Tag: kostić-slobodan

Ovih dana Beogradom se provlači vrlo duhovita šala na račun studenata iz provincije. Elem, akademac, koji skoro nije boravio kod kuće, šalje ukućanima SMS poruku sledeće sadržine: „Pošaljite mi 300 evra što pre, da znam da ste kod kuće svi dobro”. Bravo. Ova vrcava i duhovita poruka, međutim, veoma mnogo podseća na ono što nam se poslednjih meseci – kao ekonomiji i državi...

Da nije tragično, jučerašnje obraćanje Vlade Srbije lokalnim samoupravama, u kojem im preporučuje „da umanje račune za komunalije građanima koji od 6. januara nisu imali grejanje iz toplana”, bilo bi smešno. Bravo za vladu i njena nastojanja da prozeble građane zaštiti od halapljivih lokalnih toplana, koje bi im, ziher, naplatile i ono što im nisu ni isporučile. A to je kod nas, bar za...

Svet suočen s najopasnijom finansijskom i ekonomskom krizom od 1930. do danas – sve više liči na nas. Recesija uzima danak u najrazvijenijim državama. Milioni ljudi ostaju bez posla i krova nad glavom, sukobi i ratovi na više mesta, kriza autoriteta, bezidejnost… Ni mi 1990. godine, koja se u našoj novijoj ekonomskoj istoriji može oceniti kao poslednjom „normalnom”,...

Tek što je sa naslovnih strana novina i prvih vesti televizija sišao Bojan Krišto, donedavni direktor beogradskog aerodroma, inače kadar G17 plus, nema dana da se neki medij ne pozabavi gotovo aferom – platama menadžera ili uprave pojedinih javnih ili državnih preduzeća. Najnovija je, ali, verovatno ne i poslednja, Vida Uzelac, direktorka Centralnog registra, katastra hartija od vrednosti....

Otkako je otpočela mrtva trka guvernera Narodne banke Srbije, Radovana Jelašića, da intervencijama na međubankarskom deviznom tržištu uspori visoke dnevne skokove cene evra, čuju se i upozorenja sa svih strana – dokle ćemo trošiti teškom mukom stečene rezerve i gde je poslednja granica odbrane posrnule nacionalne valute? I, kao što obično biva, kreće se sa licitiranjem. Jedni kažu da je...

Posle sloma finansijskog tržišta u Americi recesija je tu u Evropi, kod nas. Dubina i zahvat krize nisu nešto s čim su se ekonomske i državne vlasti savremenog kapitalizma susretale, a iskustva iz 1929. i nekoliko potonjih godina nisu od koristi. Druga su vremena, ljudi i saznanja. Osim „vatrogasnih mera”, u vidu hiljada milijardi, što dolara, što evra, za oporavak šokiranog sveta...

Da dug nije dobar drug uverili su se pre neki dan i čelnici Košarkaškog kluba Partizan čiji je račun blokirala grčka „Marfin” banka, jer joj, kako iz nje saopštavaju, naš šampion nije plaćao ni kamatu, a kamoli delove glavnice za pozajmljenih 1,9 miliona evra. Umesto da se o tome po glavi češu oni koji vode taj klub, neko iz uprave ili bar čovek koji vodi finansije, vreo kesten,...

U objašnjavanju uzroka sloma finansijskog tržišta u Americi, čije posledice još niko s preciznošću ne može ni da nasluti, izlegla se, između ostalog i sintagma – „moralni hazard”. Za njeno razumevanje ne treba rečnik stranih izraza i pojmova. Objasnili su je svojim (ne)činjenjem sami protagonisti s one strane okeana, a onda nevidljivim vezama prosledili Evropi. Sada se trese cela...

Za početak jedan ovojesenji vic iz Šumadije. Jedan naš gastajbajter, recimo, neki Milisav, juri „merdžom” po seoskom sokaku i naleće na stado ovaca iza krivine. Nekoliko brava u jarku. Vozač s nakrivljenim šeširčetom, čačkalicom u zubima i sunčanim naočarima kroz otvoren prozor zamera baki sa štapom u ruci, koja se jedva izvlači iz neke jaruge na put, što bolje ne čuva ovce nego ih tera...

Kod nas ništa ne može da prođe bez neke politike. I to one opake. Nekonstruktivne. Neproduktivne. Čak i kada su u pitanju, reklo bi se, čisto ekonomska pitanja. Što god da takne, kreću besomučne rasprave, a iz odškrinute Pandorine kutije izleću snopovi otrovnih političkih strela. Povod? Zar je bitno. Jednom je hleb, drugi put javne nabavke, treći izgradnja puteva, četvrti koncesije, peti...