zvezde, a potvrdio posetom predstavnika MMF-a njegovoj fabrici cigareta početkom 2006. godine.

Ipak, pred posetu ruskog predsednika Putina Hrvatskoj 2007. godine, biznismen sa jakim surčinskim vezama je zamoljen da napusti zagrebački hotel „Šeraton”, gde je boravio s prijateljem Milanom Nerandžićem Limunom.

Pojedini poslanici srpskog parlamenta kleli su se da su Peconijevi ljudi boravili u zgradi Skupštine kada su početkom ove godine izglasani amandmani na Zakon o akcizama kojim se favorizuju proizvođači jeftinijih cigareta, dok su neki od lidera partija na vlasti morali javno da se pravdaju da ih Peconi ne finansira.

Za njegovu otmicu se donedavno nije znalo. Oteli su ga zemunci 2000. godine i pustili istog dana pošto je za otkup plaćeno 500.000 maraka. Posle tog iskustva Peconi se, navodno, „zablindirao” i nikada više nije pojavio u javnosti.

Marko Albunović