Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.45	103.07	102.76
126.6	127.36	126.98

Magazin

13.10.2016 u 12:09

Koštunjav plod bez glutena

Kada pečeni kesten zamiriše ulicom prvih hladnih i vetrovitih dana, a prsti se zacrne od pečene kore koja mora da se oljušti kako bi se došlo do ukusnog ploda, da li tada pomislite koliko je ova namirnica zdrava? Oprez prilikom pečenja Prilikom pečenja kestena obratite pažnju da plod kestena ne eksplodira. Pre stavljanja u zagrejanu rernu potrebno je dobro ga posušiti i zaseći. Kada je pripremljen, kesten je delikatan i sličan mladom pečenom krompiru, ali ima ukus koštuničavog voća. Kesten može i da se suši, da se melje u brašno, koje se koristi za pripremu hleba, kolača, paste. Kestenovo brašno može da se nađe u prodavnicama zdrave hrane, a hleb od kestenovog brašna može da zadrži svežinu i do dve sedmice. Kesten se u čorbama upotrebljava za zgušnjavanje. Postoji više od

Beograd

11.10.2016 u 15:06

Fizička aktivnost u borbi protiv gojaznosti kod dece

Borba protiv gojaznosti kod dece i važnost bavljenja fizičkim aktivnostima neke su od ključnih tema na kojima rade stručnjaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO) u celom svetu. U nekim zemljama donete su i posebne mere kako bi se smanjio broj dece sa prekomernom kilažom i da počnu da se bave sportom kako bi od malih nogu stekla zdrave životne navike. Nedostatak fizičke aktivnosti je veliki problem, ne samo u Srbiji, nego u svim zemljama sveta, smatra Tomas Skovgard, iz SZO-a, koji je ovih dana sa timom svetskih stručnjaka posetio Katedru za medicinu sporta Medicinskog fakulteta. U razgovoru za naš list on je objasnio da statistika pokazuje da je oko 16 odsto dece uzrasta od 15 do 17 godina gojazno, zbog čega prevenciju treba znatno unaprediti. Uočen je i problem koji ide sa

Magazin

06.10.2016 u 14:12

Cvekla pomaže varenje

Cvekla je povrće koje mnogi cene kako zbog pozitivnog uticaja na zdravlje, tako i zbog dobrog ukusa. Ujedno je dostupna tokom čitave godine i može da se jede: kuvana, presna, pečena… Cvekla je dvogodišnja biljka vretenastog korena krvavocrvene boje i tamnozelenog lišća. U kulinarstvu se obično koristi koren, ali i listovi mogu da se koriste poput spanaća. Nasuprot verovanju,nije nasumično izabran Posle konzumiranja cvekle može da se kod određenog, malog broja osoba dogodi promena u boji mokraće ka crvenoj. To je potpuno neškodljiva pojava, ali je ujedno i indikator o nedostatku gvožđa u organizmu ili postojanju problema sa metabolizmom gvožđa. U tom slučaju preporučljivo je obratiti se lekaru. Sok od cvekle se koristi za jačanje i detoksikaciju organizma; zaslađen medom

Magazin

29.09.2016 u 12:55

Grožđe poželjno u jelovniku starijih osoba

Kombinacija jedinstvene teksture i slatkog ukusa učinila je grožđe popularnim, naročito za brzu užinu između glavnih obroka, ili sastavnim delom voćnih salata. Bilo da je belo, roze ili crno, grožđe u ovim danima pruža osveženje. Popularno voće može da se jede sveže ili od njega mogu da se prave džem, sok, žele, sirće, vino i sušene grožđice. Statistike kažu da 71 odsto svetske proizvodnje grožđa završi kao vino. Vinske sorte, dakle, nose prevagu nad stonim sortama grožđa. Čuvati u frižideru Kada se kupuje grožđe, poželjno je da se bira ono koje je zrelo. Tada sadrži celo bogatstvo fitonutrijenata. Treba izbegavati plodove kojima je sasušena stabljika i one s oštećenom opnom, iz kojih kaplje sok. Grozd ne bi trebalo da miriše na alkohol. Prilikom čuvanja treba znati

Magazin

22.09.2016 u 13:29

Ukusno može biti i bez soli

Natrijum je prirodni mineral koji je osnova kuhinjske soli, koju gradi sa hlorom. U unosu natrijuma kroz ishranu razvijeni svet, pa i naša zemlja, uveliko preteruje, što je jedan od uzroka nastanka najopasnijih kardiovaskularnih bolesti, od hipertenzije do infarkta i šloga. Kada se rodimo, natrijum, tj. kuhinjsku so, ne poznajemo. Prva ishrana odojčeta, kroz majčino mleko, ne sadrži ga. Kada beba malo poraste i počne da uzima čvrstu hranu, počinje da se upoznaje s ukusima pa time i slanim. Natrijum igra važnu ulogu u održavanju normalne ravnoteže tečnosti u organizmu. Njegov unos direktno utiče na unos tečnosti, a kada se ne unosi dovoljno, tada srce radi napornije i krvni pritisak raste. Količina natrijuma u kuhinjskoj soli je 39 odsto, što u prevodu znači da je količina soli koju

