Четвртак, 18.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.39
	100.75	101.36	101.06
	127.21	127.98	127.59

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: књижевност

Култура

08.02.2019 у 22:00

Једном ћу заиста отићи на скијање

Роман награђен Ниновом наградом за 2018. годину „Заблуда Светог Себастијана” Владимира Табашевића, у издању „Лагуне”, за подтекст има причу о овом свецу, који је претходно прогонио хришћане, као вођа преторијанске гарде. Оно што ова проза поставља као проблем јесте тај сегмент жртве, која страдањем треба да оснажи веру, што је означено као погрешно уверење Светог Себастијана. Једна од идеја побуђује на размишљање и о подстицајима на доброчинство, слично оној старој мудрости о добрим намерама и паклу. Ово је и приповест о деци која су рођена и одрастала с идејом рата, који се десио на тлу некадашње Југославије, о помереном језику, породици и сећањима формираним под тим утицајем. Људи данас лако говоре, имају став, оштар, наизглед промишљен, али то је често знак суштинског недостатка

Култура

08.02.2019 у 10:47

Сећање на Оскара Давича

Поводом 110 година од рођења Оскара Давича (1909–1989), вечерас у Српском књижевном друштву (Француска 7) биће одржано сећање на овог најмлађег надреалисту, песника са више од десет збирки песама и прозаисте са три НИН-ове награде и другим наградама и казнама. У опусу са више од 20 томова Давичо је истовремено и портретиста и портрет свога времена. Надреалистичка побуна, револуционарни заноси и сумње, активизам (интелектуални и политички) у контрасту са интимном драмом представљају кључне речи његовог стваралаштва. Роман „Песма” сматра се његовим најбољим делом. Значајно је утицао на млађе генерације писаца. Студирао је француски језик, са немачког је превео Томаса Мана, а са руског Шолохова. Водио је полемике, писао филмске сценарије. Први део своје романсиране биографије насловио

Култура

06.02.2019 у 16:00

Сурови елитиста

Писао је, седамдесетих година прошлог века, књижевну критику за Политику. Тада су само најбољи критичари писали за наш најстарији лист: Џаџић, Палавестра, Мишић, Глушчевић, Михиз... Као припадник те старе и величанствене гарде, и Драшко Ређеп, ученик и следбеник великог Душана Матића, дао је изузетан и немерљив допринос афирмацији модерне уметности. Не чуди да је био у НИН-овом жирију (тада је овај недељник припадао Политикиној кући), у жирију у којем су заиста седели критичари, који је доделио награду двојици великана, Црњанском и Кишу. Све што је вредело у српској и југословенској књижевности на време је уочио и безрезервно подржао. Сматрао је да критика, по стилу, језику, по комуникацији са читаоцем, не треба да заостаје за прозом и поезијом, да и она сама треба да представља

Култура

02.02.2019 у 19:36

Зорану Костићу Змајева награда Матице српске

Нови Сад – Песник Зоран Костић из Бања Луке носилац је Змајеве награде Матице српске за 2018. годину. Жири на челу са професором Јованом Делићем одлучио је јуче да награду додели Костићу за књигу песама „Пулсквамперфекта”, објављену прошле године у издању Књижевне задруге Српског националног савета у Подгорици. Одлука је донета већином гласова жирија у коме су и професор Ђорђе Деспић, Иван Негришорац, Желидраг Никчевић и Ђорђо Сладоје. У најужем избору биле су две књиге - „Породични музеј” Драгана Лакићевића, поред Костићеве, саопштено је новинарима у Матици српској. Прегледано је 230 остварења, од чега је избор најпре сведен на седам дела, а жири је посебно указао на вредност свих тих седам књига и аутора. „Награђени Зоран Костић је песник који иза себе има богати опус и који

Култура

29.01.2019 у 15:54

Јовану Бабићу награда „Никола Милошевић"

Жири за награду „Никола Милошевић”, коју додељује Радио Београд 2 за најбољу књигу у области теорије књижевности и уметности, естетике и филозофије, одлучио је да овогодишње признање добије Јован Бабић за дело „Огледи о одбрани” у издању Службеног гласника, саопштили су данас из Радио Београда У образложењу жирија, који је радио у саставу: проф. др Ива Драшкић Вићановић, проф. др Мило Ломпар и проф. др Драган Проле, наводи се да је „реч о кохерентној студији о појму одбране који се осветљава са етичког аспекта, аспекта моралне епистемологије, студији која, при том, задире врло компетентно и у област политичке филозофије и филозофије права. Јован Бабић на изузетно високом теоријском нивоу анализира сасвим рецентне феномене нашег савременог живота. Аутор представља у овој

Култура

28.01.2019 у 14:00

Горану Петровићу уручена Велика награда „Иво Андрић”

