Уторак, 16.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.05	101.66	101.35
	127	127.76	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: књижевност

Култура

17.01.2020 у 20:00

Јесмо ли чудовишта

Ако хоћеш некога до краја да понизиш, пронађи начин како да пробудиш његов страх, пише Филип Давид у новој књизи есејаЦитатом „Увек ће бити покварених свиња. Чудовишта су они који стоје и гледају”, италијанског писца Прима Левија, који је преживео Аушвиц и ово логорско искуство описао у свом књижевном делу, а затим трагично завршио свој живот, почиње нова књига есеја Филипа Давида „Јесмо ли чудовишта”, у издању „Службеног гласника”. Три су теме које групишу ове дубоко промишљене текстове. По првој је издање добило наслов, а друге две говоре о огледању у деведесетим годинама 20. века и о јеврејским темама. Када пише о проблемима савремених популистичких друштава, Филип Давид прецизно указује на узроке и последице моралне и материјалне беде, примитивизма који тријумфује, фалсификовања

Култура

16.01.2020 у 13:32

Сакупљач горких несаница

У распону дугом скоро пола века, од збирке Прибој (1971) до стихова из књиге Уочи главног претреса (2018), Симон Симоновић (1946–2020) градио је препознатљиви песнички израз, временом све више језички раслојен, отворен како према свакодневним говорним облицима тако и према народној лирици и мелодијaма родног, врањанског краја. Низу песничких књига у новије доба придружила се и ауторова лирска, аутобиографски осенчена проза, у романима Тајка (2001) и Хоћу-нећу (2010) као и медитативно-есејистички записи Разно (2017), И тако...(2019). Посматран у целини Симоновићев опус слива се у јединствену лирску причу о дошљаку који у уторби великог града покушава да сачува хоризонте завичајног и исконског простора, духовну вертикалу која се дуж породичног родослова спушта ка историјском памћењу и

Култура

13.01.2020 у 20:00

Сали Руни – млади ирски класик

Када Сали Руни пише о генерацији данашњих младих људи, односно такозваних миленијалаца, онда они личе на јунаке Трифоових, Шабролових и филмова Ерика Ромера, и не само на њих, већ и на многе друге филмске и књижевне класичне јунаке, попут ликова Џејн Остин, на пример. Овакве паралеле могуће је успоставити због тога што је поглед на свет у два романа ове младе и талентоване ирске књижевнице „Разговори с пријатељима” и „Нормални људи” ослобођен данашњих оквира и шаблона који нам говоре о томе да су млади површни, да се тешко одлучују на емотивне везе или да живе виртуелним животом. Међутим, јунаци Сали Руни стварни су, живе обичним животом, осећају удаљеност од својих породица, у којима су углавном одрастали без несебичне родитељске љубави, боре се са несигурностима, и тако препуштени

Култура

09.01.2020 у 10:57

Дрскошћу сам се борио против страха

Недавно је академику Драгославу Михаиловићу, једном од најзначајнијих савремених српских писаца, аутору књига „Фреде, лаку ноћ”, „Кад су цветале тикве”, „Петријин венац”, „Чизмаши”, „Злотвори”, „Голи оток”..., додељена „Велика награда – Иво Андрић” за животно дело, Андрићевог института у Андрићграду, која ће му бити уручена 27. јануара. Поводом овог признања, али и нових планова, за наш лист Драгослав Михаиловић наглашава: „Објавио сам до сада 22 књиге. Радио сам на свакој са великим жаром. Задовољан сам њима, мислио сам да сам завршио тај посао. Онда сам установио да имам доста бележака из разговора са некадашњим голооточанима, и пожелео сам да их припремим за штампу

Политика

08.01.2020 у 22:55

Стихови из њујоршке кафетерије

Дипломатија није више оно занимање којим су се бавили Дучић и Андрић. Данас је то пре један сурогат форми високог протокола, бирократије и егзистенције на друштвеним мрежама, и као такав тешко да може инспиративно да делује на било коју уметност, па и на књижевност, с малим изузетком сатире. Обрнуто је могуће. Књижевност шири видике и слободу сваког човека, па и савремених бирократа. Овако за „Политику” о преплитању дипломатије и списатељства, говори Саша Обрадовић, амбасадор Србије у Финској, који је и сам дуго година паралелно и у дипломатским и у књижевним водама. Управо као што су то својевремено били Јован Дучић и Иво Андрић, али и Милош Црњански, Растко Петровић, Милан Ракић...

