Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Kultura

12.07.2016 u 08:05

„Svet knjige” iz Beograda objavio je nedavno knjigu eseja Rista Tubića (1933), našeg poznatog filozofa, književnika i prevodioca, pod naslovom: „U lavirintu stihije savremenog sveta”. U podnaslovu knjige stoji: Pitanja i čuđenja. Autor se, pre svega, čudi što Evropska unija, i ne samo ona, danas pati od ideološke iscrpljenosti i što je njena politika postala nevizionarska delatnost. S padom komunizma postalo je jasno da je politika izgubila svoju veličanstvenu teleološku dimenziju. Šta se tu, u stvari, izgubilo? Nestalo je ono uverenje da se kapitalizam nužno pretvara u komunizam koji više neće biti stvar želje i dobre namere: hteli to ljudi ili ne, bili oni svesni toga ili ne, delovali oni na tome ili ne, ta epoha neumitno dolazi. Dolazi nužno po unapred određenim istorijskim

Kultura

04.07.2016 u 19:30

Život između razuma i vere

Roman Nagiba Mahfuza „Srce noći”, koji je objavila izdavačka kuća „Albatros plus”, klasična je priča u Mahfuzovom stilu, u kojoj autor briljantno opisuje ljudske emocije klizeći kroz dubine psiholoških karaktera pripadnika različitih društvenih slojeva i surovu stvarnost života. Nagib Mahfuz (1911–2006), svrstava se u najuticajnije pisce kod Arapa. Visoko se uzdigao u svetu književnosti i, za sada, jedini je arapski pisac koji je dobio Nobelovu nagradu (1988). Mahfuz je formu romana, žanr koji jedva da je postojao u arapskoj literaturi kada je debitovao na književnoj sceni, za šest decenija angažovanog pisanja, utemeljio i ozakonio širom arapskog sveta. Autor je šezdesetak knjiga, od istorijskih drama do dugih romana zapletenih struktura o životu u savremenom Egiptu i na stotine

Kultura

30.06.2016 u 17:00

Najveći deo života ostao je u čestarima

Radomir Andrić (1944), pesnik, književni kritičar i esejista, autor tridesetak pesničkih knjiga, dobitnik je nagrade „Vasko Popa”, jedne od najuglednijih pesničkih nagrada, za knjigu „Osim jedne stvari” (izabrane i nove pesme), koju je objavila izdavačka kuća „Filip Višnjić” iz Beograda. U obrazloženju žirija, između ostalog, se kaže: „Nagrađena knjiga Radomira Andrića, pripada onim delima savremene srpske književnosti, koja, u načelu svoje stvaralačke samobitnosti, izražavaju nesebična osećanja da nam je svet, ovakav kakav jeste, jedini dom, jedino naše pribežište, ali pribežište i za one koji dolaze posle nas, utoliko lepši i podnošljiviji svet, ukoliko ga i poezija učini humanijim, kao što je poezija Radomira Andrića.” Nagrada će pesniku biti uručena danas u Vršcu. Koje su

Kultura

26.06.2016 u 09:00

Trideset godina od smrti Miroslava Antića

Pre tri decenije umro je omiljeni i autentični pesnik Miroslav Mika Antić. Njegov život bio je uzbudljiv i inspirativan, kao i njegova poezija. Promenio je mnogo gradova i zanimanja, snimao je filmove i bavio se slikarstvom, pisao je za novine, pisao je i prozu, ali je uvek bio najpre pesnik. Bio je i boem koji se radovao svetu oko sebe i taj svet proslavljao u svojim pesmama koje se i danas pamte. „Arhipelag” je u dva izdanja objavio priču o životu Miroslava Antića, romansiranu biografiju „Sutradan posle detinjstva”, koju je napisao poznati pisac Nemanja Rotar, koji je pažljivo istražio život i pesme Miroslava Antića, na osnovu čega je napisao uzbudljivu i neodoljivu knjigu o velikom pesniku i o njegovom vremenu. Smeštajući svoju knjigu između života i literature, između romana i

Kultura

21.06.2016 u 08:03

Počinje Beogradski festival evropske književnosti

Otvaranjem izložbe radova Ivane Ristić u holu Velike sale Doma omladine Beograda, večeras u 19 časova, i susretom i razgovorom s poznatim hrvatskim piscem Zoranom Ferićem u 20 časova, počinje peti Beogradski festival evropske književnosti. Izložba „S jeseni, kada počnu vetrovi” nastala je po motivima priča Danila Kiša iz knjige „Rani jadi”. Pored ilustracija i grafičke prezentacije teksta, posetioci će moći da vide i nekoliko primeraka bibliofilskog izdanja priče Danila Kiša „S jeseni, kada počnu vetrovi”. Izložbu radova Ivane Ristić otvoriće profesorka Fakulteta primenjenih umetnosti i dizajnerka Olivera Batajić Sretenović. Prvi pisac koji gostuje na Beogradskom festivalu evropske književnosti jeste Zoran Ferić. Za knjigu priča „Anđeo u ofsajdu” dobio je nagradu „Jutarnjeg lista” i

