Врховни песник и фингиране контроверзе
Нови Сад – С Његошем боље знамо ко смо, и од Његоша најбоље дознајемо шта нам ваља чинити, поручио је академик Миро Вуксановић на свечаном отварању научног скупа „Књиге о Његошу” који је јуче у Матици српској посвећен овом песнику, владики и владару.
То је други научни скуп који приређује Његошев одбор, основан под кровом Матице српске 2006. године. Прошли пут, пре осам година, тема је била дело Петра II Петровића Његоша, а сада се о овом песнику „Луче микрокозме“ говорило кроз књиге које су други о њему писали.
Скуп је одржан на дан рођења Његоша (1813), али су више од ове „мале годишњице” организатори желели да истакну – 170 година од првог издања Горског вијенца. Те 1847. први пут су објављени и Вуков превод Новог завета, Бранкове Песме и Даничићев Рат за српски језик и правопис, па Вуксановић каже да је то преломна година за нашу духовност, језик, књижевност и културу.
За научни скуп је одабрано 16 књига и 16 аутора који су изучавали Његоша. То су, између осталог, владика Николај Велимировић који говори о Његошевој религији, Бранислав Петронијевић који тумачи Његошеву филозофију, енглески, француски и немачки слависти Едвард Денис Гој, Мишел Обен, Алојз Шмаус, као и низ домаћих аутора, међу којима је једини живи стваралац професор Мило Ломпар.
О овим књигама су осим Ломпара говорили и професори универзитета и научни радници Јован Делић, Радомир Ивановић, Микоња Кнежевић, Радојка Вукчевић, Горан Максимовић, Лидија Томић, Душко Бабић, Борис Лазић, Илија Марић, Душко Певуља, Ненад Николић, Драган Станић, Драго Перовић, Војислав Јелић и Љиљана Пешикан Љуштановић.
Од Његошеве смрти 1851. до данас о Његошу је објављено око 400 књига, али још није изучен онако како заслужује, али јесте, додаје академик Вуксановић, – „кривотворен“.
„Његош је цео свој живот и мисију посветио миру међу људима, слободи, општим људским вредностима, а неко је пронашао да је он у најмању руку геноцидан писац“, изјавио је академик и додао да је распон у коме се гледа на Његоша „од онога да је врховни српски песник, као што јесте, па до оних малициозних и неодрживих мишљења да је реч о човеку који ствара зло“.
Председник Матице српске Драган Станић истакао је на свечаном отварању научног скупа да се Његош и српска култура не могу одвојити.
„А онај ко би покушао да то некако, небригом и насиљем одвоји, тај сасвим сигурно српској култури не припада! Тај може да припада само српској некултури!“, казао је Станић у својој беседи.
Председник Матице је подсетио на везу ове институције и Његоша. По његовим речима, кад је Његош у српску књижевност ушао књигом „Пустињак цетињски”, први критички приказ о њему био је објављен у Летопису Матице српске и написао га је Теодор Павловић. Његош је после тога објавио у Летопису неколико текстова, а 1845. постао је члан Матице српске, уплативши 100 форинти.
„Кад је преминуо, Јован Суботић је одржао велико некролошко слово у Бечу, које је тада организовао кнез Михаило Обреновић. Тај текст је изашао у Летопису Матице српске. То је први покушај да се у целини сагледа Његошево дело, већ у тренутку смрти“, рекао је Станић новинарима.
И након тога је још много гестова, напоменуо је Станић, указивало на то колико Матица српска држи до Његоша и наслеђа, а формирање Његошевог одбора 2006. године значило је „круну“ тих напора.
Скуп је у Матици окупио бројну публику, а поздравну реч упутио је владика бачки Иринеј. Иначе, на челу Његошевог одбора је митрополит цетињски Амфилохије.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
