Održavanje duševnog i telesnog zdravlja

Post je način ishrane koji podrazumeva isključenje namirnica životinjskog porekla – crvenog i belog mesa, mesnih prerađevina, jaja, mleka i mlečnih proizvoda. Za vreme posta na meniju su uglavnom namirnice biljnog porekla, voće i povrće, a uz njih i riba.

Prema rečima prof. dr Vesne Dimitrijević-Srećković, endokrinologa Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije, hrišćanski post predstavlja jedinstvo duhovnog i telesnog posta, koji ima određene elemente vegetarijanske i mediteranske ishrane. Hrišćanski post i umerenost u jelu i piću važni su za održavanje duševnog i telesnog zdravlja, jer mnoge bolesti nastaju upravo kao posledica neuravnoteženosti i neusklađenosti duševnog i telesnog u čoveku.

– Kad prestanete da jedete na kratko vreme, u danima najoštrijeg posta, telu pružate priliku da se regeneriše, oslobodi toksina, dolazi do samoozdravljenja, uspostavljanja prirodne ravnoteže i oporavka. Budući da se neprekidno loše hranimo, organizam najveći deo energije troši na varenje i ne ostaje mu dovoljno za eliminaciju toksina. Kad prestane da prima hranu, organizam je primoran da se snabdeva iz rezervi koje je blagovremeno pripremio, kao što je glikogen koji se skladišti u jetri, a zatim se troše masni depoziti. Postoji teorija da ćelije tumora za vreme posta ulaze u stanje mirovanja, prestaju sa deobom i rastom, što rezultira time da same sebe unište – pojašnjava dr Dimitrijević-Srećković, koja je sa prof. dr Vladimirom Vukašinovićem sa Teološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu napisala knjigu „Post – put u život”.

Naša sagovornica ističe da je korisno i uzdržavanje od hrane jednom nedeljno, sredom ili petkom. Post telu donosi znatne koristi, kao što su oslobađanje od štetnih materija i detoksikacija organizma. Organi dobijaju zasluženi odmor, ubrzava se topljenje masnih naslaga, podmlađuju se ćelije i tkiva, izoštrava se pamćenje. Post isključuje iz jelovnika namirnice životinjskog porekla koje su izvor belančevina i zasićenih masnoća i utiču na povišen nivo holesterola i razvoj ateroskleroze.

– Post ima većinu korisnih karakteristika vegetarijanske i mediteranske ishrane. Složeni ugljeni hidrati i dijetna vlakna iz voća, povrća i žitarica, kojima obiluje posna hrana, doprinose regulaciji telesne težine, smanjenju stomačne gojaznosti, normalizaciji glikoregulacije, lipidnog statusa, hipertenzije i prevenciji ateroskleroze i vaskularnih događaja. Povećan unos kalijuma iz voća, povrća i oraha znatno doprinosi regulaciji krvnog pritiska. Orašasti proizvodi sadrže i mononezasićene masnoće, dijetna vlakna, kardioprotektivne minerale i vitamine.

Korišćenje povrća kao što je prokelj, krompir, spanać, blitva, lisnato povrće, mahunarke i orašasti plodovi, koji su bogati magnezijumom, doprinosi regulaciji krvnog pritiska, prevenciji ateroskleroze, moždanog i srčanog udara – dodaje dr Dimitrijević-Srećković.

Ljudi koji poste dosta koriste mahunasto povrće, žitarice, orahe, koji obiluju hromom, koji je inače značajan u prevenciji dijabetesa tipa 2. Dobro je koristiti maslinovo ulje jer povoljno utiče na regulaciju krvnog pritiska i holesterola, ima antitrombogeni efekat i poboljšava insulinsku senzitivnost. Međutim, ako se u toku posta stalno koriste beli hleb, lisnato testo, proizvodi bogati koncentrovanim šećerima, slatki napici i sokovi, postoji opasnost od dobijanja na telesnoj težini. Postizanjem unutrašnje duhovne ravnoteže u toku posta, dodaje naša sagovornica, smanjuju se napetost i stres, što povoljno utiče i na smanjenje lučenja određenih hormona, koji izazivaju poremećaje krvnog pritiska, glikoregulacije, lipidnog statusa.

Prilikom posta mnogi ljudi prave greške prilikom izbora namirnica, pa ishranu baziraju isključivo na belom hlebu, margarinu i džemu, testeninama i krompiru. A kada post prođe, često se žale na višak kilograma.

Nutricionista-dijetetičar Marija Prčić pojašnjava da, pošto post ne dozvoljava korišćenje mesa, ljudi mogu da se preorijentišu na odlične biljne zamene – pasulj, sočivo, leblebije, grašak, koji svakog dana treba da budu deo jelovnika.

– Oni su neverovatan izvor biljnih proteina i složenih ugljenih hidrata. Imaju proteina u 100 grama namirnica koliko i u 100 grama crvenog ili belog mesa, a uz to i kompleksne ugljene hidrate koji drže sitost. Ako se posti ceo post, od ovih biljnih namirnica mogu se praviti domaće paštete, pire, a mogu se i kombinovati sa žitaricama pa neće biti brige oko smanjenja mišićne mase ili zaliha gvožđa u organizmu. Količina je važna i zato obrok treba da ima 100 grama ovih namirnica – kaže Prčićeva.

Loša nutritivna navika jeste konzumiranje pekarskih proizvoda u neograničenim količinama. Oni su posni, ali ne i zdravi i dijetalni, što je najčešća zabluda. Predstavljaju izvor prostih ugljenih hidrata, koji opterećuju pankreas, i masti, pa otežavaju rad žuči. Bolji izbor je posna proja, koja je čistač creva, ili pita od heljde sa povrćem. Od žitarica se mogu kuvati kaše, u koje se dodaje šaka jezgrastog voća i sveže voće po ukusu.

– Ljudi treba da shvate da pored krompira, koji naš narod beskrajno voli, postoji još neko povrće. Prednost se daje tamnom zelenom povrću – brokoliju, kelju, prokelju – koji se nalaze u svim svetskim vodičima za prevenciju bolesti. Osim toga, moramo da promenimo naviku da stalno jedemo džem i hleb. Najbolja strana posta jeste riba. Ali i tu grešimo, jer je pržimo u dubokoj masnoći. Prženje kao način termičke obrade treba da nestane, jer organizmu nanosi veliku štetu. Ribu treba peći ili grilovati na električnom roštilju, ali i kuvati. Od ribe se mogu spravljati i domaće paštete sa raznim začinskim biljem. Najbolje je jesti plavu, morsku ribu, koja je skuplja, ali sadrži zdrave masti. Ako u toku posta neko oseti glad, može da pojede više zelene ili kisele salate, domaće kokice, šaku jezgrastog ili svežeg voća – naglašava Prčićeva.

Ako osoba u toku posta počne da oseća malaksalost, vrtoglavicu, pospanost ili neke druge simptome koje ranije nije imala, treba da poseti izabranog lekara i proveri kompletnu krvnu sliku. Naša sagovornica pojašnjava da se post ne preporučuje trudnicama, dojiljama, rekonvalescentima, starim ljudima i deci zbog specifičnih nutritivnih potreba. Ako je, ipak, želja za postom izražena, najbolje je da se čovek javi dijetoterapeutu ili nutricionisti-dijetetičaru, koji bi na osnovu individualnih karakteristika, dijagnoza i drugih parametara izradio plan ishrane.