Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Kolumnisti

10.05.2016 u 08:15

Društvo mrguda

Ovaj tekst sam počeo da pišem pre Vaskrsa. Nisam žurio ni da ga završim – niti da ga objavim. Nije mi se dalo. Kao šiljati kamičak u cipeli – bola me je pomisao da je u susret najvećem prazniku u Srba neprikladno pisati o destrukciji i mržnji. Sada, kada smo u duhu uskršnje blagosti širokogrudo oprostili jedni drugima – žurim da otvorim srce. Da mi direktno iz duše kao vreli vosak iscuri žalost zbog bujanja zla i pakosti, zbog rušilaštva i mržnje kojoj smo izloženi u svakom trenutku i na svakom koraku. A mržnje je na pretek – toliko da nam diše za vrat. Prati nas na ulici, na poslu, u gradskom saobraćaju, na stadionu, na TV ekranu, na naslovnim stranicama naših tabloida. Čak i tamo gde nikada nije bila i ne bi smela da bude – u školskim dvorištima, u čekaonicama zdravstvenih ustanova i

Kolumnisti

30.03.2016 u 08:15

Obren, Mirko i Miloš

U jesen 1914. Obren Bajić je imao 24 godine. Mobilisan je odmah nakon atentata u Sarajevu. Posle izginuća za slobodu i krst časni na Ceru i Kolubari, i izgona Austrougara s one strane Drine kojim je srpska vojska zadivila ceo svet – decembra iste zlokobne godine, iza kralja Petra Prvog Karađorđevića na belom konju – sa švapskim šrapnelom u telu ušao je hramljući u opustošeni i poharani Beograd. Njegov sin Mirko (moj deda) imao je tada šest godina. Uz ognjište i pucketanje vlažnih drva u vatrištu – trebio je vaške iz očevog šinjela i slušao priče o bitkama na Mačkovom kamenu, o noći pred Mišićev kontraudar, kada je stari kralj sišao u rov da okuraži vojnike i ponudi im cigaru duvana i komad tvrdog tanina... Ali ne zadugo. Posle Vaskrsa u proleće 1915. nedovoljno oporavljen i zalečen –

Kolumnisti

01.03.2016 u 08:15

Dolazak cirkusa

Maja 2012, pre nepune četiri godine, na ovom istom mestu, pod naslovom „Odlazak cirkusa” objavljene su moje impresije povodom tek okončanih parlamentarnih izbora u Srbiji. Posle velike halabuke i medijske torture nova politička elita, gladna vlasti, pobednički je zaposela fotelje, kabinete, skupocene automobile i ušla u svet moći, uticaja, novca, privilegija – i ko zna još čega. O čemu se malo zna, jer nijedna vlast, dok vlada, nikada ne istražuje samu sebe, već po pravilu samo onu bivšu... Otvoren je lov na izdajnike i vinovnike naše propasti u liku razbijenih i smetenih demokrata koji se ni u snu nisu nadali da će na izborima biti poraženi. Ni oni – ni njihov predsednik. Započelo je mukotrpno razdvajanje nepodobnih od podobnih. Otvorena je nova stranica raskola i tragičnih srpskih

Kolumnisti

27.01.2016 u 08:15

Pradedovska krv

Sava Prokić je slavio Svetog Savu. Zbog toga je i kršten tim imenom. Imao je tri sina – Obrena, Sibina i Miloja, tri snahe i porod od po troje dece od svakog sina. Sa njim i sa baba Simkom u Prokića zadruzi u selu Ljubičevac podno Rudnika bilo ih je sedamnaestoro. Živeli su u dve kuće. Jedna dolma sa ognjištem i velikim odžak kalkanom na sredini, a druga na kamenom podrumu, sa komkom, gostinskom i dve male devojačke sobe, u koje jedva staju kreveti i mladenački kuferi –gde ženska čeljad slaže najbolji vez, štrikeraje i kao sneg beli lan. Na perdi prozora su melezne mirisne dunje i, ostavljen da prezimi – pelcer muškatle u glinenim saksijama. Preko kufera prebačene su najlepše čerge po kojima su prosuti suvi cvetovi lipe i kamilice, crvene bordo bobice šipka, kresta zaklanog petla, guta

