Kup.	Prod.	Sred.
117.01	117.71	117.36
102.53	103.15	102.84
126.73	127.49	127.11

Kultura

19.02.2017 u 17:00

Tvorac najlepšeg ciklusa rodoljubivih stihova

Jovan Pejčić (1951), kritičar, istoričar književnosti, esejista i antologičar, potpisao je prošle godine čak četiri knjige – tri autorske i jednu kao priređivač. Autorske su: „Srpski pesnik – Milan Rakić i Kosovo” (Andrićev institut, Višegrad), „Kritika kao izbor i razgovor s Crnjanskim” („Albatros plus”, Beograd) i „Ti, međutim – književni Beograd” („Catena mundi“, Beograd), a priređena „Sabrane pesme” Milana Rakića (izdavač: „Neopress desing&print”, Beograd). Dve od knjiga koje ste objavili 2016. godine vezane su za Milana Rakića, knjiga njegovih sabranih pesama i monografija o Rakićevom životu i stvaranju na Kosovu i Metohiji? Prošle godine navršilo se 140 godina od Rakićevog rođenja, a ove 2017. je 80 godina od nastanka „Jasike”, Rakićeve poslednje, po meni najbolje njegove

Život i stil

18.02.2017 u 22:00

Kako originalni pojedinci menjaju svet

U strahu od odbacivanja, strogih dogmi i ismevanja u 16. veku, poljski astronom Nikola Kopernik čekao je duže od dve decenije da objavi saznanja o kretanju planete Zemlje oko svoje ose i oko Sunca. Tvorac heliocentrične teorije kretanja nebeskih tela dugo je svoju teoriju delio samo sa najbližima. Pet vekova kasnije ime Martina Lutera Kinga, da se pridržavao dogovora sa suprugom, ostalo bi nezabeleženo u istoriji. Baptistički sveštenik, međutim, prihvatio se vođenja lokanog udruženja u gradu u kome se avgusta 1955. Rozi Parks usprotivila dotadašnjem pravilu da se Afroamerikanci voze u zadnjem delu autobusa. Potonje delovanje Lutera Kinga na čelu Pokreta za građanska prava i govori poput onog na završnici Marša na Vašington učinili su da njegovo

Život i stil

19.02.2017 u 17:00

Pojedinac se hipnotiše gledanjem u oči, a narod gledanjem u TV ekran

Aleksandar Čotrić, satiričar i književnik, rođen je 25. septembra 1966. u Loznici. Visoko obrazovanje je stekao na Pravnom fakultetu. Aforizme i humorističko-satirične priče piše od 1984. Član je Udruženja književnika Srbije, Beogradskog aforističarskog kruga i Moskovskog kluba aforistike. Dosad je napisao 35 knjiga i 10.000 aforizama. Njegova dela prevedena su na 20 jezika. Živi i radi u Beogradu. Vaš kolega Aleksandar Baljak „tvrdi” da postoji „jedanaest Čotrića” koji pišu to što vi potpisujete. Kako to objašnjavate? Važno je da se nas „jedanaestorica” razumemo i da delujemo kao uigran tim. Baljak je to rekao nedavno na promociji dve moje knjige: „Teške misli” i „Druge priče”. Kako ste krenuli u taj posao... Prvi aforizam u štampi objavio sam u listu Ekonomske škole 1983: „Mnogo nas

Kultura

15.02.2017 u 22:05

Od Golgote do Vaskrsa Srbije

Odbrana Srbije od udruženog napada Nemačke, Austrougarske i Bugarske, 1915. godine, povlačenje preko Crne Gore i Albanije, obnova na Krfu i pobeda na Solunskom frontu, sa puno prava su nazvani Golgotom i Vaskrsom. Poraz i egzodus iz 1915–1916, događaji koji se ubrajaju u najtragičnije trenutke srpske istorije, dobili su svoj naknadni, dubinski smisao pošto su u nacionalnoj tradiciji i sećanju spojeni sa potonjom obnovom i pobedom. Izdavačka kuća „Filip Višnjić” iz Beograda objavila je knjigu istoričara Miloša Kovića „Jedini put” (Sile Antante i odbrana Srbije 1915. godine). Kada se proučava samo godina 1915, od napada na Srbiju prvih dana oktobra do napuštanja otadžbine i uspona srpske vojske i izbeglica ka crnogorskim i albanskim planinama početkom decembra, objašnjava autor, slika srpskog

Kultura

13.02.2017 u 08:30

Ostao je samo smeh i greh

Ove godine nagradu „Odzivi Filipu Višnjiću”, za rodoljubivo pesništvo, koju dodeljuje Zadužbinsko društvo „Prvi srpski ustanak” iz Orašca, dobio je Krstivoje Ilić (1938), autor desetak pesničkih zbirki, među kojima su i knjige rodoljubive poezije: „Mišarske elegije”, „Sabor besmrtnika”, „Kraljevski epitafi”, „Cerski epitafi”... Povodom nagrade, Zadužbinsko društvo „Prvi srpski ustanak”, objavilo je knjigu izabranih rodoljubivih pesama Krstivoja Ilića „Podzemna opela”. Nagrada će biti uručena u sredu 15. februara, na Sretenje, u Marićevića jaruzi u Orašcu Kada ste počeli da pišete rodoljubivu poeziju? Sve je počelo osamdesetih godina prošlog veka sa tužbalicom „Jesen na Kosovu 1389” koja je bila uvodna pesma u ciklusu „Tužaljke za Lazarom” za koji sam dobio najveće književno priznanje Kosova i

