Vitaminska bomba za hladne dane

Plod nara je krcat vitaminom Ce – 100 grama ovog voća sadrži 15 odsto dnevnih potreba za ovim vitaminom kod odraslih osoba. Ujedno je odličan izvor i pantotenske kiseline (vitamin Be 5), kalijuma, ali i polifenola (antioksidanasa). Konzumiranjem nara ili soka (ceđeni sok od ploda nara, dakle, ne industrijski) smanjuje se učestalost nastanka kardiovaskularnih bolesti.

Ako se dnevno jede ili pije sok u količini od 50 grama nara, tokom jedne godine značajno se doprinosi normalizovanju visokog krvnog pritiska jer nar utiče na smanjenje pritiska čak i do 20 odsto.

Kalorijska vrednost nara je 83 kalorije u 100 grama, a čak 16 odsto su dijetna vlakna. Osim kalijuma, kojim obiluje (236 miligrama u 100 grama), u naru ima i drugih minerala: fosfora, magnezijuma, kalcijuma, gvožđa, cinka, bakra i mangana.

U narodnoj medicini širom sveta koristio se za različita stanja: od dijareje, krvarenja u desnima, protiv hemoroida, akni i katarakte. Iako se u mnogim kulturama sveta nar vezuje za plodnost, interesantno je da su Indijci delove ploda nara koristili i kao kontraceptivno sredstvo. Danas se nar koristi za snižavanje rizika za bolesti srca i krvnih sudova (arteroskleroze), hipertenzije, a njegov sok ima i izvesna antibakterijska svojstva. Smanjuje rizik od raka, posebno prostate i dojke, pomaže kod dijareje, smanjuje loš holesterol i bori se protiv slobodnih radikala, što znači da čuva ćelije. Nar je poželjno da konzumiraju osobe sa hipertenzijom, ali samo ako nisu pod terapijom.

Nar je veoma cenjeno voće u Sredozemlju, ali i u kontinentalnim krajevima. Sezona nara na Mediteranu traje od septembra do februara, kada ga najviše ima i u našim radnjama. Ovo voće potiče iz predela današnjeg Irana i Iraka, nekadašnje Persije i odatle se proširilo na područje Kavkaza još u stara vremena kao i na Aziju, a kasnije i na Evropu i Ameriku.