Im­pre­siv­na Ko­lek­ci­ja Vu­ji­čić

Specijalno za „Politiku”
Kolekcija Vujičić srpskog slikarstva 20. veka, stvarana daleko od svake medijske pažnje, čak i od očiju znalaca i poklonika likovne umetnosti, osim nekolicine posvećenih, prvi put je omogućila da se čitaoci „Politike” upoznaju sa njenim programskim planovima. Zbirka umetničkih dela, koja nosi ime po svom vlasniku Zoranu Vujičiću, ima impresivne koordinate po broju umetničkih dela, po njihovoj estetskoj i istorijskoj vrednosti i po konceptu i mogla bi da preraste u kulturnu instituciju.

Ideja osnivača je da ulaskom i u izdavačku delatnost promoviše teorijski diskurs u našoj sredini, podstiče istraživanja u domenu istorije savremene srpske umetnosti, ali i da se fokusira na opus pojedinih umetnika, prvenstveno onih čija se dela nalaze u Kolekciji. Imena uređivačkog tima, dva vodeća srpska teoretičara i istoričara umetnosti, specijalista za 20. vek – profesora dr Jerka Denegrija i profesora dr Miška Šuvakovića – garant su da će stručni tekstovi na temu domaće umetnosti, prognani, uz časne izuzetke, već dve decenije iz izdavačkih planova ostalih izdavača, naći svoju nišu.

Dok se na javnoj sceni pokreću teme oživljavanja tradicije zadužbinarstva, legata i mecenatstva iz koje su ponikle institucije od kojih je najpoznatija Spomen zbirka Pavla Beljanskog, Vujičić se opredelio da nastavi putem koji je zacrtao njegov prethodnik, Beljanski, odabravši da se njegova kolekcija fokusira na srpsku umetnost celog 20. veka. Kolekcija Vujičić, za koju njen izvršni direktor istoričarka umetnosti Aleksandra Lalić, u razgovoru za „Politiku” kaže da se i dalje razvija i obogaćuje, sada je već, po glavnim parametrima (167 umetnika, oko 470 eksponata), prestigla ono što je činilo nukleus Spomen zbirke Pavla Beljanskog (36 autora 185 umetničkih dela).

Dok je Beljanski nastojao da načini relevantni izbor umetničkih dela nastalih od 1900. do sedme decenije 20 veka, stavljajući akcenat na period između dva rata, Vujičić se trudi da stavi naglasak na drugu polovinu 20. veka, posebno na poslednje dve decenije kada su državne institucije posustale u dopunjavanju postojećih kolekcija i praćenju novih tendencija u srpskoj likovnoj umetnosti.

(/slika2)Ideja je da se svaki period ilustruje delima predstavnika pravaca najbitnijih za razvoj srpske umetnosti 20. veka. Tako su se, gledano hronološki, našle na okupu slike prve generacije srpskih modernista. Tu je pejsaž Nadežde Petrović iz 1904, rađen po povratku iz Minhena, koji je najranije datirano delo kolekcije, tu su slike i crteži, rađeni tokom Prvog svetskog rata, prerano preminulog Koste Milićevića, najveće nade srpskog impresionizma i sa njim stilski povezan Borivoje Stevanović sa slikom „Zeleni prozor” iz 1909, koja čini čast ovom sjajnom, pomalo skrajnutom, umetniku impresionističke plejade.

Kolekcionarski raritet je slika Marka Murata kome je, iako se rodio i umro u Hrvatskoj, mesto i među srpskim modernistima pošto je bio među onim umetnicima sa Balkana koji su se, nošeni idejom jugoslovenstva, obreli u Srbiji pre Prvog svetskog rata i jedan je od osnivača društva „Lada”.

Međuratni period je ilustrovan antologijskim delima, od kojih su mnoga pravi biseri srpske umetnosti.

Poklonike umetnosti Save Šumanovića ostaviće bez reči njegova slika sremskih žitnih polja iz 1933. godine, kada se posle burnih pariskih godina vratio u zavičaj, pevajući vojvođanskoj ravnici ode na svojim platnima. Svako ko poznaje opus Ignjata Joba mora da zastane pred uljem „Bahanalije” iz 1930, koje je po ekspresivnosti blisko Savinom „Pijanom brodu”.

