Tag: sadmz

Sredinom novembra, u lokalnom sportskom centru, počinje košarkaška sezona za klince od 5 do 15. Patriotska dužnost svakog Srbo-amerikanca je da promoviše ono šta najbolje znamo (sem toga da se bijemo), košarku. Svake zime, provedem par sati nedeljno sa grupom desetogodišnjaka između koševa. Ako su oni tim, ja sam trener. Dvokorak. Postavljanje blokova. Pick-and-roll. Uvek krenem ambiciozno,...

Isticala je prva godina od kako je mama umrla. Na grob joj, tamo daleko, nisam mogao otići i osećao sam potrebu da godišnjicu obeležim tako što bih zapalio sveću u obližnjoj novosagrađenoj srpskoj crkvi. Prethodnih godina sam više puta, neredovno, prisustvovao obredima male parohije u improvizovanoj crkvici – minimalno preuređenoj skromnoj kući kraj puta NC 66. Sticajem povoljnih okolnosti...

Nostalgija je čudna stvar! Uhvati te kada se najmanje nadaš, taman misliš prošlo je ono najteže, a ono te opet uhvati. Hronična bolest! Probudim se svako jutro u tri i petnaest. Posle svakog novog buđenja, nove more, ili novi snovi. Što je još interesantije, ne mogu se sjetiti, šta sam sanjao, a šta sam razmišljao. U svom tom košmaru, na javi se priviđenja, ponekad prikažu! Sanjam poznate likove,...

„Rukovodilac u eminentnoj investicionoj banci uhvaćen u krađi drvene građe. Suđenje odloženo dok se osumnjičeni oporavlja od povreda zadobijenih prilikom hapšenja...“ Samo bi mi to trebalo. Ali Endi (Andy, skraćeno od Andrew) je jedna od onih dragocenih osoba kojima je nemoguće reći ne. Svaki put kad bi smo prošli pored štale u njegovom komšiluku, raspalio bi priču o kvalitetu...

Onomad kada stigosmo, u Ameriku, a, to bješe septembar 2001. dočekaše nas između ostalih, misim na sponzore, i nekoliko naših duša! Bješe to prvo iskustvo u tuđini, kako sa Amerikancima tako i sa našom malom dijasporom. Uplašen od nepoznatog, ne samo ja već i moja familija, s oprezom stupismo na američko tlo. U srcu Srbija i ono malo naše Krajine, s nadom u bolje sutra! Italijan što nas smjesti...

Ovog puta pišem malo o ovoj surovoj stvarnosti u inostranstvu. Mislim da vas tamo čeka isto. Kada su me otpustili kao višak sa inženjerskog posla odjednom mi je plata prepolovljena. U novoj kompaniji gde sam ubrzo našao posao nisam radio ono što mi je struka, što je bilo najgore. Počeo sam da se bavim inženjerstvom kad mi je bilo 14. Bilo mi je u krvi. Nove promene prekinule su mi taj posao....

Lepi novembarski dani su retkost , ali evo dešavaju se ovde gde bi po pravilu trebalo da već budemo pod snegom. Taj poklon ne propuštam. Ovo je metropola i imamo gde potrošiti vreme. Down-town, utakmica ili je vreme da odemo do Zoo, sad je lepo. Ali, kako, pa sutra su Mitrovske zadušnice! Hajdmo u Gračanicu, na groblje. Pa, ovde smo 10 godina, hvala Bogu, još nismo ovde nikoga sahranili. Ali...

Kažu, ovaj praznik nije državni a ni crkveni, a slave ga svi građani SAD. Halloween je praznik duhova, veštica, drakula, i ostalog „jezivog“ sveta. Tolike dekoracije na sve strane sa avetinjskim likovima, da čovek i počne da veruje da svet takav postoji negde u beskrajnom horizontu, ili makar u fantaziji nestvarnosti. Halloween se zapravo slavi u čast svetaca i svih koji su davno...

Moje prezime ima 10 slova i za mene je jedno od najlepših na svetu. Nemoguće je pomešati ga sa ruskim, poljskim ili bugarskim prezimenom. Potpuno je jedinstveno srpsko prezime. Nekada prezime i preglasno govori, tako da se desilo da sam ’89-te u poseti Njujorku imala neprijatnu scenu sa nepoznatim bračnim parom iz eks-Ju. Tada, kao srednjoškolka, nisam imala pojma o Srbima, Hrvatima i sl....

Čini mi se da sam konačno shvatio odakle potiče ono sredovečno kukanje da vreme leti. Čista psihologija. Mladost je kratka, ali ima dobru moć zapažanja i još bolje pamćenje. Kad smo mladi obraćamo pažnju na život. Kada dođu godine koje dođu kada mladost ode, život se pretvori u zamrljani film sa nepovezanim scenama i glumcima koji ne znaju s koje strane da uđu na binu. Promene se navike i sklonosti,...