Subota, 20.06.2026.

Kursna lista

	Kup.	Prod.	Sred.
	117.05	117.75	117.4
	102.44	103.06	102.75
	126.63	127.4	127.01

Digitalne čitulje

Digitalno izdanje

Tag: ishrana

Magazin

03.12.2020 u 20:00

Zlatno mleko za imunitet

Zlatno mleko je indijski napitak koje sve više stiče popularnost u zapadnim kulturama, pa i kod nas. Ovaj intenzivno žuti napitak pravi se od toplog kravljeg ili biljnog mleka uz dodatak kurkume i drugih začina, npr. cimeta i đumbira. Ovaj napitak ima brojne prednosti što se tiče zdravlja i u svetu se obično koristi kao alternativni lek za jačanje imuniteta i suzbijanje bolesti. Zašto je zlatno mleko zdravo? 1. Glavni sastojci sadrže obilje antioksidansa Kurkuma, žuti začin popularan u azijskoj kuhinji, sadrži kurkumin, koji se vekovima upotrebljava u ajurvedskoj medicini. Đumbir ima takođe antioksidativna svojstva. Antioksidansi su jedinjenja koja štite vaše telo od oksidativnog stresa, aktivno učestvuju u borbi protiv bolesti i infekcija i doprinose vašem ukupnom

Magazin

02.12.2020 u 08:19

Singapur odobrio prodaju piletine uzgojene u laboratoriji

SINGAPUR – Vlasti Singapura odobrile su puštanje na tržište prvog mesa na svetu koje ne dolazi od zaklanih životinja. Reč je o piletini koja je uzgojena u laboratoriji, a meso će se u početku prodavati u obliku grumena. Kompanija nije navela kada će tačno njen proizvod biti dostupan na tržištu, prenosi Tanjug. U poslednje vreme na tržištu je sve veća potražnja za alternativama mesnim proizvodima, jer potrošači sve više vode računa o svom zdravlju, dobrobiti životinja i zaštiti okoline. Procenjuje se da bi u sledećoj deceniji tržište alternative mesu moglo biti vredno 140 milijardi dolara. Singapurska regulatorna agencija za hranu saopštila je da je piletina iz laboratorije sigurna za konzumaciju na predviđenim nivoima upotrebe.

Magazin

26.11.2020 u 20:00

Upravljajte unosom kalorija

Hteli mi to ili ne, svi starimo. Neopaženo, zbog svega što nam se događa, upadamo u zamku koja se zove navika i nastavljamo sa šablonskim ponašanjem i u pogledu ishrane, kao i u svemu drugom. A ishrana, ta svakodnevna navika nam može biti saveznik, ali i ljuti protivnik ukoliko ne vodimo računa. Obično kada napune 35-40 godina ljudi počnu ozbiljnije da razmišljaju o ishrani. Dobro, nije ni to kasno, ali možete i ranije. Kada dođemo u te neke srednje godine, poželjno je da se usredsredimo na to da ostanemo zdravi kako bi mogli da uživamo u svojim omiljenim aktivnostima do poznih godina. Uravnotežena ishrana, koja obezbeđuje sve potrebne hranljive materije za zdravlje, važan je deo zdravog načina života. Kako starimo, bazalni metabolizam usporava. To može da dovede do neželjene

Magazin

19.11.2020 u 21:00

Bobice za imunitet

Verovatno ste već čuli za (crvene) godži bobice. Ono što ne znate jeste da postoji i crni godži (Lycium ruthenicum), koji se koristi u kineskoj tradicionalnoj medicini. Uzgaja se u Kini (na Tibetu) već 6 milenijuma, a kao lekovito sredstvo koristi se 2000 godina. Zahvaljujući svojim lekovitim svojstvima postao je poznat i na Zapadu. Verovali ili ne, na celom Evropskom kontinentu trenutno se crni godži uzgaja jedino u Srbiji. Lekovita svojstva crnog godžija jesu da jača imunitet, eliminiše slobodne radikale u organizmu, sprečava degradaciju ćelija, ubrzava njihov oporavak. Ovo supervoće ima jaku koncentraciju aminokiselina, antioksidanasa, antocijanina, vitamina. Imala sam prilike da probam proizvode od crnog godžija i mogu vam reći da su suve bobice crnog godžija veoma ukusne.

Magazin

12.11.2020 u 20:45

Aroma basmati pirinča

Basmati pirinač je autohtoni dugozrni pirinač poreklom iz Indije i Pakistana gde se i danas uzgaja. To je pirinač sa zaštićenog geografskog područja. Oko 70 odsto proizvodnje basmati pirinča dolazi iz Indije (manji deo kao organski), dok je ostatak iz Pakistana. Veoma je ukusan i mirisan, i kao takav cenjen u kuhinjama celog sveta. Ako volite rižoto, obavezno probajte basmati. Mnoge zemlje koriste useve pirinča sopstvenog uzgoja dobijenog od basmati pirinča, ali nijedan se tako ne može zvati. Nažalost, nemaju ni njegove najvrednije osobine, što svakako utiče da je originalni basmati dosta skuplji od svih ostalih. Basmati pirinač ima specifičan, veoma prijatan ukus i miris koji izaziva aromatično jedinjenje 2-acetil-1-pirolin. Zrna basmati pirinča sadrže prirodno oko 0,09 ppm (engl.

