Vasi Pavkoviću nagrada „Kočićevo pero”

Novi dobitnik priznanja „Kočićevo pero” za proleće 2016. godine književnik je Vasa Pavković, za knjigu „Okean Dunav”, u izdanju Zadužbine „Petar Kočić” Banjaluka–Beograd. Priznanje su Pavkoviću u Srpskom književnom društvu u Beogradu, u prisustvu brojnih prijatelja i pisaca, uručili Nikola Vukolić, predsednik žirija za dodelu nagrade i upravnik Zadužbine, Mladen Vesković, član žirija (u žiriju je još i Miljenko Jergović), kao i Mihajlo Pantić, dobitnik „Kočićevog pera” za decembar prošle godine. Nagrada „Kočićevo pero” dodeljuje se piscima koji stvaraju u duhu Kočićeve misli i reči.

– Već naslov knjige „Okean Dunav” zaustavlja čitaočev pogled i fiksira ga antinomijom: okean je večan, a u istu vodu reke ne može se dva puta zakoračiti. Ipak, i okean i reka sačinjeni su od iste supstance, dok njihova različitost ukazuje na složenost i tajanstvenost sveta, još veće nego što se isprva čini. Priroda je za Vasu Pavkovića svojevrsni umetnički podsticaj, bilo da se prepušta proživljenom iskustvu ili čaroliji maštanja. Čak i najbeznačajniji susret odjekuje u biću kao podstrek za umetničku obradu – rekao je Nikola Vukolić.

Govoreći o knjizi „Okean Dunav”, Vasa Pavković je istakao da ova proza prati junaka od odrastanja u Jugoslaviji do aktuelnog trenutka u Srbiji, a sadrži i posvetu piscima kao što su Miodrag Borisavljević, Danilo Nikolić i Mihajlo Pantić. Priroda je okvir ovog pripovednog sveta.

– Ko je bolje od Kočića, suptilnog realiste, opisao prirodu? Za Kočića me vezuje upravo slika prirode. Međutim, Kočić je književnost žrtvovao društvenom angažmanu, stajući na stranu obespravljenih i siromašnih. Živeći u Jugoslaviji i Srbiji, pokušao sam da budem angažovani pisac, ali književnosti sam uvek davao prednost. Iskustvo istorije prati svakog ovdašnjeg prozaistu – primetio je Pavković.

Mladen Vesković je po ribolovačkoj strasti, koja je svojstvena Vasi Pavkoviću i Mihajlu Pantiću, ova dva pisca i prijatelja okarakterisao kao „najknjiževniji ribolovački tandem”. Upravo zbog tog odnosa prema prirodi, Vesković je uočio sličnost između Kočićeve i Pavkovićeve proze.

– „Zelena nit” uvek je prisutna u Pavkovićevom delu, a sada je fokus upravo na reci, vodi i mediteranskom duhu, koji nam nedostaje od raspada Jugoslavije – dodao je Vesković.

Mihajlo Pantić Vasu Pavkovića opisao je kao najvećeg entuzijastu našeg književnog života, postojano prisutnog već 35 godina. Pantić nagrađenu knjigu vidi i kao vremeplov, koji nas vraća u doba sporijeg proticanja vremena.