Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.39
100.75	101.36	101.06
127.21	127.98	127.59

Kultura

17.12.2018 u 10:01

Tvorac je rob svoga dela

U poeziji Momčila Nastasijevića (1894–1938) Vinaver je osećao samo biće ovoga sveta i božansku suštinu, video ga kao sveca srpskog jezika, a njegove pesme Vasko Popa nazivao je ikonama srpskog jezika. Kao da je žurio da dosegne mudrost, i kao da je znao da će morati prerano da napusti život, Nastasijević je kao mlad čovek imao jedinstvene odgovore na pitanja o smislu stvaralaštva i pesničkoj umetnosti, muzici i maternjoj melodiji srpskog jezika, o ljudskoj prirodi. Većina mislilaca povodom ovakvih problema čitav život stvara filozofske sisteme. Očigledno da za takve sisteme Nastasijević, istraživač u oblasti jezika i duha, nije mnogo mario, budući da su njegova celokupna dela objavljena tek posle smrti. Ponovo, kod čačanskog „Gradca”, čitamo „Misli” Momčila Nastasijevića, preuzete iz

Kultura

12.12.2018 u 13:13

Omaž Solženjicinu u SANU

U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti juče je održana svečana akademija posvećena Aleksandru Solženjicinu (1918–2008), ruskom piscu, dramaturgu i istoričaru, dobitniku Nobelove nagrade za književnost 1970. godine i od 1994. godine inostranom članu SANU, prenosi Tanjug. Pozdravne reči uputili su predsednik SANU i akademik Vladimir S. Kostić i akademik Dragoslav Mihailović, dok su o liku i delu Aleksandra Solženjicina, povodom sto godina od njegovog rođenja, govorili prof. dr Tanja Popović i prof. dr Kornelija Ičin. – Malo je onih koji su zlo represije i tiranije, zlo totalitarizma, koje i nas iznenađuje vitalnošću poput kakve mitske aždaje sa ogromnim brojem glava i gotovo nebitnim učinkom odsecanja pojedinačnih, opisali i dokumentovano ostavili sećanju. Radovi koje je napisao

Kultura

10.12.2018 u 21:30

Kako su se mozgalice uselile u književnost

Iako se moje rodno mesto neminovno pretvaralo u grad, još uvek je bilo mesta na kojima se moglo nagomilati granje i zapaliti pristojna logorska vatra. Posedali bismo tada oko lelujavog plamena, i dok nam je vrelina zarila lica, pričali o zanimljivim temama. Jedne od tih nadahnjujućih večeri, neko je ispričao zagonetnu priču. Beše to kratka pripovest o lešu čoveka pronađenom usred pustinje, bez odeće i sa tankim štapićem u ruci. Trebalo je odgonetnuti kako se nesretnik našao stotinama kilometara od prvog naselja, zašto je nag i u čemu je tajna onoga što mu je ostalo u šaci. Senke od vatre igrale su po licu pripovedača, činilo mi se, kao nikada pre toga. Pažljivo sam slušao nagađanja ostalih dečaka, pokušao da iskoristim sve što čujem, mimiku zagonetača, naglasak, skrivene delove

Kultura

09.12.2018 u 07:12

Izabrana dela Novice Đurića

Ove godine iz štampe je izašlo troknjižje „Izabrana djela Novice Đurića” (u izdanju „Unireksa”), književnika, predsednika Udruženja književnika Crne Gore i dopisnika našeg lista iz ove zemlje. Reč je o izabranoj poeziji pod naslovom „Kameni jahači”, prozi objedinjenoj u „Roman ti pričam” i esejima književne kritike – „Tri lica ljubavi”. Predgovor za knjigu poezije napisao je Milovan Vitezović, a pogovor pesnikinja Milica Kralj. Akademik Matija Bećković autor je predgovora za knjigu proze, dok je predgovor za knjigu eseja uradio mr Aleksandar Ćuković, a pogovor mr Radoje Femić. Svoje knjige Đurić je predstavio i u Beogradu, na ovogodišnjem Sajmu knjiga u Beogradu. Pišući o Đurićevoj poeziji, Milovan Vitezović je rekao: „Novica Đurić se u pevanju najčešće opredeljivao za slobodan

Kultura

07.12.2018 u 13:24

Biografija jednog osećanja

Kapitalna ilustrovana monografija „Crnjanski – biografija jednog osećanja” prof. dr Mila Lompara, predsednika Zadužbine Miloša Crnjanskog, (u izdanju novosadske „Pravoslavne reči”), svečano je predstavljena juče u Domu Vojske Srbije u Beogradu. Ovo delo dobilo je i nagradu za izdavački poduhvat godine na ovogodišnjem 63. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga, a juče su o njemu govorili Zoran Gutović, direktor „Pravoslavne reči”, Zoran Avramović, sociolog i predsednik Odbora sajma knjiga, recenzent dr Jovan Popov, redovni profesor Univerziteta u Novom Sadu, kao i autor. Po rečima Zorana Gutovića, ovo izdanje predstavlja kompleksnu studiju u kojoj se ukrštaju različiti vidovi dela života Miloša Crnjanskog, i gde je fokus istraživanja postavljen na položaj Crnjanskog u srpskoj kulturi. Delo analizira

