Петак, 03.07.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.01	117.72	117.37
	102.16	102.77	102.47
	127.35	128.12	127.74

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: књижевност

Култура

28.01.2017 у 11:52

Александар Чотрић примљен у Московски клуб афористике

Афористичар из Београда Александар Чотрић примљен је за пуноправног члана Московског клуба афористике, највећег и најзначајнијег удружења афористичара у Руској Федерацији. Одлуку о пријему једногласно је донео Управни одбор МКА на седници која је одржана 26. јануара у Москви, под председавањем Сергеја Сидорова. Чотрић први је афористичар из Србије који је постао члан овог угледног удружења које окупља више десетина аутора кратке форме из Русије, Украјине, Јерменије, Литваније, Израела, Немачке, САД и других земаља света. Од српских аутора члан Московског клуба афористике је Небојша Иваштанин из Градишке у Републици Српској. Чотрић је у Русији заступљен у више репрезентативних антологија и алманаха, наступао је на књижевним фестивалима у овој земљи, а његове максиме објављивале

Култура

28.01.2017 у 08:05

Дуговечни хумор Милована Глишића

Ваљево – На Богојављење, баш на дан када је пре 170 година 1847. у Градцу код Ваљева рођен Милован Глишић, Матична библиотека „Љубомир Ненадовић” организовала је у Музеју ваљевских књижевних великана књижевно вече посвећено великом приповедачу, драматургу и преводиоцу. To je увод у неколико манифестација којима ће у овој години бити обележен тај вредан јубилеј српске културе. Глишић заслужује пажњу књижевне и културне јавности из више разлога, подсетио је на овом скупу др Душан Иванић, професор на Филолошком факултету у Београду, а као први разлог потенцирао тврдњу која стоји већ цео један век, од Јована Скерлића: – Милован Глишић је зачетник српске сеоске реалистичке приповетке. Пронашао је српски дух и писао језиком који је готово стандардан језик народног не приповедања у

Живот и стил

23.01.2017 у 13:48

Полицијски инспектор са бас-гитаром, микрофоном и пером

Смедерево – Када у Смедереву питате за Сашу Ђорђевића, многи ће рећи да таквих има много. И у праву су. Међутим, ако додате и надимак Еди, ретки су они који га неће знати или да макар нису чули за њега. Саша Еди Ђорђевић многима је овде познат као полицијски инспектор јер је 23 године запослен у овдашњој полицијској управи. Млађе генерације Смедереваца препознају га као музичара, рокера, јер Саша је дуже од деценију члан бенда „Патриас”, у коме свира бас-гитару, пише текстове и пева. Однедавно, овај четрдесетседмогодишњак винуо се и у књижевне воде, а по роману „Јаничар”, који је пре неколико месеци издао „Евро бук”, његова популарност изашла је из оквира Смедерева. Спој готово неспојивих професија и интересовања Сашу је довео чак до списка за овогодишњу Нинову

Култура

18.01.2017 у 17:00

Срби Игњатовићу „Чедомир Мирковић”

У Удружењу књижевника Србије уручена је награда „Чедомир Мирковић” Срби Игњатовићу, угледном критичару, есејисти и теоретичару књижевности, који се књижевном критиком бави, готово, пет деценија. Прву књигу критика – „Саломина чинија”, објавио је давне 1971. Жири је радио у саставу: Марко Недић (председник), Радомир Андрић и Славомир Гвозденовић. Награду је уручио Радомир Андрић, председник Удружења књижевника Србије. Срба Игњатовић, други добитник награде „Чедомир Мирковић”, каже се у образложењу жирија, које је прочитао Марко Недић, несумњиво је један од најзаслужнијих књижевних критичара који је својом преданом и дугогодишњом посвећеношћу књижевности, књижевној критици и есејистици омогућио, као и аутор чије име носи ова награда за изузетан допринос књижевној критици, да књижевна

Култура

17.01.2017 у 18:38

Нови креативни рукопис Ивана Меденице

„Трагедија иницијације или непостојани принц” јединствена је књигa из историје и теорије позоришта аутора Ивана Меденице, директорa Међународне асоцијације позоришних критичара и уметничкoг директор Битефа. Дело је управо објавила издавачка кућа„Клио” у едицији „Арс сцена”. Реч је о збирци са шест есеја која је објављена у сарадњи са Факултетом драмских уметности у Београду, чији је Иван Меденица професор. – Књига Ивана Меденице доноси једах од оних драгоцених креативних рукописа из историје светског позоришта

