Target

Lepi novembarski dani su retkost , ali evo dešavaju se ovde gde bi po pravilu trebalo da već budemo pod snegom. Taj poklon ne propuštam. Ovo je metropola i imamo gde potrošiti vreme. Down-town, utakmica ili je vreme da odemo do Zoo, sad je lepo. Ali, kako, pa sutra su Mitrovske zadušnice! Hajdmo u Gračanicu, na groblje.

Pa, ovde smo 10 godina, hvala Bogu, još nismo ovde nikoga sahranili. Ali smo u Srbiji ostavili mnoge grobove, a suprug nije mogao ni na majčinu sahranu otići, nije imao papire, a stigli posle samo mesec dana, ali bilo kasno. Tu tugu ne mogu izmeriti na ovom papiru. Ali, zato ćemo povesti G-đu L. Ona ima preko 83godina, sahranila muža i sina. Poradismo malo oko granitnih spomenika, sve je lepo i čisto, dođe i pop-Čeda, očita na brzo i ode dalje, čekaju ga i drugi. Obletim važne spomenike, upalim sveće, nekima ću to raditi zauvek, jer kad ti neko pomogne u tuđini, gde ne znaš nikoga i svi gledaju da uzmu sve sa veelikom kamatom, onda znaš cenu milosti.

Za G-đu L. nema milosti. Preko 50 godina u SAD, srpski govori samo sa nama, grcala je na grobu i okretala izlizane listove malog molitvenika koji joj je ostao od sina, bio je na srpskom i engleskom, bila su tu neka objašnjenja ispisana njegovom rukom. Posle me je zvala iz staračkog doma za moju adresu da mi pošalje pismenu zahvalnicu što sam je odvela u Gračanicu. Nemojte me zasmejavati, nije vreme. A sin, milioner, baš se javio iz Las Vegasa, otišli da se malo kockaju, a ćerka? pa ona živi u Njujorku...

Eto, sledeće nedelje je Đurđic, umesiću Slavski kolač, za doktora D. kažu da ja to najbolje radim, a posle sledeće nedelje je Aranđelovdan, tu moram da umesim za G-đu T.; ona je moj anđeo čuvar u Americi. G-đa T. je ostvarila američki san, ali život zna da se mnogo promeni u stare dane.

Pitam se, može li porodica kada dođe u Ameriku bez ičega, sa 46 godina, detetom od 15, da uradi nešto, a da ostane zdrava. Može li da izađe iz svoga okvira? Čovek ima toliko mogućnosti, mogli smo da skoknemo do Vegasa ili Floride, sin je završio dobar fakultet, dobro se zaposlio, (sa nama još priča srpski), naše diplome sa beogradskog fakulteta su odradile posao, ali eto nas put vodi u Gračanicu.

Izgleda da se ne može tako lako izaći iz svoga rama.