Бизнисмен без лица

Најбоље котирани међу српским бизнисменима у 2008. години, на листи коју је сачинио Републички завод за развој, већ другу годину заредом је Предраг Ранковић Пецони. Прошлогодишњи профит његових фирми био је 3,47 милијарди динара, или више од 35 милиона евра. Пецонијеву империју „Инвеј” данас чини најмање 12 предузећа- „Монус”, „Рубин”, „Витал”, „Албус”, „Милан Благојевић”, „Медела”, „Ратар”, „Сунце”, „Стари град”, ТВ Кошава, „Панчевачка пекара” и лука „Дунав” у овом граду. Међутим, у медијима данас фигурира само једна његова фотографија, за коју се заправо не зна да ли је веродостојна.

Пеца, како му тепају блиски сарадници, рођен је 1962. године у Београду. Одрастао је у новобеоградском солитеру у Улици народних хероја. Урбана легенда каже да је осамдесетих новац уложио у флипере и покер апарате, из чега су у деведесетим изникле коцкарнице и кладионице. Полиција, с друге стране, сумња да се обогатио шверцом нафте и цигарета, називајући га у фамозној Белој књизи из 2001. године главним перачем новца „сурчинског клана”.

На време је бизнис увео у легалне токове, па је први озбиљни успех постигао с цигаретама „фаст”. Карићима је, наводно после 5. октобра, позајмио тридесет милиона марака да плате екстрапрофит, али им је и преузео посао продаје допуна за мобилне телефоне.

Мада је са осталим сурчинцима хапшен у акцији„Сабља”, само неколико недеља по изласку из затвора најавио је изградњу фабрике „Монус” у Инђији, а влада му је, иако је постојала одлука да се у Србији дозволи рад само три фабрике цигарета, то ипак дозволила.

Незваничне информације говоре да је добре везе с политичарима стекао помажући милионима евра приликом добровољне предаје хашких оптуженика. Успон на друштвеној лествици наставио је када је његов бренд Витал постао спонзор Црвене звезде, а потврдио посетом представника ММФ-а његовој фабрици цигарета почетком 2006. године.

Ипак, пред посету руског председника Путина Хрватској 2007. године, бизнисмен са јаким сурчинским везама је замољен да напусти загребачки хотел „Шератон”, где је боравио с пријатељем Миланом Неранџићем Лимуном.

Поједини посланици српског парламента клели су се да су Пецонијеви људи боравили у згради Скупштине када су почетком ове године изгласани амандмани на Закон о акцизама којим се фаворизују произвођачи јефтинијих цигарета, док су неки од лидера партија на власти морали јавно да се правдају да их Пецони не финансира.

За његову отмицу се донедавно није знало. Отели су га земунци 2000. године и пустили истог дана пошто је за откуп плаћено 500.000 марака. После тог искуства Пецони се, наводно, „заблиндирао” и никада више није појавио у јавности.

Марко Албуновић