Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.39
100.75	101.36	101.06
127.21	127.98	127.59

Kultura

08.02.2019 u 22:00

Jednom ću zaista otići na skijanje

Roman nagrađen Ninovom nagradom za 2018. godinu „Zabluda Svetog Sebastijana” Vladimira Tabaševića, u izdanju „Lagune”, za podtekst ima priču o ovom svecu, koji je prethodno progonio hrišćane, kao vođa pretorijanske garde. Ono što ova proza postavlja kao problem jeste taj segment žrtve, koja stradanjem treba da osnaži veru, što je označeno kao pogrešno uverenje Svetog Sebastijana. Jedna od ideja pobuđuje na razmišljanje i o podsticajima na dobročinstvo, slično onoj staroj mudrosti o dobrim namerama i paklu. Ovo je i pripovest o deci koja su rođena i odrastala s idejom rata, koji se desio na tlu nekadašnje Jugoslavije, o pomerenom jeziku, porodici i sećanjima formiranim pod tim uticajem. Ljudi danas lako govore, imaju stav, oštar, naizgled promišljen, ali to je često znak suštinskog

Kultura

08.02.2019 u 10:47

Sećanje na Oskara Daviča

Povodom 110 godina od rođenja Oskara Daviča (1909–1989), večeras u Srpskom književnom društvu (Francuska 7) biće održano sećanje na ovog najmlađeg nadrealistu, pesnika sa više od deset zbirki pesama i prozaiste sa tri NIN-ove nagrade i drugim nagradama i kaznama. U opusu sa više od 20 tomova Davičo je istovremeno i portretista i portret svoga vremena. Nadrealistička pobuna, revolucionarni zanosi i sumnje, aktivizam (intelektualni i politički) u kontrastu sa intimnom dramom predstavljaju ključne reči njegovog stvaralaštva. Roman „Pesma” smatra se njegovim najboljim delom. Značajno je uticao na mlađe generacije pisaca. Studirao je francuski jezik, sa nemačkog je preveo Tomasa Mana, a sa ruskog Šolohova. Vodio je polemike, pisao filmske scenarije. Prvi deo svoje romansirane biografije

Kultura

06.02.2019 u 16:00

Surovi elitista

Pisao je, sedamdesetih godina prošlog veka, književnu kritiku za Politiku. Tada su samo najbolji kritičari pisali za naš najstariji list: Džadžić, Palavestra, Mišić, Gluščević, Mihiz... Kao pripadnik te stare i veličanstvene garde, i Draško Ređep, učenik i sledbenik velikog Dušana Matića, dao je izuzetan i nemerljiv doprinos afirmaciji moderne umetnosti. Ne čudi da je bio u NIN-ovom žiriju (tada je ovaj nedeljnik pripadao Politikinoj kući), u žiriju u kojem su zaista sedeli kritičari, koji je dodelio nagradu dvojici velikana, Crnjanskom i Kišu. Sve što je vredelo u srpskoj i jugoslovenskoj književnosti na vreme je uočio i bezrezervno podržao. Smatrao je da kritika, po stilu, jeziku, po komunikaciji sa čitaocem, ne treba da zaostaje za prozom i poezijom, da i ona sama treba da

Kultura

02.02.2019 u 19:36

Zoranu Kostiću Zmajeva nagrada Matice srpske

Novi Sad – Pesnik Zoran Kostić iz Banja Luke nosilac je Zmajeve nagrade Matice srpske za 2018. godinu. Žiri na čelu sa profesorom Jovanom Delićem odlučio je juče da nagradu dodeli Kostiću za knjigu pesama „Pulskvamperfekta”, objavljenu prošle godine u izdanju Književne zadruge Srpskog nacionalnog saveta u Podgorici. Odluka je doneta većinom glasova žirija u kome su i profesor Đorđe Despić, Ivan Negrišorac, Želidrag Nikčević i Đorđo Sladoje. U najužem izboru bile su dve knjige - „Porodični muzej” Dragana Lakićevića, pored Kostićeve, saopšteno je novinarima u Matici srpskoj. Pregledano je 230 ostvarenja, od čega je izbor najpre sveden na sedam dela, a žiri je posebno ukazao na vrednost svih tih sedam knjiga i autora. „Nagrađeni Zoran Kostić je pesnik koji iza sebe ima bogati

Kultura

29.01.2019 u 15:54

Jovanu Babiću nagrada „Nikola Milošević"

Žiri za nagradu „Nikola Milošević”, koju dodeljuje Radio Beograd 2 za najbolju knjigu u oblasti teorije književnosti i umetnosti, estetike i filozofije, odlučio je da ovogodišnje priznanje dobije Jovan Babić za delo „Ogledi o odbrani” u izdanju Službenog glasnika, saopštili su danas iz Radio Beograda U obrazloženju žirija, koji je radio u sastavu: prof. dr Iva Draškić Vićanović, prof. dr Milo Lompar i prof. dr Dragan Prole, navodi se da je „reč o koherentnoj studiji o pojmu odbrane koji se osvetljava sa etičkog aspekta, aspekta moralne epistemologije, studiji koja, pri tom, zadire vrlo kompetentno i u oblast političke filozofije i filozofije prava. Jovan Babić na izuzetno visokom teorijskom nivou analizira sasvim recentne fenomene našeg savremenog života. Autor predstavlja u ovoj