Život i stil

15.09.2016 u 22:05

Podmićivali naučnike da skrenu pažnju sa štetnosti šećera

Šezdesetih godina prošlog veka, kada nije postojala obaveza da se obelodani eventualni sukob interesa u naučnom istraživanju, industrija zaslađene hrane i sokova sponzorisala je studije u kojima je mast proglašena za glavnog uzročnika bolesti srca i krvnih sudova, objavio je „Njujork tajms”, pozivajući se na izveštaj objavljen u jednom naučnom časopisu. U vreme kada su kardiovaskularne bolesti bile u porastu među Amerikancima, istraživači su počeli da upiru prstom u šećer kao u mogućeg krivca. Onda je udruženje proizvođača „kupilo” svoje naučnike da skrene pažnju na nekog drugog, u ovom slučaju zasićene masti. U studiji objavljenoj 1967. godine u uglednom Medicinskom žurnalu Nove Engleske kao krivci za bolesti srca proglašeni su holesterol i mast, a nisu pomenuti dokazi iz pedesetih

Magazin

15.09.2016 u 15:03

Paprika – dobra za dijetu

Miris pečene ili barene paprike ovih dana obavija mnoge delove Srbije. U toku je sezona spremanja zimnice i jedna od najzastupljenijih namirnica je upravo ovo povrće. Podsećamo da postoji mnogo vrsta paprika (capsicum). Uglavnom se razvrstavaju na dve vrste: slatke i ljute. I jedne i druge mogu da se nađu u raznim oblicima i bojama, a u ishrani, pogotovo mediteranskoj i istočnoj, veoma su zastupljene. Osnovna razlika između slatkih i ljutih paprika je u hemikaliji kapsaicinu, koja je zaslužna za ljutinu, a koje ljute paprike sadrže u velikoj količini. Boja im varira od zelene, žute, crvene, narandžaste, pa do šarenih, crveno-zelenih (u zavisnosti od stepena zrenja). Najslađa je ona koja sazri na stabljici, na svetlosti, dok su one koje se ranije beru manje slatke. Slatka paprika u 100 grama

Život i stil

09.09.2016 u 22:00

Bezglutenska ishrana popularna i među zdravima

Broj ljudi koji su prešli na bezglutensku ishranu u Sjedinjenim Američkim Državama poslednjih godina se utrostručio iako se nije povećao broj obolelih od celijakije, što je glavni medicinski razlog za ovakav režim ishrane. Podaci jedne nove studije pokazuju da je 2009. i 2010. tek 0,52 odsto američke populacije jelo bezglutensku hranu iako ne pate od celijakije. Četiri godine kasnije, taj broj se uvećao više od tri puta i porastao na 1,69 odsto, dok je udeo obolelih od celijakije ostao na istom nivou, i iznosi oko 0,7 odsto populacije. Ovi podaci, prema oceni istraživača, ukazuju da je reč o trendu, a ne o medicinski uslovljenoj potrebi. U prilog toj tezi idu i rezultati Galupove prošlogodišnje ankete koji pokazuju da svaki peti Amerikanac jede, redovno ili povremeno, bezglutenske

Magazin

25.08.2016 u 12:01

Utiče li noćni rad na kilažu

Pekari, lekari, policajci, noćni čuvari, studenti u vreme ispita i drugi koji obavljaju posao van uobičajenog dnevnog radnog vremena mogu da se nađu u situaciji da mimo svoje volje postanu debeli. Angažovanje u noćnim satima za neke je, poput lekara i drugog medicinskog osoblja rotaciono, dok su druga zanimanja predodređena da traju godinama do duboko u noć, tačnije do jutra. Lagani doručak pred spavanje Povratak iz treće smene a pre jutarnjeg spavanja pravo je vreme za hranu u kojoj ima malo proteina, a dosta ugljenih hidrata: hleb i razna peciva od integralnog brašna i naravno voće. Količina ne bi trebalo da bude velika da ne ometa dijafragmu. Primer za takav doručak je integralni tost sa džemom i čaša soka od ceđene pomorandže. Nameće se pitanje da li zaposleni

Magazin

18.08.2016 u 11:01

Laki obroci za visoke temperature

U odabiru i pripremi hrane tokom leta trebalo bi da se vodi računa o ispravnosti namirnica, pre svega, ali i o kalorijama jer teška i masna hrana nikome ne prija kada su temperature iznad tridesetog podeoka Celzijusove skale. Posebno bi trebalo da povedu računa starije osobe kao i one osobe koje teško podnose nagle promene temperature, hronični bolesnici, trudnice, rekovalescenti… Savet za putovanje Pre putovanja, odnosno pre promene sredine, potrebno je uneti probiotske kulture, što može da bude i u obliku suplemenata. Ne treba opterećivati želudac jakom, masnom i teškom hranom, već jesti povrće, voće i nemasno kvalitetno meso ili ribu. Umesto sendviča, bolje je spakovati sezonsko i jezgrasto voće. To je odličan izbor da osoba bude sita dok putuje. Tokom leta

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: ishrana