Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.37
101.32	101.93	101.62
126.88	127.64	127.26

Kultura

20.08.2017 u 22:00

Sudbina rukopisa „Gorskog vijenca” kao dobar triler

Rukopisi velikih književnih dela imaju čudesne sudbine i puteve u svetu, poput ljudskih, a potraga za Njegoševom rukom ispisanim „Gorskim vijencem” nalikuje na neki šerlokovski zaplet ili traganje za drugom knjigom Aristotelove „Poetike” o smehu, u lavirintima mračne opatije u Ekovom romanu „Ime ruže”. Rukopis je nestajao i pojavljivao se neobičnim ritmom, kao reka ponornica.

Kultura

03.08.2017 u 17:00

Zar je zlo štampati njegoša na latinici?

Smatramo da su izdavač „Nova knjiga plus“ i ugledni list „Politika“, zarad istinoljubivosti i odgovornosti prema čitaocima, obavezni da objave razjašnjenje nedoumica u tekstu dopisnika „Politike“ iz Crne Gore, uvaženog gospodina Novice Đurića. Naime, nedavno je plasirana lažna informacija o navodnom pretvaranju Njegoševog rukopisa u latinično pismo u našem izdanju, i to je učinio jedan savršeno neodgovorni zaštitnik Njegoševog dela (u čije dobre namere inače ne treba sumnjati). To je netačno i to smo već demantovali. Naprosto to nije istina.

Kultura

25.07.2017 u 22:00

Njegoševa dela na „čudnoj” latinici

Od našeg stalnog dopisnika Podgorica – Njegoševi „Gorski vijenac” i „Luča mikrokozma” nedavno su štampani latinicom što i nije neka posebna vest, ali da je i rukopis velikog pesnika pretvoren na takozvanu rukopisnu latinicu jeste vest koja ima posebnu poruku. A poruka je da su kao poklon-nagrade uz diplomu „Luča”, takođe štampanu latinicom, nedavno dodeljena Njegoševa dela „Luča mikrokozma” i „Gorski vijenac” sa novotvorenom rukopisnom latinicom, pokušajem da se Njegošev rukopis pretvori u pismo kome nikada nije pripadao. Uostalom, sve ono što je Njegoš stvarao i pisao bilo je na srpskom jeziku i ćirilici. Taj veliki pesnik čak je ćirilična slova nazivao „srpska slova”.

Teme nedelje.

06.02.2017 u 08:30

Njegoš je enciklopedija našeg duha

Od našeg stalnog dopisnika Podgorica – Za dva veka od kada je rođen, pesnik i vladar Petar Drugi Petrović Njegoš, nikad nije bio na grdnim mukama kao u protekle dve decenije i ovih dana, kad ga neuki i neznaveni, poput predsednika opštine Petnica Adnana Nuhovića, optužuju da je „najveći krvnik Bošnjaka i islama”. No, nisu na Njegoša krenuli samo neuki, već i oni koji su stekli „velje” titule i brojne državne nagrade, poput univerzitetskog profesora Novaka Kilibarde, nekadašnjeg crnogorskog ambasadora u Sarajevu, ali i savetnika bivšeg predsednika crnogorskog parlamenta Andreja Nikolaidisa. Prvi je ocenjivao da „nema antiislamskijeg pisca na planeti nego što je Njegoš”, dok je drugi ustvrdio da je Njegoš genocidni pesnik. Glas koji je krenuo protiv Njegoša dopro je i do Haga, gde

Teme nedelje.