Култура

28.12.2019 у 13:02

Анђелки Цвијић уручена Награда „Милан Богдановић”

Награда „Милан Богдановић” која се додељује 50. пут за најбољу књижевну критику, уручена је јуче у Културно-просветној заједници Србије Анђелки Цвијић, некадашњој уредници Културне рубрике „Политике” и преводиоцу са енглеског и француског језика. Анђелка Цвијић признање је добила за критички текст, објављен у „Српском књижевном листу” 2018, поводом романа Милисава Савића „Доктора Валентина Трубара и сестре му Симонете повест чудноватих догађаја у Србији”. Жири у саставу: Душан Стојковић, Срба Игњатовић и Зоран Хр. Радисављевић саопштио је да Анђелка Цвијић, предано дуги низ година пише о знаменитим нашим романсијерима. – Она, као и Милан Богдановић, зна да у кратком језгровитом тексту уочи све оно по чему се они разликују од других романсијера који пишу у исто време када и они то

Култура

15.12.2019 у 21:00

Ирена Грицкат о части људског духа

Колико је уважавала своје читаоце и њихове духовне и интелектуалне потребе, „Политика” је показивала и тиме што је током целе друге половине 20. века повремено објављивала текстове академика Ирене Грицкат (1922–2009), српског лингвисте, лексикографа, семантичара, историчара српског језика. Колико јој је било стало до „Политике”, Ирена Грицкат је показивала тако што је писала за овај лист, делећи са читаоцима своја размишљања о науци као облику људског стваралаштва, утиске о прожимању науке и уметности, дилеме о значењима речи и проблемима њихове лексикографске обраде, тумачење диглосије у српском језику током средњег века.

Култура

06.12.2019 у 13:15

Кад би Хандке био Србин

Нобелова награда за књижевност биће уручена Петеру Хандкеу у уторак десетог децембра у Стокхолму. Можемо само да нагађамо какав ће свечани говор писац одржати пошто је прими, а после многих оптужби на рачун Нобеловог комитета због тога што је најпрестижније признање у литерарном свету доделио писцу који је доследно подржавао Србе. Замислите само како би се Петер Хандке обратио светској јавности, ако би имао неку од шармантних особина нашег народа, и ако би слично јунаку неког домаћег филма примио награду, најпристојније захвалио и онда рекао: „Чекао сам да видим хоћете ли ми икада дати Нобела, после толико година, и сад кад сам се уверио да је и то могуће, сада ћу да га дам колегиници Олги Токарчук, која је проглашена добитницом у исто време кад и ја, додуше за другу годину, па нека она

Култура

27.11.2019 у 21:00

Главно осећање савременог човека је анксиозност

Библиотекар има једно од најфантастичнијих занимања, о којем је Бела Хамваш писао као о послу који има везе са оностраним и подземним световима, а наша књижевница и ликовна уметница Нина Савчић, слично томе, уобличила је свој роман „Власник свега нашег”, у издању „Архипелага”. Према њеним речима, првобитно, име ове књиге било је „Библиотекар”. „Тако сам желела да појачам анксиозност код читалаца. Наслов упућује на јунака који се никад не појављује, за кога и не знамо да ли постоји. Један од првих читалаца рукописа био је Лазар Џамић, наш познати стручњак за маркетинг. Одмах је рекао да наслов треба мењати. Из романа је изабрао реченицу која гласи „Време, подмукли власник свега нашег” и предложио ново име. Наравно, прихватила сам, али свој први роман и даље зовем ’Библиотекар’, каже Нина

Култура

22.11.2019 у 15:07

Однос болести и уметности

„Човекова душа је далека земља која се не може досегнути и истражити”, речи су Хераклита из Ефеса. Сигмунд Фројд је записао да психоанализа мора да положи оружје пред проблемом песника, а Арнулф Рајнер каже: „Психијатријски болесници су открили много тога за уметност. Открили су ствари до којих уметници не би дошли.” Управо у међупростору који испуњава ове мисаоне целине, као фрагменте различитих области с уметношћу повезаних, а које читалац може пронаћи у штиву „Психоанализа и психопатологија ликовног израза” Љубомира Ерића (Службени гласник, 2019), налази се идеја којом се руководио наш познати психијатар и психотерапеут у својој анализи ове комплексне теме. Дајући свој допринос решавању једног од пресудних проблема стварања – односа болести и уметности – како Зоран Глушчевић

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

16.06.2026 у 15:23

Дачић отворио новоизграђени објекат Ватрогасно-спасилачке јединице у Великом Градишту

16.06.2026 у 15:22

Турска ће повећати таксе за пролаз бродова кроз Босфор и Дарданеле

16.06.2026 у 15:21

Теретњаци чекају три сата на граничним прелазима

16.06.2026 у 15:20

Вучић на ручку код Кобахидзеа: разговори о јачању пријатељских веза Србије и Грузије

16.06.2026 у 15:18

Немачки министар: Мировни преговори за Украјину могли би да почну пре лета

16.06.2026 у 15:14

Начелник британског Генералштаба упозорио на последице ако се не повећа буџет