Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.05	101.66	101.35
127	127.76	127.38

Kultura

17.01.2020 u 20:00

Jesmo li čudovišta

Ako hoćeš nekoga do kraja da poniziš, pronađi način kako da probudiš njegov strah, piše Filip David u novoj knjizi esejaCitatom „Uvek će biti pokvarenih svinja. Čudovišta su oni koji stoje i gledaju”, italijanskog pisca Prima Levija, koji je preživeo Aušvic i ovo logorsko iskustvo opisao u svom književnom delu, a zatim tragično završio svoj život, počinje nova knjiga eseja Filipa Davida „Jesmo li čudovišta”, u izdanju „Službenog glasnika”. Tri su teme koje grupišu ove duboko promišljene tekstove. Po prvoj je izdanje dobilo naslov, a druge dve govore o ogledanju u devedesetim godinama 20. veka i o jevrejskim temama. Kada piše o problemima savremenih populističkih društava, Filip David precizno ukazuje na uzroke i posledice moralne i materijalne bede, primitivizma koji trijumfuje,

Kultura

16.01.2020 u 13:32

Sakupljač gorkih nesanica

U rasponu dugom skoro pola veka, od zbirke Priboj (1971) do stihova iz knjige Uoči glavnog pretresa (2018), Simon Simonović (1946–2020) gradio je prepoznatljivi pesnički izraz, vremenom sve više jezički raslojen, otvoren kako prema svakodnevnim govornim oblicima tako i prema narodnoj lirici i melodijama rodnog, vranjanskog kraja. Nizu pesničkih knjiga u novije doba pridružila se i autorova lirska, autobiografski osenčena proza, u romanima Tajka (2001) i Hoću-neću (2010) kao i meditativno-esejistički zapisi Razno (2017), I tako...(2019). Posmatran u celini Simonovićev opus sliva se u jedinstvenu lirsku priču o došljaku koji u utorbi velikog grada pokušava da sačuva horizonte zavičajnog i iskonskog prostora, duhovnu vertikalu koja se duž porodičnog rodoslova spušta ka istorijskom

Kultura

13.01.2020 u 20:00

Sali Runi – mladi irski klasik

Kada Sali Runi piše o generaciji današnjih mladih ljudi, odnosno takozvanih milenijalaca, onda oni liče na junake Trifoovih, Šabrolovih i filmova Erika Romera, i ne samo na njih, već i na mnoge druge filmske i književne klasične junake, poput likova Džejn Ostin, na primer. Ovakve paralele moguće je uspostaviti zbog toga što je pogled na svet u dva romana ove mlade i talentovane irske književnice „Razgovori s prijateljima” i „Normalni ljudi” oslobođen današnjih okvira i šablona koji nam govore o tome da su mladi površni, da se teško odlučuju na emotivne veze ili da žive virtuelnim životom. Međutim, junaci Sali Runi stvarni su, žive običnim životom, osećaju udaljenost od svojih porodica, u kojima su uglavnom odrastali bez nesebične roditeljske ljubavi, bore se sa nesigurnostima, i tako

Kultura

09.01.2020 u 10:57

Drskošću sam se borio protiv straha

Nedavno je akademiku Dragoslavu Mihailoviću, jednom od najznačajnijih savremenih srpskih pisaca, autoru knjiga „Frede, laku noć”, „Kad su cvetale tikve”, „Petrijin venac”, „Čizmaši”, „Zlotvori”, „Goli otok”..., dodeljena „Velika nagrada – Ivo Andrić” za životno delo, Andrićevog instituta u Andrićgradu, koja će mu biti uručena 27. januara. Povodom ovog priznanja, ali i novih planova, za naš list Dragoslav Mihailović naglašava: „Objavio sam do sada 22 knjige. Radio sam na svakoj sa velikim žarom. Zadovoljan sam njima, mislio sam da sam završio taj posao. Onda sam ustanovio da imam dosta beležaka iz razgovora sa nekadašnjim golootočanima, i poželeo sam da ih pripremim za štampu

Politika

08.01.2020 u 22:55

Stihovi iz njujorške kafeterije

Diplomatija nije više ono zanimanje kojim su se bavili Dučić i Andrić. Danas je to pre jedan surogat formi visokog protokola, birokratije i egzistencije na društvenim mrežama, i kao takav teško da može inspirativno da deluje na bilo koju umetnost, pa i na književnost, s malim izuzetkom satire. Obrnuto je moguće. Književnost širi vidike i slobodu svakog čoveka, pa i savremenih birokrata. Ovako za „Politiku” o preplitanju diplomatije i spisateljstva, govori Saša Obradović, ambasador Srbije u Finskoj, koji je i sam dugo godina paralelno i u diplomatskim i u književnim vodama. Upravo kao što su to svojevremeno bili Jovan Dučić i Ivo Andrić, ali i Miloš Crnjanski, Rastko Petrović, Milan Rakić...