Kultura

06.02.2017 u 17:42

Zmajeva nagrada Draganu Hamoviću

Žiri koji je radio u sastavu: Jovan Delić (predsednik), Đorđe Despić, Ivan Negrišorac, Želidrag Nikčević i Đorđo Sladoje, odlučio je da „Zmajevu nagradu” Matice srpske za 2016. godinu dodeli Draganu Hamoviću, za zbirku pesama „Meko jezgro”, koju je objavila Srpska književna zadruga, u biblioteci „Atlas”. U najužem izboru bile su i knjige: Anđelka Anušića, Bećira Vukovića, Borisa Lazića i Selimira Radulovića. Nagrada će Hamoviću biti uručena 16. februara, na svečanosti povodom Dana Matice srpske. Z. R.

Teme nedelje.

04.02.2017 u 22:00

Od humanista do izdajnika i slugu

Jedna od prvih stvari koje profesori književnosti govore učenicima jeste ta da literarna dela shvataju i tumače kao fikciju, kao jednu umetničku konstrukciju različitih jezičkih nivoa, a ne kao puko preslikavanje stvarnosti ili još gore – kao stvarnost samu. Oprezno se prilazi i odnosima između piščeve biografije i njegovog književnog dela. To što se konstantno u poslednjih nekoliko decenija povampiruje u krugovima takozvanih bošnjačkih književnih tumača, a podrazumeva odnos prema literarnom svetu dela Ive Andrića i Njegoša kao prema stvarnosti, u kojoj su, navodno, ovi pisci junake muslimanske vere satanizovali i time

Kultura

01.02.2017 u 16:59

„Danica” za 2017. na Kolarcu

Vukova zadužbina, u decembru prošle godine, objavila je dvadeset četvrto godište kalendara – zabavnika „Danica” za 2017. godinu, s ilustracijama u boji, koje su tematski posvećene „Srbima svima i svuda”, i obeležavanju tridesete godišnjice od osnivanja Vukove zadužbine. U novom godištu „Danice”, predstavljene su kulturne, obrazovne i sveukupne društvene aktivnosti Srba u zemlji i svetu, koje imaju za cilj očuvanje kulturnog i duhovnog identiteta srpskog naroda, njegovog jezika i pisma na prostorima na kojima danas žive.

Kultura

30.01.2017 u 08:30

Mirnog hleba smo željni

Nova knjiga eseja profesora emeritusa Univerziteta u Novom Sadu i književnog kritičara Slavka Gordića „Osmatračnica, Književne i opšte teme” (Akademska knjiga, Novi Sad) obraća nam se erudicijom, lucidnošću i zapažanjima koja povezuju književnu istoriju i savremenost sa istorijskim i političkim zbivanjima. Knjigu otvara esej o protejskoj prirodi ličnosti, kroz misli hrišćanskih mislilaca, zatim Dušana Matića, Pola Valerija, Dučića, Muzila, Svetozara Vlajkovića. Čitajući ove eseje vraćamo se Tolstoju, Kafki, Melvilu, Jovanu Hristiću, Veljku Petroviću, Milanu Kašaninu, Vinaveru... Udeo u razmišljanjima profesora Gordića ima i, kako on kaže, „zbrka vekova, u kojoj naporedo teku verski i (neo)kolonijalni ratovi, uz postmodernu inovaciju silničkog namirivanja računa pod maskom tzv.

Kultura

28.01.2017 u 11:52

Aleksandar Čotrić primljen u Moskovski klub aforistike

Aforističar iz Beograda Aleksandar Čotrić primljen je za punopravnog člana Moskovskog kluba aforistike, najvećeg i najznačajnijeg udruženja aforističara u Ruskoj Federaciji. Odluku o prijemu jednoglasno je doneo Upravni odbor MKA na sednici koja je održana 26. januara u Moskvi, pod predsedavanjem Sergeja Sidorova. Čotrić prvi je aforističar iz Srbije koji je postao član ovog uglednog udruženja koje okuplja više desetina autora kratke forme iz Rusije, Ukrajine, Jermenije, Litvanije, Izraela, Nemačke, SAD i drugih zemalja sveta. Od srpskih autora član Moskovskog kluba aforistike je Nebojša Ivaštanin iz Gradiške u Republici Srpskoj. Čotrić je u Rusiji zastupljen u više reprezentativnih antologija i almanaha, nastupao je na književnim festivalima u ovoj zemlji, a njegove maksime objavljivale

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: književnost