Kup.	Prod.	Sred.
117.01	117.71	117.36
102.53	103.15	102.84
126.73	127.49	127.11

Kultura

28.01.2017 u 08:05

Dugovečni humor Milovana Glišića

Valjevo – Na Bogojavljenje, baš na dan kada je pre 170 godina 1847. u Gradcu kod Valjeva rođen Milovan Glišić, Matična biblioteka „Ljubomir Nenadović” organizovala je u Muzeju valjevskih književnih velikana književno veče posvećeno velikom pripovedaču, dramaturgu i prevodiocu. To je uvod u nekoliko manifestacija kojima će u ovoj godini biti obeležen taj vredan jubilej srpske kulture. Glišić zaslužuje pažnju književne i kulturne javnosti iz više razloga, podsetio je na ovom skupu dr Dušan Ivanić, profesor na Filološkom fakultetu u Beogradu, a kao prvi razlog potencirao tvrdnju koja stoji već ceo jedan vek, od Jovana Skerlića: – Milovan Glišić je začetnik srpske seoske realističke pripovetke. Pronašao je srpski duh i pisao jezikom koji je gotovo standardan jezik narodnog ne

Život i stil

23.01.2017 u 13:48

Policijski inspektor sa bas-gitarom, mikrofonom i perom

Smederevo – Kada u Smederevu pitate za Sašu Đorđevića, mnogi će reći da takvih ima mnogo. I u pravu su. Međutim, ako dodate i nadimak Edi, retki su oni koji ga neće znati ili da makar nisu čuli za njega. Saša Edi Đorđević mnogima je ovde poznat kao policijski inspektor jer je 23 godine zaposlen u ovdašnjoj policijskoj upravi. Mlađe generacije Smederevaca prepoznaju ga kao muzičara, rokera, jer Saša je duže od deceniju član benda „Patrias”, u kome svira bas-gitaru, piše tekstove i peva. Odnedavno, ovaj četrdesetsedmogodišnjak vinuo se i u književne vode, a po romanu „Janičar”, koji je pre nekoliko meseci izdao „Evro buk”, njegova popularnost izašla je iz okvira Smedereva. Spoj gotovo nespojivih profesija i interesovanja Sašu je doveo čak do spiska za ovogodišnju Ninovu

Kultura

18.01.2017 u 17:00

Srbi Ignjatoviću „Čedomir Mirković”

U Udruženju književnika Srbije uručena je nagrada „Čedomir Mirković” Srbi Ignjatoviću, uglednom kritičaru, esejisti i teoretičaru književnosti, koji se književnom kritikom bavi, gotovo, pet decenija. Prvu knjigu kritika – „Salomina činija”, objavio je davne 1971. Žiri je radio u sastavu: Marko Nedić (predsednik), Radomir Andrić i Slavomir Gvozdenović. Nagradu je uručio Radomir Andrić, predsednik Udruženja književnika Srbije. Srba Ignjatović, drugi dobitnik nagrade „Čedomir Mirković”, kaže se u obrazloženju žirija, koje je pročitao Marko Nedić, nesumnjivo je jedan od najzaslužnijih književnih kritičara koji je svojom predanom i dugogodišnjom posvećenošću književnosti, književnoj kritici i esejistici omogućio, kao i autor čije ime nosi ova nagrada za izuzetan doprinos književnoj

Kultura

17.01.2017 u 18:38

Novi kreativni rukopis Ivana Medenice

„Tragedija inicijacije ili nepostojani princ” jedinstvena je knjiga iz istorije i teorije pozorišta autora Ivana Medenice, direktora Međunarodne asocijacije pozorišnih kritičara i umetničkog direktor Bitefa. Delo je upravo objavila izdavačka kuća„Klio” u ediciji „Ars scena”. Reč je o zbirci sa šest eseja koja je objavljena u saradnji sa Fakultetom dramskih umetnosti u Beogradu, čiji je Ivan Medenica profesor. – Knjiga Ivana Medenice donosi jedah od onih dragocenih kreativnih rukopisa iz istorije svetskog pozorišta

Kultura

16.01.2017 u 12:30

Ivani Dimić Ninova nagrada

Ivana Dimić dobitnica je Ninove nagrade kritike za najbolji roman na srpskom jeziku, objavljen u 2016. godini, za delo „Arzamas”, u izdanju beogradske „Lagune”. Odluku je na jučerašnjoj završnoj sednici doneo žiri u sastavu: Božo Koprivica (predsednik), Jasmina Vrbavac, Mihajlo Pantić, Tamara Krstić i Zoran Paunović. Za nagrađeni roman glasali su Jasmina Vrbavac, Tamara Krstić i Mihajlo Pantić, dok su za roman „Hronika sumnje” Vladislava Bajca (Geopoetika) glasali Božo Koprivica i Zoran Paunović. U toku od više od šest decenija tradicije ovog priznanja, Ivana Dimić peta je žena koja je dobila Ninovu nagradu kritike za najbolji roman godine, posle Svetlane Velmar Janković, Dubravke Ugrešić, Grozdane Olujić i Gordane Ćirjanić. Nije važno koja sam žena po redu Mislila

