Владимиру Табашевићу Нинова награда

Владимир Табашевић, аутор дела „Заблуде Светог Себастијана”, у издању београдске „Лагуне”, добитник је 65. по реду Нинове награде за најбољи роман објављен у претходној години на српском језику, саопштили су на јучерашњој конференцији за новинаре чланови жирија: Зоран Пауновић (председник), Тамара Крстић, Бранко Кукић, Иван Миленковић и Марјан Чакаревић.

Већинским бројем гласова трећи роман младог књижевника који живи у Београду, а рођен је 1986. у Мостару, однео је победу над првенцем Лане Басташић „Ухвати зеца” у издању „Контраста” (за који је гласала Тамара Крстић) и такође првом роману познатог редитеља Горана Марковића „Београдски трио” у издању „Лагуне” (за који је гласао Иван Миленковић). У најужем избору су били и „Прекасно” Бранке Криловић („Геопоетика”), „Одустајање” Јелене Ленголд („Архипелаг”) и „Десети живот” Саше Савановић („Контраст”).

У образложењу жирија наведено је да се у „Заблуди Светог Себастијана” Табашевић враћа самосвојном изразу, који је понудио у свом првом роману („Тихо тече Мисисипи” је, иначе, освојио регионалну награду „Мирко Ковач” за најбољег младог аутора, и те године био у ужем избору за Нинову награду), па чак и тада начетим темама – ратној трауми, односу с мајком, самоћи – али сада као сазрели писац који влада језиком и „причом без приче”, атмосфером и сложеним мотивима, и потпуно се предаје „контролисаном језичком делиријуму”.

– Табашевић мења перспективе и технике, да би језичке крхотине из првог дела текста у другом делу прикупио у слагалицу, причу која ће читаоцу, на крају, уместо излаза понудити улаз у нови језички и егзистенцијални лавиринт – навео је председник жирија.

Он је рекао да је свој глас дао младом писцу који не настоји да се допадне, не прави компромисе ни са читаоцем ни са књижевношћу, пише густим, слојевитим језиком о тешким темама.

– Овогодишњи добитник Нинове награде почео је да објављује прозу у време кад сам ја постао члан Ниновог жирија; ја сад излазим из жирија, а Табашевић улази у историју – приметио је Пауновић.

Тамара Крстић, којој је ово такође било последње ангажовање у својству члана жирија Нинове награде, образложила је зашто је гласала за Лану Басташић.

– Мада је већ објављивала есеје и песме, „Ухвати зеца” је њен први роман, за који сматрам да представља искорак, снажан нови израз у нашој књижевности. У њему се бави сличним мотивима као Табашевић, којем генерацијски припада, а оба њихова гласа могућност су за једну другачију „републику књижевност” – рекла је књижевна критичарка и новинарка.

Њен колега Иван Миленковић је објаснио да, иако се определио за „Београдски трио” Горана Марковића, сматра да сва три романа о којима је жири већао у завршници представљају оно најбоље у нашој књижевности, а превладао је мрачни, херметични роман Табашевића као „важан нови глас”.

Марјан Чакаревић, песник и књижевни критичар, рекао је да Табашевића чита „од прве књиге” и да му је драго што се он вратио ономе што је досегао у својој најбољој поезији („Кундак” и „Хрватски кундак”).

– Заиграо је на карту ризика и провокације очекиваног књижевног укуса, и учинио храбар искорак у непознато. „Заблуда Светог Себастијана” је књига која може да се чита више пута – истакао је Чакаревић.

И Бранко Кукић, писац, оснивач издавачке куће „Градац” (Чачак), и уредник истоименог часописа, сматра да ће овај роман оставити траг у нашој књижевности кроз нека будућа читања.

– Нисам имао недоумица, за мене је постојао само један кандидат, Владимир Табашевић, и његова „Заблуда Светог Себастијана”, која за мене као читаоца представља једну оригиналну, комплексну књигу у којој се једна личност појављује у више лица, а језик и ритам дају такву тензију каква се одавно није појавила у нашој књижевности. Ово, међутим, није штиво кроз које ће читалац проћи брзо и лако – сматра Кукић.

Захваљујући на награди, Табашевић је истакао да она припада књижевности, а не њему, да је он није очекивао, нити јој се надао, јер је „престао да се нада одавно, не само наградама... Тако је лакше”. Ипак, Нинова награда је свакако подстицај и охрабрење у тој суштинској безнадежности.

– Фиксација на жртву је моја основна тема. У роману преиспитујем и нашу новију политичку историју, положај моје генерације, која као да је закључана у једном историјском тренутку, и у нечијем је интересу да је ту задржи. Моја друга теза је да постоје обесправљени људи, приморани да се сећају јер им ништа друго није остало... а то сећање је у ствари рециклирање прошлости. Мој јунак се нада да се није заиста десило оно се десило, рат – рекао је Табашевић.

Награда ће бити уручена 21. јануара у Југословенској кинотеци.