Društvo

08.11.2020 u 21:50

Imunitet gradi genetika, ali i pravilna ishrana

Broj zaraženih novim virusom korona raste postavljajući iz dana u dan rekorde, a i sezona gripa nam je sve bliža. Kako da se zaštitimo? Kako da ojačamo organizam pred nedaćama koje nam prete, danas zvuči kao pitanje od milion dolara. Odgovor je, tvrdi imunolog prof. dr Borislav Kamenov, jednostavan jer je rešenje svih problema u imunitetu. – Imunitet je osnova našeg zdravlja. Nažalost, iako je tu početak i kraj svakog problema, njim se retko ko bavi. Ignorišemo ga, pa lečimo posledice, a ne uzroke. Tako smo došli u apsurdnu situaciju: da je lečenje postalo suština naših života, a ne preduhitriti bolest – kaže za „Politiku” prof. dr Kamenov. Kako će naš organizam reagovati pri susretu s kovidom 19, pa čak i da li ćemo se uopšte zaraziti ili ne, naglašava naš sagovornik, zavisi od

Potrošač

04.11.2020 u 22:00

Da li zbog korone treba obogatiti brašno vitaminom De

Naučnici Velike Britanije apelovali su na nadležne da razmisle o inicijativi da se hrana poput brašna i mleka obogati vitaminom De. To bi, kako smatraju, moglo da doprinese uspešnijoj borbi s kovidom 19. Veliki broj, čak oko polovine Britanaca ima nadostatak tog vitamina. Iako lekari širom sveta preporučuju da se što više koriste suplementi, čini se da to ne daje dovoljno rezultata i da bi dodavanje vitamina u najosnovnije namirnice bilo korisno, piše „Gardijan”. Kako je navedeno u ispitivanjima, najbolji učinak bi se ostvario obogaćivanjem pšeničnog brašna. Prema nekim studijama, nizak nivo vitamina De dovodi do većeg rizika od zaraze koronavirusom ili do ozbiljnijih posledica infekcije. List navodi da su istraživači u Španiji, prošle nedelje, ustanovili da 82 odsto pacijenata zaraženih

Magazin

05.11.2020 u 20:00

Rizik od dijabetesa

Visceralne, abdominalna ili „duboke” masnoće povećavaju rizik od dijabetesa, bolesti srca, moždanog udara, pa čak i demencije. Smatra se da visceralna masnoća, više od ostalih masti, igra veću ulogu u rezistenciji na insulin, što povećava rizik od dijabetesa. Visceralna mast može da utiče na veću verovatnoću pojave demencije. U istraživanjima sa više od 6.500 ispitanika organizacije „Kajzer Permanente” iz SAD-a zaključeno je da su ispitanici sa najvećim stomakom imali veći rizik od demencije od onih sa manjim stomakom. Zaključak je bio tačan čak i za osobe sa prekomernom masnoćom na stomaku, ali u celini normalne težine. Pretpostavlja se da hormon leptin, koji se oslobađa iz visceralne masti, može imati neki negativan efekat na mozak. Leptin igra ulogu u regulaciji apetita,

Magazin

29.10.2020 u 20:00

Bela, smeđa i „duboka” masnoća

Za većinu telesna mast zvuči loše u svakom pogledu. Žene prirodno imaju veću količinu masnoća od muškaraca, pa ih više muče naslage oko kukova i zadnjice. Muškarce više brine taj pivski stomak koji im kvari liniju. Masti u telu su ono što nas muči, nervira i tera na akciju. S druge strane, naučnici tek počinju da upoznaju telesnu mast u punom obliku. Masti imaju više funkcija u telu nego što je to prvobitno smatrano. U našem telu postoje tri vrste masti: bela, smeđa i visceralna, a po lokacijama imamo je na stomaku, kukovima, zadnjici… Masti u telu imaju dvojaku ulogu: 1. Višak kalorija može da se skladišti na siguran način kao mast, a u slučaju potrebe možete koristiti ove zalihe; 2. Masti oslobađaju hormone koji kontrolišu metabolizam. Bela mast je dominantna vrsta masti

Magazin

22.10.2020 u 20:00

Voljena testenina

Testenina ili pasta redovno je jelo na meniju mnogih osoba, a pod tim nazivom znamo specijalitete od testa, napravljenog od brašna, soli, vode i jaja. Ovo poslednje i ne mora da bude sastavni deo testa, ako pravite posno jelo. Obično se pravi od pšeničnog durum brašna, ređe od pirinčanog, a može i od drugih (leguminoze, heljde, kukuruza, raži, ovsa…). Postoji sušena i sveža testenina. Sveža testenina su rezanci, sitniji ili krupniji rađeni na ručnoj mašini, koji se po pripremi testa kuvaju, odnosno termički pripremaju za konzumaciju. To su nekad znale da prave naše bake. Sveža je uvek sa jajima i brže se kuva od sušene paste. Ceo svet uživa u testeninama, a u Evropi se prvi put javlja na teritoriji Italije. Pretpostavlja se da ju je u svoju zemlju iz Kine doneo srednjovekovni

Prethodna Sledeća

Početna / Tagovi

19.06.2026 u 23:35

SAD sa 2:0 nadigrale Australiju

19.06.2026 u 22:57

Četvrta pobeda bokserke Sare Ćirković

19.06.2026 u 22:53

Pijani vozač udario ženu kod Mladenovca, lekari joj se bore za život

19.06.2026 u 22:49

Sudar vozova u Britaniji, ima poginulih, desetine povređene

19.06.2026 u 22:49

Tramp predstavio „boing 747” koji je dobio na poklon od Katara

19.06.2026 u 22:35

Loto: dobitnik iz Brusa osvojio 520.000 evra