Култура

16.01.2017 у 12:30

Ивани Димић Нинова награда

Ивана Димић добитница је Нинове награде критике за најбољи роман на српском језику, објављен у 2016. години, за дело „Арзамас”, у издању београдске „Лагуне”. Одлуку је на јучерашњој завршној седници донео жири у саставу: Божо Копривица (председник), Јасмина Врбавац, Михајло Пантић, Тамара Крстић и Зоран Пауновић. За награђени роман гласали су Јасмина Врбавац, Тамара Крстић и Михајло Пантић, док су за роман „Хроника сумње” Владислава Бајца (Геопоетика) гласали Божо Копривица и Зоран Пауновић. У току од више од шест деценија традиције овог признања, Ивана Димић пета је жена која је добила Нинову награду критике за најбољи роман године, после Светлане Велмар Јанковић, Дубравке Угрешић, Гроздане Олујић и Гордане Ћирјанић. Није важно која сам жена по реду Мислила сам да

Култура

15.01.2017 у 22:05

Дани мрмота у културној свакодневици

Природа је за трансценденталисту и мистика Хенрија Дејвида Тороа била стваралачки дух, тајна и насушна потреба која од човека није стварала усамљеника или пустињака већ здраво биће које је у стању да спозна суштинске чињенице живота, да не би у тренутку умирања „открио да није ни живео”. Још у 19. веку Торо је критиковао људско друштво које ограничава човекову слободу и креативност и ствара од њега очајника. Са 19 година дипломирао је на Харварду, био је син произвођача оловака, а пре него што ће се повући из заједнице помагао је оцу у његовом послу, радио је различите послове за долар на дан, чак био домар код свог ментора Емерсона, а онда је на његовом имању саградио малу брвнару, код језера Валден, у близини градића Конкорда, где се уселио 1845. године када је имао 27 година. Иако је

Култура

09.01.2017 у 08:40

Свако зло има свој наставак

У 108. „Колу” Српске књижевне задруге, објављен је роман Лабуда Драгића (1954), приповедача и романсијера, под насловом „Кукавичја пилад”. У предговору књиге, проф. др Душко Бабић каже да роман „Кукавичја пилад” сврстава Драгића „међу најзначајније ствараоце српске прозе у последњих неколико деценија”. „Кукавичја пилад”, својеврсни је наставак вашег романа „Крв и вода”. Шта им је заједничко? Време, атмосфера, географски простор, језик и епске наслаге у свести јунака, иста језичка енергија, присуство једног минулог времена транспоновано у снагу језика

Култура

08.01.2017 у 22:05

Ратни дневник Миће Поповића

Једна до најбољих латиноамеричких књига свих времена или „хиспаноамерички Уликс”– роман „Три тужна тигра” Гиљерма Кабрере Инфантеа (1929–2005), кубанског књижевника, новинара, лингвисте преводиоца, филмског сценаристе и критичара, из 1967. године, први пут се појављује на српском језику у преводу са кубанског Бранка Анђића и Љиљане Поповић Анђић. Гиљермо Кабрера Инфанте рођен је у породици комунистичких активиста, а после победе револуције заузимао је важне положаје у културном животу Кубе.

Култура

07.01.2017 у 08:05

Њујорк је пун чудака попут мене

Ако не видите свет на истинит и занимљив начин, није важно какве бајке причате, нико у њих неће веровати. Магија мора бити укорењена у стварности, каже Салман Ружди на почетку разговора који водимо на 21. спрату једног њујоршког небодера. Магијски реализам обележио је његове ране романе „Деца поноћи“ и „Срамота“ који му доносе књижевну славу, а „Сатански стихови“ – ванкњижевне контроверзе које кулминирају фатвом. Наиме, 1989. Ајатолах Хомеини изрекао је смртну казну Руждију због „хуљења Ислама, Мухамеда и Курана“ и позвао муслимански свет да то спроведе у дело. Фатва је била на снази девет година током којих је Ружди живео у дубокој илегали, а чувало га је на десетине агената специјалних служби. Од 2000. живи у Њујорку, и даље на тајним адресама, те није било нимало лако доћи до њега.

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

03.07.2026 у 12:45

Белгијанци добили изгубљено

03.07.2026 у 12:42

Одржана свечаност поводом завршетка школовања на студијама безбедности

03.07.2026 у 12:42

Бура у Француској због везе десничарског лидера и италијанске принцезе

03.07.2026 у 12:42

Седница Скупштине Србије почеће у понедељак

03.07.2026 у 12:38

У Лозници представљен пакет подршке пензионерима

03.07.2026 у 12:35

Идентификована бомбашица из Монака: расписана потерница за Украјинком са тетоважом змије