Таргет

Лепи новембарски дани су реткост , али ево дешавају се овде где би по правилу требало да већ будемо под снегом. Тај поклон не пропуштам. Ово је метропола и имамо где потрошити време. Down-town, утакмица или је време да одемо до Зоо, сад је лепо. Али, како, па сутра су Митровске задушнице! Хајдмо у Грачаницу, на гробље.

Па, овде смо 10 година, хвала Богу, још нисмо овде никога сахранили. Али смо у Србији оставили многе гробове, а супруг није могао ни на мајчину сахрану отићи, није имао папире, а стигли после само месец дана, али било касно. Ту тугу не могу измерити на овом папиру. Али, зато ћемо повести Г-ђу Л. Она има преко 83година, сахранила мужа и сина. Порадисмо мало око гранитних споменика, све је лепо и чисто, дође и поп-Чеда, очита на брзо и оде даље, чекају га и други. Облетим важне споменике, упалим свеће, некима ћу то радити заувек, јер кад ти неко помогне у туђини, где не знаш никога и сви гледају да узму све са вееликом каматом, онда знаш цену милости.

За Г-ђу Л. нема милости. Преко 50 година у САД, српски говори само са нама, грцала је на гробу и окретала излизане листове малог молитвеника који јој је остао од сина, био је на српском и енглеском, била су ту нека објашњења исписана његовом руком. После ме је звала из старачког дома за моју адресу да ми пошаље писмену захвалницу што сам је одвела у Грачаницу. Немојте ме засмејавати, није време. А син, милионер, баш се јавио из Лас Вегаса, отишли да се мало коцкају, а ћерка? па она живи у Њујорку...

Ето, следеће недеље је Ђурђиц, умесићу Славски колач, за доктора Д. кажу да ја то најбоље радим, а после следеће недеље је Аранђеловдан, ту морам да умесим за Г-ђу Т.; она је мој анђео чувар у Америци. Г-ђа Т. је остварила амерички сан, али живот зна да се много промени у старе дане.

Питам се, може ли породица када дође у Америку без ичега, са 46 година, дететом од 15, да уради нешто, а да остане здрава. Може ли да изађе из свога оквира? Човек има толико могућности, могли смо да скокнемо до Вегаса или Флориде, син је завршио добар факултет, добро се запослио, (са нама још прича српски), наше дипломе са београдског факултета су одрадиле посао, али ето нас пут води у Грачаницу.

Изгледа да се не може тако лако изаћи из свога рама.