Kultura

30.11.2018 u 19:23

Omaž majstoru poezije za decu

Knjiga „Književno delo Dragana Lukića”, autora dr Radomira Životića, profesora Fakulteta političkih nauka, predstavljena je u četvrtak u biblioteci „Milutin Bojić” u Beogradu. O knjizi su, pored samog autora i recenzenata, prof. dr Voje Marjanovića i prof. dr Milutina Đuričkovića, govorili i Miloš Miša Jevtić, novinar i publicista, Lidija Mirkov i Vesna Ćorović Butrić. Književno delo čuvenog pesnika Dragana Lukića (1928–2006) umnogome je obogatilo srpsku i jugoslovensku književnost za decu i mlade u drugoj polovini 20. veka. Promociji knjige prisustvovala je i supruga pokojnog pesnika Dušica Lukić.

Kultura

21.11.2018 u 14:55

Ustajemo u odbranu književnosti

U Beogradu se održava Regionalna konferencija Srpskog PEN centra, sedma po redu, posvećena poetičkim pitanjima savremene književnosti, a ovogodišnja tema je „O priči i pričanju”. Goste je juče u prostorijama Srpskog PEN centra pozdravila njegova predsednica Vida Ognjenović koja je primetila da se više ne govori o književnosti, da je sve manje književnih večeri, konferencija posvećenih književnosti, književnih programa, prenosi Tanjug. „Mi smo odlučili da ustanemo u odbranu književnosti. Ovo ovde je neka vrsta zavere, skrovište za književnost. Hvala vam što učestvujete u tome”, rekla je Vida Ognjenović, naglasivši da će književnost preživeti, ali da je zadatak pisaca da se za nju bore. Glavni urednik izdavačke kuće „Arhipelag” Gojko Božović konstatovao je da je priča kao književni žanr

Kultura

19.11.2018 u 10:24

Moja kineska priča

U Pekingu je nedavno objavljena knjiga pod naslovom „Moja kineska priča” sa podnaslovom „Kina u očima sinologa”, kao zbornik radova petnaestoro autora iz celog sveta. Reč je o dobitnicima najvećeg kineskog priznanja „Posebna književna nagrada Kine”, koju deset godina unazad zaslužnim strancima dodeljuje kineska država za izuzetan doprinos širenju kineske kulture u svetu. Reč je o sinolozima koji su svoju karijeru (ili njene delove) posvetili izučavanju kineskog jezika i kineske civilizacije tumačeći ih ostatku sveta. Među njima najviše je prevodilaca i profesora univerziteta, kao i izdavača i pisaca. Svima im je zajedničko poznavanje Kine i ljubav prema njoj. Vladislav Bajac je ovu značajnu nagradu primio 2014. godine u Svekineskom narodnom kongresu na Tjenanmenu, iz ruku

Kultura

16.11.2018 u 23:45

Moj roman je polifonija glasova

Slovenačka književnica Mojca Kumerdej dobitnica je prestižne Prešernove nagrade za 2017. godinu, za roman „Hronosova žetva”, koji je u prevodu Ane Ristović objavila „Geopoetika”. Mojca Kumerdej bila je i gošća svog beogradskog izdavača na nedavno završenom 63. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga. Njen novi roman je raskošna freska kraja 16. veka, na prostoru današnje Slovenije, i kako je to u predgovoru primetio Sašo Jerše, ova priča progovara o svakom vremenu, kao i o veri, sumnji i vlasti. Govori ona i o večitoj ljudskoj prirodi koja uvek zna šta je dobro, a šta nije, ali će lakše žrtvovati bližnjeg nego sebe zbog višeg cilja... Zbog čega je ovaj period slovenačke istorije zapostavljen? To je posledica kasnijih istorijskih interpretacija. U 16. veku ne može se govoriti o

Kultura

13.11.2018 u 13:28

Migracije, različiti svetovi

Sanja Nikolić, autorka romana „Sila i Soni u Berlinu”, novo je ime na srpskoj književnoj sceni upravo zbog toga što „iz prve ruke” progovara o svom migrantskom, berlinskom, iskustvu. Kao gošća svog izdavača LOM-a, bila je na nedavno završenom 63. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga, gde smo je i zatekli. Ljudi iz zemlje odlaze iz različitih razloga, ali se mora priznati da je jedno od najneobičnijih objašnjenja za napuštanje poznatog sveta potraga za pričom. – Iz statične atmosfere biblioteke, gde sam deset godina posle posla samo čitala, iz nekog svog večitog nezadovoljstva i ambicije, a zapravo u potrazi za pravom pričom, krenula sam u emigraciju. Po dolasku u Berlin počela sam da zapisujem ono što mi se dešavalo. Takvi događaji deo su ovog romana, razlozi su kojima Sanja Nikolić

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: književnost