Kultura

28.01.2019 u 14:00

Goranu Petroviću uručena Velika nagrada „Ivo Andrić”

Od našeg specijalnog izveštača Andrićgrad – U Andrićevom institutu, remek-delu Kusturičinog neimarstva, svečano je uručena Velika nagrada „Ivo Andrić” za životno delo piscu i akademiku SANU Goranu Petroviću. Nagradu je dodelio žiri koji su činili Jovan Delić, Želidrag Nikčević i Muharem Bazdulj. Iz zgrade u kojoj je uručeno priznanje, na suprotnoj strani Drine, vidi se kuća u kojoj je naš jedini nobelovac Ivo Andrić kao dečak sricao prva slova, da bi se kasnije vinuo u vrhove sveta književnosti. Kroz prozor te kuće, koji gleda na reku, često je bio zagledan – na jednoj strani u ušće Rzava u Drinu, gde se sada zahvaljujući Emiru Kusturici nalazi grad sa njegovim imenom, a na drugoj, dokle mu je pogled dopirao, u čudesnu ćupriju na Drini, zadužbinu velikog vezira Mehmed-paše Sokolovića,

Kultura

21.01.2019 u 19:52

Vladimiru Tabaševiću uručena NIN-ova nagrada

Vladimiru Tabaševiću uručena je NIN-ova nagrada za knjigu „Zabluda Svetog Sebastijana” na svečanosti u Jugoslovenskoj kinoteci. Tabaševiću (32) je priznanje uručio profesor Zoran Paunović, predsednik žirija za dodelu nagrade Talentovani pisac je 65. dobitnik NIN-ove nagrade, a odluku je doneo žiri u kome su, pored Paunovića, bili Tamara Krstić, Branko Kukić, Ivan Milenković, Marjan Čakarević. Nagrađeni pisac se prvo zahvalio svojim učiteljima koji su govorili i pisali jezikom kojem i sam pripada. „Moji učitelji su i živeli na tom jeziku. Život se u tom jeziku desio se i meni u Mostaru, nepunih godinu dana nakon mog rođenja. Porodični mit o sinovljevom stasavanju kaže da je Bošnjak Tabašević Vladimir popričao sa nepunih godinu dana tečno kao tetka”, kazao je Tabašević. U tom

Magazin

20.01.2019 u 12:21

Osama i Sibir nesuđenog slikara

U decembarskom sumiranju utrošenih 365 dana, pre nekoliko godina, Vladimir Kecmanović (1972) u „Politikinoj” anketi napisao je da sport nije najznačajnija sporedna stvar na svetu, mada danas kaže da je zbog zdravlja važno baviti se sportom. Šta je onda najvažnije u životu našem nagrađivanom piscu, autoru romana „Sadržaj šupljine”, „Poslednja šansa”, „Feliks” , „Top je bio vreo”, „Sibir”, „Osama”; zbirki pripovedaka od kojih je za onu „Kao u sobi sa ogledalima” dobio Andrićevu nagradu za 2017, scenaristi, uredniku…? Da li su mu važne, na primer, umetnost, knjige, nespretno pitamo? – Umetnost je moj primarni posao, pa ne mogu da odgovorim tako. Svakom je važno ono što lično voli. Nema mora za budućeg slikara Odrastao je u porodici gde su knjige bile „nadohvat ruke”, otac

Kultura

15.01.2019 u 11:55

Vladimiru Tabaševiću Ninova nagrada

Vladimir Tabašević, autor dela „Zablude Svetog Sebastijana”, u izdanju beogradske „Lagune”, dobitnik je 65. po redu Ninove nagrade za najbolji roman objavljen u prethodnoj godini na srpskom jeziku, saopštili su na jučerašnjoj konferenciji za novinare članovi žirija: Zoran Paunović (predsednik), Tamara Krstić, Branko Kukić, Ivan Milenković i Marjan Čakarević. Većinskim brojem glasova treći roman mladog književnika koji živi u Beogradu, a rođen je 1986. u Mostaru, odneo je pobedu nad prvencem Lane Bastašić „Uhvati zeca” u izdanju „Kontrasta” (za koji je glasala Tamara Krstić) i takođe prvom romanu poznatog reditelja Gorana Markovića „Beogradski trio” u izdanju „Lagune” (za koji je glasao Ivan Milenković). U najužem izboru su bili i „Prekasno” Branke Krilović („Geopoetika”), „Odustajanje”

Kultura

12.01.2019 u 08:00

Hiperprodukcija romana

Knjige, braćo, a ne zvona i praporci, poučna je poruka mudrog Dositeja koja se u našoj sredini, bar kada je reč o romanopiscima, odlično prima. O tome koliko je ovaj žanr popularan govori i podatak da je NIN-ov žiri kritičara, koji dodeljuje tradicionalno priznanje za najbolji roman, samo iz prošlogodišnje produkcije imao da pročita čak dve stotine romana. Cifra je to... U širi izbor ušao je čak 31 roman, što je za svaki svetski standard previše, a prekjuče smo saznali za najužu selekciju od šest knjiga. Ukoliko bi se nastavio ovaj „trend rasta” pisanja romana, jedan od najunosnijih biznisa moglo bi da bude otvaranje škola za dijagonalno čitanje, ali po svemu sudeći do toga neće doći zbog toga što broj pisaca nadjačava broj čitalaca. Bar u Srbiji. Problem manjka književne kritike u

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: književnost