Kolumnisti

01.01.2016 u 09:05

Jendeci i podglavlja u Milavčićima

Kad nas na „sveti nikad” prime u tu Evropsku uniju, ima prilično da nas uštroje, a i treba vala... Neće da mogadne da se po jendecima i potocima baca šta god se kojem ćefne – tako priča Krsta, traktorista propale zadruge u Milavčićima, dok ispija pivo ispred prodavnice „Kod Žoje”, tik uz magistralni put Kragujevac–Kraljevo, dok veliki šleper u punoj brzini trubi na čopor seoskih džukaca, koji, njušeći jedni drugima ispod repova, pretrčava drum. Zbijeni i pritisnuti gunjevima, obasjani tek jednom žutom sijalicom od šezdeset sveća koja žmirka ispod suldrme od lesonita – slušaju ga seljaci i povlače ljutkaste dimove najjeftinijih cigareta. Iako je skoro ispod nule, svi drže flaše piva u rapavim dlanovima – kao da su vinogradi i šljivici u celoj Šumadiji i Pomoravlju pokrčeni. Kao da nigde

Kolumnisti

03.12.2015 u 09:05

Poltroni oko nas

Niko se nije tako beskopromisno, duhovito i smelo razračunavao sa srpskim mediokritetstvom, idolopoklonstvom i poltronizmom kao Branislav Nušić - u gotovo svim svojim komedijama a pogotovu u „Gospođi ministarki“, „Sumnjivom licu“i „Narodnom poslaniku“. Na sebi svojstven način, bio je hroničar naših naravi i britka savest vremena koje su obeležavali šestojanuarska diktatura, storniranje parlamantarne demokratije i krhka zajednica južnoslovenske braće pod okriljem labave monarhije. Kakav moralni integritet, koliku odvažnost i smelost je imao čuveni komediograf! U odnosu na njega – šta smo mi danas? Smemo li da zucnemo? Imamo li hrabrosti da beknemo? Zbog čega su, kao pod komandu, u dvadeset prvom veku predstavnici kulturne i društvene elite zamukli? A u poslednje dve – tri godine

Ostali komentari

30.10.2015 u 08:10

Zašto Srbija spava

Neverovatno! Nepojamno! Da čovek ne poveruje! Pre desetak dana u Parizu Izvršni savet Uneska je svojom preporukom širom otvoriovrata prijemu Kosova u ovu organizaciju zaduženu za očuvanje svetske kulturne baštine. To znači da ćemo za koju nedelju ključeve Visokih Dečana, Pećke patrijaršije i Gračanice, voljom svetskih moćnika, morati da predamo u ruke onima koji su ne tako davno sladostrasno lomili...

Ostali komentari

29.08.2015 u 09:15

Dvanaest sati na niškom festivalu

Daleke 1970. bio sam đak trećeg razreda srednje muzičke škole u Nišu. Kao i uvek, i te godine školsko zvono se oglašavalo prvog septembra, ali ja sam iz svog sela sa teglom mladog kajmaka i džemom od šljiva došao u grad na Nišavi nekoliko dana ranije. Razlog su bili Filmski susreti. Nada da ću „uživo” videti Batu, Smokija, Milenu ili Borisa Dvornika – uzbuđivala me je do beskraja. Kao siromašni...

Ostali komentari

08.08.2015 u 09:15

Smrt srpskog paradajza

„Sa paradajs nagrabusismo. Ako bude ovako i sa papričinja – mož’ da se besimo, a do Beograd i do Solun ima polje da smrdiv“, priča Kostadin iz vlasotinačkog sela Stajkovca. Paradajz je odlično rodio ne samo u leskovačkom baštovanluku nego i u zapadnom Pomoravlju, u Mačvi i u Sremu... i svuda u Srbiji. Iako uspešno odolevamo da im udarimo sankcije, za šta bi nam milostiva Evropa sigurno udelila...

Ostali komentari

03.07.2015 u 08:00

Povratak u Prerovo

Ponovo sam ovih dana u svom zavičaju. Ali i u Dobričinom. Tamo se užurbano sprema povratak velikog pisca u rodno selo, u Prerovo – kako ga je Ćosić nazvao u svom grandioznom delu. Prvog septembra, zajedno sa školskim, u Velikoj Drenovi oglasiće se i crkveno zvono. Na svetkovini u školskom dvorištu okupiće se prvaci i svi đaci, ali i mnogi bivši, seljaci, studenti, profesori, doktori, inženjeri,...

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: bajić radoš