Kultura

15.01.2017 u 22:05

Dani mrmota u kulturnoj svakodnevici

Priroda je za transcendentalistu i mistika Henrija Dejvida Toroa bila stvaralački duh, tajna i nasušna potreba koja od čoveka nije stvarala usamljenika ili pustinjaka već zdravo biće koje je u stanju da spozna suštinske činjenice života, da ne bi u trenutku umiranja „otkrio da nije ni živeo”. Još u 19. veku Toro je kritikovao ljudsko društvo koje ograničava čovekovu slobodu i kreativnost i stvara od njega očajnika. Sa 19 godina diplomirao je na Harvardu, bio je sin proizvođača olovaka, a pre nego što će se povući iz zajednice pomagao je ocu u njegovom poslu, radio je različite poslove za dolar na dan, čak bio domar kod svog mentora Emersona, a onda je na njegovom imanju sagradio malu brvnaru, kod jezera Valden, u blizini gradića Konkorda, gde se uselio 1845. godine kada je imao 27 godina.

Kultura

09.01.2017 u 08:40

Svako zlo ima svoj nastavak

U 108. „Kolu” Srpske književne zadruge, objavljen je roman Labuda Dragića (1954), pripovedača i romansijera, pod naslovom „Kukavičja pilad”. U predgovoru knjige, prof. dr Duško Babić kaže da roman „Kukavičja pilad” svrstava Dragića „među najznačajnije stvaraoce srpske proze u poslednjih nekoliko decenija”. „Kukavičja pilad”, svojevrsni je nastavak vašeg romana „Krv i voda”. Šta im je zajedničko? Vreme, atmosfera, geografski prostor, jezik i epske naslage u svesti junaka, ista jezička energija, prisustvo jednog minulog vremena transponovano u snagu jezika

Kultura

08.01.2017 u 22:05

Ratni dnevnik Miće Popovića

Jedna do najboljih latinoameričkih knjiga svih vremena ili „hispanoamerički Uliks”– roman „Tri tužna tigra” Giljerma Kabrere Infantea (1929–2005), kubanskog književnika, novinara, lingviste prevodioca, filmskog scenariste i kritičara, iz 1967. godine, prvi put se pojavljuje na srpskom jeziku u prevodu sa kubanskog Branka Anđića i Ljiljane Popović Anđić. Giljermo Kabrera Infante rođen je u porodici komunističkih aktivista, a posle pobede revolucije zauzimao je važne položaje u kulturnom životu Kube.

Kultura

07.01.2017 u 08:05

Njujork je pun čudaka poput mene

Ako ne vidite svet na istinit i zanimljiv način, nije važno kakve bajke pričate, niko u njih neće verovati. Magija mora biti ukorenjena u stvarnosti, kaže Salman Ruždi na početku razgovora koji vodimo na 21. spratu jednog njujorškog nebodera. Magijski realizam obeležio je njegove rane romane „Deca ponoći“ i „Sramota“ koji mu donose književnu slavu, a „Satanski stihovi“ – vanknjiževne kontroverze koje kulminiraju fatvom. Naime, 1989. Ajatolah Homeini izrekao je smrtnu kaznu Ruždiju zbog „huljenja Islama, Muhameda i Kurana“ i pozvao muslimanski svet da to sprovede u delo. Fatva je bila na snazi devet godina tokom kojih je Ruždi živeo u dubokoj ilegali, a čuvalo ga je na desetine agenata specijalnih službi. Od 2000. živi u Njujorku, i dalje na tajnim adresama, te nije bilo nimalo lako doći do njega.

Kultura

05.01.2017 u 17:38

Uži krug za Ninovu nagradu

Ninov žiri za nagradu za najbolji roman 2016. godine odabrao je u uži izbor 11 naslova, a među autorima su i višestruki učesnici trke za to književno priznanje, ali i debitanti, čije se teme kreću od Španskog građanskog rata do ljubavi, smrti, devedesetih, besparice, tranzicije... Među autorima u užem izboru, kako je objavio Nin u novom broju, našla su se dvojica dosadašnjih laureata – Svetislav Basara i Vladan Matijević. Basara je nominovan za „Andrićevu lestvicu užasa” (Laguna), a dobio je NIN-ovu nagradu pre deset godina za „Uspon i pad Parkinsonove bolesti" (2006).

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: književnost