Kultura

28.12.2019 u 13:02

Anđelki Cvijić uručena Nagrada „Milan Bogdanović”

Nagrada „Milan Bogdanović” koja se dodeljuje 50. put za najbolju književnu kritiku, uručena je juče u Kulturno-prosvetnoj zajednici Srbije Anđelki Cvijić, nekadašnjoj urednici Kulturne rubrike „Politike” i prevodiocu sa engleskog i francuskog jezika. Anđelka Cvijić priznanje je dobila za kritički tekst, objavljen u „Srpskom književnom listu” 2018, povodom romana Milisava Savića „Doktora Valentina Trubara i sestre mu Simonete povest čudnovatih događaja u Srbiji”. Žiri u sastavu: Dušan Stojković, Srba Ignjatović i Zoran Hr. Radisavljević saopštio je da Anđelka Cvijić, predano dugi niz godina piše o znamenitim našim romansijerima. – Ona, kao i Milan Bogdanović, zna da u kratkom jezgrovitom tekstu uoči sve ono po čemu se oni razlikuju od drugih romansijera koji pišu u isto vreme kada i oni to

Kultura

15.12.2019 u 21:00

Irena Grickat o časti ljudskog duha

Koliko je uvažavala svoje čitaoce i njihove duhovne i intelektualne potrebe, „Politika” je pokazivala i time što je tokom cele druge polovine 20. veka povremeno objavljivala tekstove akademika Irene Grickat (1922–2009), srpskog lingviste, leksikografa, semantičara, istoričara srpskog jezika. Koliko joj je bilo stalo do „Politike”, Irena Grickat je pokazivala tako što je pisala za ovaj list, deleći sa čitaocima svoja razmišljanja o nauci kao obliku ljudskog stvaralaštva, utiske o prožimanju nauke i umetnosti, dileme o značenjima reči i problemima njihove leksikografske obrade, tumačenje diglosije u srpskom jeziku tokom srednjeg veka.

Kultura

06.12.2019 u 13:15

Kad bi Handke bio Srbin

Nobelova nagrada za književnost biće uručena Peteru Handkeu u utorak desetog decembra u Stokholmu. Možemo samo da nagađamo kakav će svečani govor pisac održati pošto je primi, a posle mnogih optužbi na račun Nobelovog komiteta zbog toga što je najprestižnije priznanje u literarnom svetu dodelio piscu koji je dosledno podržavao Srbe. Zamislite samo kako bi se Peter Handke obratio svetskoj javnosti, ako bi imao neku od šarmantnih osobina našeg naroda, i ako bi slično junaku nekog domaćeg filma primio nagradu, najpristojnije zahvalio i onda rekao: „Čekao sam da vidim hoćete li mi ikada dati Nobela, posle toliko godina, i sad kad sam se uverio da je i to moguće, sada ću da ga dam koleginici Olgi Tokarčuk, koja je proglašena dobitnicom u isto vreme kad i ja, doduše za drugu godinu, pa neka ona

Kultura

27.11.2019 u 21:00

Glavno osećanje savremenog čoveka je anksioznost

Bibliotekar ima jedno od najfantastičnijih zanimanja, o kojem je Bela Hamvaš pisao kao o poslu koji ima veze sa onostranim i podzemnim svetovima, a naša književnica i likovna umetnica Nina Savčić, slično tome, uobličila je svoj roman „Vlasnik svega našeg”, u izdanju „Arhipelaga”. Prema njenim rečima, prvobitno, ime ove knjige bilo je „Bibliotekar”. „Tako sam želela da pojačam anksioznost kod čitalaca. Naslov upućuje na junaka koji se nikad ne pojavljuje, za koga i ne znamo da li postoji. Jedan od prvih čitalaca rukopisa bio je Lazar Džamić, naš poznati stručnjak za marketing. Odmah je rekao da naslov treba menjati. Iz romana je izabrao rečenicu koja glasi „Vreme, podmukli vlasnik svega našeg” i predložio novo ime. Naravno, prihvatila sam, ali svoj prvi roman i dalje zovem ’Bibliotekar’, kaže Nina

Kultura

22.11.2019 u 15:07

Odnos bolesti i umetnosti

„Čovekova duša je daleka zemlja koja se ne može dosegnuti i istražiti”, reči su Heraklita iz Efesa. Sigmund Frojd je zapisao da psihoanaliza mora da položi oružje pred problemom pesnika, a Arnulf Rajner kaže: „Psihijatrijski bolesnici su otkrili mnogo toga za umetnost. Otkrili su stvari do kojih umetnici ne bi došli.” Upravo u međuprostoru koji ispunjava ove misaone celine, kao fragmente različitih oblasti s umetnošću povezanih, a koje čitalac može pronaći u štivu „Psihoanaliza i psihopatologija likovnog izraza” Ljubomira Erića (Službeni glasnik, 2019), nalazi se ideja kojom se rukovodio naš poznati psihijatar i psihoterapeut u svojoj analizi ove kompleksne teme. Dajući svoj doprinos rešavanju jednog od presudnih problema stvaranja – odnosa bolesti i umetnosti – kako Zoran Gluščević

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: književnost