04.02.2017 u 22:00

Od humanista do izdajnika i slugu

Jedna od prvih stvari koje profesori književnosti govore učenicima jeste ta da literarna dela shvataju i tumače kao fikciju, kao jednu umetničku konstrukciju različitih jezičkih nivoa, a ne kao puko preslikavanje stvarnosti ili još gore – kao stvarnost samu. Oprezno se prilazi i odnosima između piščeve biografije i njegovog književnog dela. To što se konstantno u poslednjih nekoliko decenija povampiruje u krugovima takozvanih bošnjačkih književnih tumača, a podrazumeva odnos prema literarnom svetu dela Ive Andrića i Njegoša kao prema stvarnosti, u kojoj su, navodno, ovi pisci junake muslimanske vere satanizovali i time

Region

20.01.2017 u 20:07

Mustafa Cerić: Zabraniti čitanje „Gorskog vijenca”

Sarajevo – Nekadašnji vrhovni poglavar Islamske zajednice u BiH i aktuelni predsednik Svetskog bošnjačkog kongresa Mustafa Cerić izjavio je kako je u Njegoševom „Gorskom vijencu” prepoznao „korene genocida prema Bošnjacima” i traži da se, ne samo u BiH nego i u Crnoj Gori i drugde, zabrani izučavanje i čitanje tog dela. On je, kako je izvestila RTRS, kazao da oni u BiH, ne precizirajući na koga misli, treba da podignu tužbu protiv izučavanja i čitanja „Gorskog vijenca” u Crnoj Gori i drugde. „Što se nas Bošnjaka tiče, to je delo koje poziva naše susede na genocid”, naveo je nekadašnji reis kojeg šira javnost u BiH pamti po njegovim političkim ambicijama i stalnom mešanju u politiku, ali i po tome da se nije usprotivio vehabijskom pokretu koji se u BiH snažno počeo razvijati baš u vreme dok je

Kultura

25.11.2016 u 12:06

U slavu Njegoša, oca poezije

U ovogodišnjem „Kolu”, kao 727. knjigu, Srpska književna zadruga, objavila je zbirku pesama Matije Bećkovića (1939), pod naslovom „Prahu oca poezije”. Predgovor za knjigu napisao je Milovan Danojlić. O knjizi su govorili prof. dr Stojan Đorđić, dr Duško Babić i autor. Posle naslova „Prahu oca poezije”, koji je napisao, dakle, u formi posvete, ističe Stojan Đorđić, Bećković je stavio na početak svoje nove pesničke knjige moto od dva distiha, oba iz kosmogonijskog speva Petra Petrovića Njegoša „Luča mikrokozma”.

Kultura

20.12.2013 u 22:00

Njegoš i muzika

Iako je ogroman broj bibliografskih radova posvećen Njegošu i rekonstruisan gotovo svaki dan njegovog kratkog života, a dela mu proučavali naši najveći književnici, književni istoričari i teoretičari, sasvim malu ili nikakvu pažnju posvetili su ulozi muzike u njegovom životu i delima, kaže dr Branka Radović, autorka knjige „Njegoš i muzika”, čije će drugo dopunjeno izdanje biti predstavljeno večeras u 19...

Region

06.12.2013 u 15:00

Da li je Njegoš veći Srbin ili Crnogorac

Od našeg stalnog dopisnika

Podgorica – Članovi skupštinskog Odbora za politički sistem, pravosuđe i upravu nisu juče podržali vladin predlog izmena zakona o državnim i drugim praznicima, kojima je predviđeno da 13. novembar, dan rođenja Petra Drugog Petrovića Njegoša, bude državni praznik. Za vladin predlog glasali su poslanici Demokratske partije socijalista (DPS) i...

Kultura

29.11.2013 u 14:00

Otkriven spomenik Njegošu u Andrićgradu

BANjALUKA – U Andrićgradu, kraj Višegrada u Republici Srpskoj, danas je, ispred hrama posvećenog Svetom caru Lazaru i kosovskim mučenicima, otkriven spomenik vladiki i velikom crnogorskom pesniku Petru Drugom Petroviću Njegošu. Spomenik je otkrio književnik i akademik Matija Bećković. Skulptura Njegoša, smeštena na istoimenom trgu, kopija je spomenika koji se nalaze u Beogradu i Podgorici....

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: njegoš