Од нашег специјалног извештача Андрићград – У Андрићевом институту, ремек-делу Кустуричиног неимарства, свечано је уручена Велика награда „Иво Андрић” за животно дело писцу и академику САНУ Горану Петровићу. Награду је доделио жири који су чинили Јован Делић, Желидраг Никчевић и Мухарем Баздуљ. Из зграде у којој је уручено признање, на супротној страни Дрине, види се кућа у којој је наш једини нобеловац Иво Андрић као дечак срицао прва слова, да би се касније винуо у врхове света књижевности. Кроз прозор те куће, који гледа на реку, често је био загледан – на једној страни у ушће Рзава у Дрину, где се сада захваљујући Емиру Кустурици налази град са његовим именом, а на другој, докле му је поглед допирао, у чудесну ћуприју на Дрини, задужбину великог везира Мехмед-паше Соколовића,

Култура

21.01.2019 у 19:52

Владимиру Табашевићу уручена НИН-ова награда

Владимиру Табашевићу уручена је НИН-ова награда за књигу „Заблуда Светог Себастијана” на свечаности у Југословенској кинотеци. Табашевићу (32) је признање уручио професор Зоран Пауновић, председник жирија за доделу награде Талентовани писац је 65. добитник НИН-ове награде, а одлуку је донео жири у коме су, поред Пауновића, били Тамара Крстић, Бранко Кукић, Иван Миленковић, Марјан Чакаревић. Награђени писац се прво захвалио својим учитељима који су говорили и писали језиком којем и сам припада. „Моји учитељи су и живели на том језику. Живот се у том језику десио се и мени у Мостару, непуних годину дана након мог рођења. Породични мит о синовљевом стасавању каже да је Бошњак Табашевић Владимир попричао са непуних годину дана течно као тетка”, казао је Табашевић. У том језику,

Магазин

20.01.2019 у 12:21

Осама и Сибир несуђеног сликара

У децембарском сумирању утрошених 365 дана, пре неколико година, Владимир Кецмановић (1972) у „Политикиној” анкети написао је да спорт није најзначајнија споредна ствар на свету, мада данас каже да је због здравља важно бавити се спортом. Шта је онда најважније у животу нашем награђиваном писцу, аутору романа „Садржај шупљине”, „Последња шанса”, „Феликс” , „Топ је био врео”, „Сибир”, „Осама”; збирки приповедака од којих је за ону „Као у соби са огледалима” добио Андрићеву награду за 2017, сценаристи, уреднику…? Да ли су му важне, на пример, уметност, књиге, неспретно питамо? – Уметност је мој примарни посао, па не могу да одговорим тако. Сваком је важно оно што лично воли. Нема мора за будућег сликара Одрастао је у породици где су књиге биле „надохват руке”, отац

Култура

15.01.2019 у 11:55

Владимиру Табашевићу Нинова награда

Владимир Табашевић, аутор дела „Заблуде Светог Себастијана”, у издању београдске „Лагуне”, добитник је 65. по реду Нинове награде за најбољи роман објављен у претходној години на српском језику, саопштили су на јучерашњој конференцији за новинаре чланови жирија: Зоран Пауновић (председник), Тамара Крстић, Бранко Кукић, Иван Миленковић и Марјан Чакаревић. Већинским бројем гласова трећи роман младог књижевника који живи у Београду, а рођен је 1986. у Мостару, однео је победу над првенцем Лане Басташић „Ухвати зеца” у издању „Контраста” (за који је гласала Тамара Крстић) и такође првом роману познатог редитеља Горана Марковића „Београдски трио” у издању „Лагуне” (за који је гласао Иван Миленковић). У најужем избору су били и „Прекасно” Бранке Криловић („Геопоетика”), „Одустајање” Јелене

Култура

12.01.2019 у 08:00

Хиперпродукција романа

Књиге, браћо, а не звона и прапорци, поучна је порука мудрог Доситеја која се у нашој средини, бар када је реч о романописцима, одлично прима. О томе колико је овај жанр популаран говори и податак да је НИН-ов жири критичара, који додељује традиционално признање за најбољи роман, само из прошлогодишње продукције имао да прочита чак две стотине романа. Цифра је то... У шири избор ушао је чак 31 роман, што је за сваки светски стандард превише, а прекјуче смо сазнали за најужу селекцију од шест књига. Уколико би се наставио овај „тренд раста” писања романа, један од најуноснијих бизниса могло би да буде отварање школа за дијагонално читање, али по свему судећи до тога неће доћи због тога што број писаца надјачава број читалаца. Бар у Србији. Проблем мањка књижевне критике у медијима, па и

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

18.06.2026 у 02:01

Сунчано и топло, са температурама до 31 степен

18.06.2026 у 01:42

Лени Кравиц одржао концерт на београдском Ушћу

18.06.2026 у 01:16

Дечак повређен у Младеновцу стабилно, у току детаљна дијагностика

18.06.2026 у 01:14

ТВ:Ирански пилоти старим авионима Ф-5 ударили по америчкој бази у Кувајту

18.06.2026 у 01:02

Електронски потпис САД и Ирана за крај рата

18.06.2026 у 00:39

Саша Вуковић Боске саслушаван 12 сати у ВЈТ у Београду