Jovan Bijelić je zastupljen bosanskim pejsažem iz 1936, kada je bio u naponu snage i u punom kolorističkom zamahu, dok je pesnik ravnice Ivan Radović zastupljen sa nekoliko platana iz međuratnih godina. Dovoljno je nabrojati imena, kao što su Marko Čelebonović, Petar Dobrović (antologijski „Motiv iz Srebrenog” iz 1934), Mihajlo Petrov (grafika iz 1921) Bogdan Šuput… da bi se stekla barem približna slika u kojoj meri je tačna konstatacija da je međuratni period zastupljen delima muzejske vrednosti.

Pomno su odabrana i dela autora iste generacije čiji su „izdanci” (Milan Konjović, Ljubica Cuca Sokić, Petar Lubarda, Ivan Tabaković), posle izvesnog tavorenja tokom partijski nametnutog socrealizma, našli sebi novo mesto u posleratnom periodu.

Najbrojniji deo kolekcije u kojoj nije diskriminisana nijedna likovna forma (crteži, ulja, grafike, kolaži, fotografije, skulpture, instalacije…) i sve bitne poetike, obuhvata poslednje četiri decenije prošlog veka, a najviše imponuje to što su značajno zastupljeni umetnici iz Vojvodine koji su sedamdesetih igrali značajnu ulogu u jugoslovenskoj neoavangardi.

Kolekcija Vujičić može da se pohvali da je jedna od retkih u kojoj su se našle neke sjajne slike „ukletog”, a pre svega gurnutog u zaborav, slikara Igora Vasiljeva, kakve nemaju naše ugledne muzejske institucije.

Posebna pažnja je posvećena enformelu iz šezdesetih, ta „zlatna decenija beogradske škole”, sa platnima monumentalnih dimenzija. Nekoliko je prikazano javnosti prošle godine na izložbi u Galeriji 73 po izboru dr Denegrija (Filo, Vera Božičković, Mica Popović, Žika Turinski, Petar Omčikus, Zoran Pavlović, Lazar Vozarević…).

Zanimljiv je, ali pre svega imponuje, izbor pripadnika naivne, marginalne i art brut umetnosti u Srbiji, čije boje brane Ilija Bosilj, Emerik Feješ i Sava Sekulić.

Umetnici nove figuracije takođe su odabrani sa izuzetnom pažnjom i pokazuju rafinirani ukus kolekcionara (Mića Popović, Miro Glavurtić, Leonid Šejka, Dragoš Kalajić, Miodrag Rogić, Radovan Reljić i Dušan Otašević).

Može se primetiti da je među akvizicijama značajan broj dela nastalih sredinom osamdesetih, kada je počela da se stvara Kolekcija, pošto se u to vreme njen osnivač Zoran Vujičić, posećujući izložbe i ateljea umetnika koji su tada izlazili na likovnu scenu, zainteresovao za  umetnost tog perioda.

Neki od pripadnika te generacije (Uroš Đurić, Mrđan Bajić, Mileta Prodanović) u međuvremenu su postali stožeri aktuelne likovne scene.

-----------------------------------------------------------

Izdavački planovi

Izdavački segment Kolekcije Vujičić izašao je u javnost ovoga leta beogradskom promocijom knjige Nikole Dedića „Utopijski prostori umetnosti i teorije posle 1960”, ali već tokom jeseni treba da se pojavi veliki zbornik teorijskih tekstova „Figure u pokretu” koji uređuju Miško Šuvaković i Aleš Erjavec. Do kraja godine biće štampana monografija o Radomiru Damnjanoviću Damjanu.

Važna sinteza Jerka Denegrija „Teme srpske umetnosti 1950–2000” planirana je za 2010. godinu. Šuvaković i Denegri, sa mlađim kolegom Dedićem, pišu knjigu „Trijumf savremene umetnosti” koja će biti ilustrovana delima iz kolekcije.

-----------------------------------------------------------

Pozajmljuje dela

U planu je i organizovanje nekoliko tematskih izložbi dela ove zbirke.

Kolekcija Vujičić će pozajmiti iz svog fonda dela za izložbu „Ratni  slikari” koju priprema prodajna galerija „Beograd” za septembar. 

Kolekcija je spremna da pozajmi dela za reprezentativne retrospektivne izložbe, kao što je učinila za izložbe posvećene Petru Lubardi i Branku Protiću.