Витаминска бомба за хладне дане

Плод нара је крцат витамином Це – 100 грама овог воћа садржи 15 одсто дневних потреба за овим витамином код одраслих особа. Уједно је одличан извор и пантотенске киселине (витамин Бе 5), калијума, али и полифенола (антиоксиданаса). Конзумирањем нара или сока (цеђени сок од плода нара, дакле, не индустријски) смањује се учесталост настанка кардиоваскуларних болести.

Ако се дневно једе или пије сок у количини од 50 грама нара, током једне године значајно се доприноси нормализовању високог крвног притиска јер нар утиче на смањење притиска чак и до 20 одсто.

Калоријска вредност нара је 83 калорије у 100 грама, а чак 16 одсто су дијетна влакна. Осим калијума, којим обилује (236 милиграма у 100 грама), у нару има и других минерала: фосфора, магнезијума, калцијума, гвожђа, цинка, бакра и мангана.

У народној медицини широм света користио се за различита стања: од дијареје, крварења у деснима, против хемороида, акни и катаракте. Иако се у многим културама света нар везује за плодност, интересантно је да су Индијци делове плода нара користили и као контрацептивно средство. Данас се нар користи за снижавање ризика за болести срца и крвних судова (артеросклерозе), хипертензије, а његов сок има и извесна антибактеријска својства. Смањује ризик од рака, посебно простате и дојке, помаже код дијареје, смањује лош холестерол и бори се против слободних радикала, што значи да чува ћелије. Нар је пожељно да конзумирају особе са хипертензијом, али само ако нису под терапијом.

Нар је веома цењено воће у Средоземљу, али и у континенталним крајевима. Сезона нара на Медитерану траје од септембра до фебруара, када га највише има и у нашим радњама. Ово воће потиче из предела данашњег Ирана и Ирака, некадашње Персије и одатле се проширило на подручје Кавказа још у стара времена као и на Азију, а касније и на Европу и Америку.