Srbija

19.06.2016 u 20:00

Književno-filozofska škola, od Korena do Deoba

Kruševac – Tradicionalna, 27. po redu, Književno-filozofska škola, na dvodnevnom zasedanju, (ovog vikenda) bavila se temom „Od ’Korena’ do ’Deoba’ – društvena i kulturna slika Srbije u 20. veku”. Više od 30 naših eminentnih književnika, filozofa, sociologa, antropologa, istoričara i pripadnika drugih profesija koje se bave društvenim pitanjima, raspravljali su i o antropološkim temama u književnosti i filozofiji, kao i o „vremenu ograničenog humanizma”. Raspravom o glavnoj temi predsedavao je Marko Nedić, predsednik Saveta škole, inače ugledni srpski književni kritičar, istoričar književnosti, prozni pisac i esejista. U ime organizatora, Kulturnog centra Kruševac, skup je pozdravio mr Miroslav Smiljković, koji je izrazio zadovoljstvo što se škola bavi delom Dobrice Ćosića, a posebno

Kultura

17.06.2016 u 22:05

Đido je zračio životom iz beživotnog zatvora

U knjizi „Milovan Đilas: Pisma iz zatvora” su takođe i pisma koja je Štefica, Đidova supruga i vaša majka, pisala Đidu za vreme njegovog devetogodišnjeg tamnovanja. Vi ste treće lice u pismu i vaš otac veli kako ne razdvaja sina i suprugu. Đido je suđen četiri puta – 1955, 1956, 1957. i 1962 – zbog svojih izjava, članaka i, najviše, knjiga Nova klasa i Razgovori sa Staljinom. U stvari, poslat je na robiju zbog kritike komunističke partije i zalaganja za demokratske reforme. Govorio je za sebe kako ga je sasvim zarobila ideja mirnog pretvaranja jednopartijske diktature u demokratsko socijalističko društvo. Nije mogao da se ne bori za nju. Ali, uvek je dodavao kako se u toj zarobljenosti osećao slobodan, čak ponekad i srećan. Verovao je, a verovali smo i moja majka i ja kao dečak, da je u pravu i

Kultura

15.06.2016 u 17:00

Skadarlijski bardovi kojih više nema

Ove pesme su istiniti, doživljeni, lirski zapisi. Namerno su kovane tako da prijaju duši i da se dopadnu čitaocima, da ih svako razume, a ne moraju književnim kritičarima, jer samo tako mogu da sačuvaju uspomenu na sjajnu generaciju boema: pesnika, slikara, muzičara, glumaca, pevača, novinara, balerina, noćobdija i drugih svitaca na duhovnom nebu Skadarlije u razdoblju od 1970. godine do danas, eto, više od četiri i po decenije. Veliki deo pesama i zapisa nastao je u Skadarliji, koja više nema negdašnji sjaj, jer je vreme razvejalo većinu likova iz ovih stihova. Knjigu Dragana Mraovića (1947), jednostavno nazvanu „Boemska knjiga”, u kojoj su boemske pesme i anegdote iz boemskog života, objavila je izdavačka kuća „Dereta”. Gradove, „monmartre” i „skadarlije”, objašnjava Mraović, ne

Kultura

14.06.2016 u 21:05

Pesništvo i ubistvo nisu tipični za normalne ljude

Želeći da se okuša u nečemu što do sada nije radio, Ivan Ivačković je napisao roman „Bezverje” koji će se, u izdanju „Lagune”, pred čitaocima pojaviti za Noć knjige, 17. juna. Knjiga svojim sadržajem iznenađuje, s obzirom na dosadašnja interesovanja autora bestselera „Kako smo propevali” za koji je dobio nagradu „Desimir Tošić”. Za tri decenije, koliko je proveo u novinarstvu, Ivačković je objavio oko dve hiljade tekstova u gotovo svim važnim novinama u SFRJ, SRJ i Srbiji. Osim knjige „Kako smo propevali” koja govori o preplitanju popularne muzike i politike u SFRJ, objavio je zbirku eseja „Pisma iz Tajnog grada”, zatim biografske knjige „Umetnost pobune”, „Obe strane jastuka” i „Priznanja pop pevačice”, kao i pesničku zbirku „Crvena mapa”. –U esejistici i poeziji ostavio sam tragove kojih

Kultura

13.06.2016 u 17:43

Vasi Pavkoviću nagrada „Kočićevo pero”

Novi dobitnik priznanja „Kočićevo pero” za proleće 2016. godine književnik je Vasa Pavković, za knjigu „Okean Dunav”, u izdanju Zadužbine „Petar Kočić” Banjaluka–Beograd. Priznanje su Pavkoviću u Srpskom književnom društvu u Beogradu, u prisustvu brojnih prijatelja i pisaca, uručili Nikola Vukolić, predsednik žirija za dodelu nagrade i upravnik Zadužbine, Mladen Vesković, član žirija (u žiriju je još i Miljenko Jergović), kao i Mihajlo Pantić, dobitnik „Kočićevog pera” za decembar prošle godine. Nagrada „Kočićevo pero” dodeljuje se piscima koji stvaraju u duhu Kočićeve misli i reči. – Već naslov knjige „Okean Dunav” zaustavlja čitaočev pogled i fiksira ga antinomijom: okean je večan, a u istu vodu reke ne može se dva puta zakoračiti. Ipak, i okean i reka sačinjeni su od iste

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: književnost