Vrhovni pesnik i fingirane kontroverze
Novi Sad – S Njegošem bolje znamo ko smo, i od Njegoša najbolje doznajemo šta nam valja činiti, poručio je akademik Miro Vuksanović na svečanom otvaranju naučnog skupa „Knjige o Njegošu” koji je juče u Matici srpskoj posvećen ovom pesniku, vladiki i vladaru.
To je drugi naučni skup koji priređuje Njegošev odbor, osnovan pod krovom Matice srpske 2006. godine. Prošli put, pre osam godina, tema je bila delo Petra II Petrovića Njegoša, a sada se o ovom pesniku „Luče mikrokozme“ govorilo kroz knjige koje su drugi o njemu pisali.
Skup je održan na dan rođenja Njegoša (1813), ali su više od ove „male godišnjice” organizatori želeli da istaknu – 170 godina od prvog izdanja Gorskog vijenca. Te 1847. prvi put su objavljeni i Vukov prevod Novog zaveta, Brankove Pesme i Daničićev Rat za srpski jezik i pravopis, pa Vuksanović kaže da je to prelomna godina za našu duhovnost, jezik, književnost i kulturu.
Za naučni skup je odabrano 16 knjiga i 16 autora koji su izučavali Njegoša. To su, između ostalog, vladika Nikolaj Velimirović koji govori o Njegoševoj religiji, Branislav Petronijević koji tumači Njegoševu filozofiju, engleski, francuski i nemački slavisti Edvard Denis Goj, Mišel Oben, Alojz Šmaus, kao i niz domaćih autora, među kojima je jedini živi stvaralac profesor Milo Lompar.
O ovim knjigama su osim Lompara govorili i profesori univerziteta i naučni radnici Jovan Delić, Radomir Ivanović, Mikonja Knežević, Radojka Vukčević, Goran Maksimović, Lidija Tomić, Duško Babić, Boris Lazić, Ilija Marić, Duško Pevulja, Nenad Nikolić, Dragan Stanić, Drago Perović, Vojislav Jelić i Ljiljana Pešikan Ljuštanović.
Od Njegoševe smrti 1851. do danas o Njegošu je objavljeno oko 400 knjiga, ali još nije izučen onako kako zaslužuje, ali jeste, dodaje akademik Vuksanović, – „krivotvoren“.
„Njegoš je ceo svoj život i misiju posvetio miru među ljudima, slobodi, opštim ljudskim vrednostima, a neko je pronašao da je on u najmanju ruku genocidan pisac“, izjavio je akademik i dodao da je raspon u kome se gleda na Njegoša „od onoga da je vrhovni srpski pesnik, kao što jeste, pa do onih malicioznih i neodrživih mišljenja da je reč o čoveku koji stvara zlo“.
Predsednik Matice srpske Dragan Stanić istakao je na svečanom otvaranju naučnog skupa da se Njegoš i srpska kultura ne mogu odvojiti.
„A onaj ko bi pokušao da to nekako, nebrigom i nasiljem odvoji, taj sasvim sigurno srpskoj kulturi ne pripada! Taj može da pripada samo srpskoj nekulturi!“, kazao je Stanić u svojoj besedi.
Predsednik Matice je podsetio na vezu ove institucije i Njegoša. Po njegovim rečima, kad je Njegoš u srpsku književnost ušao knjigom „Pustinjak cetinjski”, prvi kritički prikaz o njemu bio je objavljen u Letopisu Matice srpske i napisao ga je Teodor Pavlović. Njegoš je posle toga objavio u Letopisu nekoliko tekstova, a 1845. postao je član Matice srpske, uplativši 100 forinti.
„Kad je preminuo, Jovan Subotić je održao veliko nekrološko slovo u Beču, koje je tada organizovao knez Mihailo Obrenović. Taj tekst je izašao u Letopisu Matice srpske. To je prvi pokušaj da se u celini sagleda Njegoševo delo, već u trenutku smrti“, rekao je Stanić novinarima.
I nakon toga je još mnogo gestova, napomenuo je Stanić, ukazivalo na to koliko Matica srpska drži do Njegoša i nasleđa, a formiranje Njegoševog odbora 2006. godine značilo je „krunu“ tih napora.
Skup je u Matici okupio brojnu publiku, a pozdravnu reč uputio je vladika bački Irinej. Inače, na čelu Njegoševog odbora je mitropolit cetinjski Amfilohije.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
