Таг: шведскамз

Идеју да ово пишем сам добила читајуци текст човека који је све напустио и отишао за њом у Америку.. Моја прича је слична али мене је љубав одвела у Шведску. Никада нисам помислила да ћу отићи из Србије али љубав чини чуда и човек свашта ради због ње. Када сам га упознала мислила сам да је он оно што чекам цео живот...Жеље су нам биле исте, а свакодневни мејлови километарски. Мислила сам да...

Улазим после двадест минута чекања и седам на седиште. С леве стране седишта је утичница за слушалице, с десне стране за лаптоп, и седиште на којој седи жена која је до овог пасуса послала између двадесет и тридесет мејлова. Не говори енглески, али осмехује се интернационално. Напољу је мрак. Дан је био светао, с мало сунца, мало кише и суснежице, тако да је мрак океј... Размишљам о оних...

Осећам се као да бих требао да имам посебан живот само за воз. Стално иста тишина. Поново. У возу. На улицама. Свуда. Не можеш да се изгубиш кад је све поново. Кад је све свуда. Исто. Паб у ком сам синоћ попио пиво данас се клонирао у њих тридесет. Ево га овде још један такав. И тамо. И тамо где нисам био, сад знам сигурно, постоји још један исти паб. Зашто онда да идем тамо где нисам био? Где...

Мој долазак у Шведску на привремени рад од 8 месеци се десио брзо и неочекивано. Нисам имао много времена, а ни избора - морао сам да дам отказ у једној великој српској компанији, да бих прихватио позив из Стокхолма. И да питам жену, наравно. Одлуку ми је олакшао мој добри сестрић који живи у Стокхолму.Понудио ми је да станујем код њега, док се он не ожени, или док ја не добијем отказ - шта се...

„Да је кућа добра, и вук би је имао“ Ко је икада видео носталгичног вука? О како боли то људско сазнање, да се душа та моја растаче и бори, са оним што било је и што тек стоји за ме па ме гризе, мучи, у мислима мори. Мој доме далеки, што си грцо` мени, у дроњцима мога равничарског краја, сви ти моји дани безазлени, вратите се àмо да је чежња мања! Шта је то носталгија и зашто постоји? Да ли је...

Живим у Шведској и бавим се угоститељством. Нагледао сам се супружника, парова и осталих који то тек постају, како сами своје рачуне плаћају. Одвојено. Ни кока-кола, ни најобичније пиво не познају туђу платну картицу. У ресторанима праве се разна славља која обилују свакојаким веселим тренуцима после којих, међутим, увек следи ситуација која на крају то поквари. А то је колона гостију пред...

Са почетком априла ближи се крај мојих гетеборшких дана. Прошло је скоро годину дана како сам, док је напољу падала киша за коју сам веровао да никада неће стати, дошао у највећу краљевину на Скандинавском полуострву. Врата лабораторије отварао сам у почетку руком дођоша, а како је време одмицало све више и руком домаћина. Та иста врата, пре мене, затворили су моје колеге из Немачке, Сингапура...

Ја” прелистам” на интернету новине из бивше Југе скоро сваки дан. Почнем од задњих страна. Култура ме интересује, помало економија. И ту престаје моје интересовање. Ја сам се одрекла права да бирам, ја не живим тамо и не желим ”кројити капу” онима који су тамо. Користим и поштујем моје бирачко право у мојој новој земљи. „Листајући“ тако наиђох и на ове...

„Ј… те воз који те дон`о!“ Чула сам ту реченицу много пута као дијете. Не, није била упућена мени. Ја сам проводила недјеље и мјесеце код баке у граду С. Мама је декретом премјештена у Босну на рад. Тамо није било довољно кадрова. А и она је била ваљда потенцијални „мрски непријатељ“. Из боље стојеће породице, од високо образованих родитеља. У куће у којима су...

Мрак кад устанем. Мрак кад идем на посао и кад се враћам. Како је егзотично било, прве или првих година, пратити у новинама и на вијестима колико ће бити краћи слиједећи дан. Било је нечега мистичног и нестварног у све дужим мрачним периодима. Па паде снијег у октобру и остаде до априла. Тако је то овдје на 200 км испод поларног круга. Депресивно. Ни хиљаде лампа у прозорима, ни милиони...