Tag: švedskamz

Ideju da ovo pišem sam dobila čitajuci tekst čoveka koji je sve napustio i otišao za njom u Ameriku.. Moja priča je slična ali mene je ljubav odvela u Švedsku. Nikada nisam pomislila da ću otići iz Srbije ali ljubav čini čuda i čovek svašta radi zbog nje. Kada sam ga upoznala mislila sam da je on ono što čekam ceo život...Želje su nam bile iste, a svakodnevni mejlovi kilometarski. Mislila sam da...

Ulazim posle dvadest minuta čekanja i sedam na sedište. S leve strane sedišta je utičnica za slušalice, s desne strane za laptop, i sedište na kojoj sedi žena koja je do ovog pasusa poslala između dvadeset i trideset mejlova. Ne govori engleski, ali osmehuje se internacionalno. Napolju je mrak. Dan je bio svetao, s malo sunca, malo kiše i susnežice, tako da je mrak okej... Razmišljam o onih...

Osećam se kao da bih trebao da imam poseban život samo za voz. Stalno ista tišina. Ponovo. U vozu. Na ulicama. Svuda. Ne možeš da se izgubiš kad je sve ponovo. Kad je sve svuda. Isto. Pab u kom sam sinoć popio pivo danas se klonirao u njih trideset. Evo ga ovde još jedan takav. I tamo. I tamo gde nisam bio, sad znam sigurno, postoji još jedan isti pab. Zašto onda da idem tamo gde nisam bio? Gde...

Moj dolazak u Švedsku na privremeni rad od 8 meseci se desio brzo i neočekivano. Nisam imao mnogo vremena, a ni izbora - morao sam da dam otkaz u jednoj velikoj srpskoj kompaniji, da bih prihvatio poziv iz Stokholma. I da pitam ženu, naravno. Odluku mi je olakšao moj dobri sestrić koji živi u Stokholmu.Ponudio mi je da stanujem kod njega, dok se on ne oženi, ili dok ja ne dobijem otkaz - šta se...

„Da je kuća dobra, i vuk bi je imao“ Ko je ikada video nostalgičnog vuka? O kako boli to ljudsko saznanje, da se duša ta moja rastače i bori, sa onim što bilo je i što tek stoji za me pa me grize, muči, u mislima mori. Moj dome daleki, što si grco` meni, u dronjcima moga ravničarskog kraja, svi ti moji dani bezazleni, vratite se àmo da je čežnja manja! Šta je to nostalgija i zašto postoji? Da li je...

Živim u Švedskoj i bavim se ugostiteljstvom. Nagledao sam se supružnika, parova i ostalih koji to tek postaju, kako sami svoje račune plaćaju. Odvojeno. Ni koka-kola, ni najobičnije pivo ne poznaju tuđu platnu karticu. U restoranima prave se razna slavlja koja obiluju svakojakim veselim trenucima posle kojih, međutim, uvek sledi situacija koja na kraju to pokvari. A to je kolona gostiju pred...

Sa početkom aprila bliži se kraj mojih geteborških dana. Prošlo je skoro godinu dana kako sam, dok je napolju padala kiša za koju sam verovao da nikada neće stati, došao u najveću kraljevinu na Skandinavskom poluostrvu. Vrata laboratorije otvarao sam u početku rukom dođoša, a kako je vreme odmicalo sve više i rukom domaćina. Ta ista vrata, pre mene, zatvorili su moje kolege iz Nemačke, Singapura...

Ja” prelistam” na internetu novine iz bivše Juge skoro svaki dan. Počnem od zadnjih strana. Kultura me interesuje, pomalo ekonomija. I tu prestaje moje interesovanje. Ja sam se odrekla prava da biram, ja ne živim tamo i ne želim ”krojiti kapu” onima koji su tamo. Koristim i poštujem moje biračko pravo u mojoj novoj zemlji. „Listajući“ tako naiđoh i na ove...

„J… te voz koji te don`o!“ Čula sam tu rečenicu mnogo puta kao dijete. Ne, nije bila upućena meni. Ja sam provodila nedjelje i mjesece kod bake u gradu S. Mama je dekretom premještena u Bosnu na rad. Tamo nije bilo dovoljno kadrova. A i ona je bila valjda potencijalni „mrski neprijatelj“. Iz bolje stojeće porodice, od visoko obrazovanih roditelja. U kuće u kojima su...

Mrak kad ustanem. Mrak kad idem na posao i kad se vraćam. Kako je egzotično bilo, prve ili prvih godina, pratiti u novinama i na vijestima koliko će biti kraći slijedeći dan. Bilo je nečega mističnog i nestvarnog u sve dužim mračnim periodima. Pa pade snijeg u oktobru i ostade do aprila. Tako je to ovdje na 200 km ispod polarnog kruga. Depresivno. Ni hiljade lampa u prozorima, ni milioni...