Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
101.55	102.16	101.86
127.15	127.91	127.53

Kultura

18.08.2016 u 19:04

Od spomenika Stevanu Filipoviću ostala samo klupa

Na 22. Sarajevskom filmskom festivalu večeras će biti prikazan film „Neželjena baština” mlade autorke Irene Škorić iz Hrvatske. Njenih tridesetak dokumentarnih i eksperimentalnih filmova do sada su prikazani na 200 festivala, gde je osvojila oko 50 nagrada. Autorka je tri dugometražna dokumentarna i jednog igranog filma „7 seX 7”, a dobitnica je i književnih nagrada „Ranko Marinković” i „Marin Držić”. U „Neželjenoj baštini” bavila se spomenicima u Hrvatskoj, podignutim 1945–1990, koji su posvećeni periodu NOB-a i žrtvama antifašizma. – U Hrvatskoj je od devedesetih srušena i devastirana polovina tih spomenika, njih oko 3.000. Svojim visokim artizmom oni su bili najbolji promotor vrednosti antifašizma, a nove političke okolnosti su ta remek-dela učinila nepoželjnima i metom vandalskih

Region

08.08.2016 u 22:05

Spomenik stradanju Kuča

Podgorica – Visok skoro četiri metra, bela stena sa krstom i porukom Marka Miljanova: „Ne udri brata Srbina, Crnogorče”, od ponedeljka, kada je postavljen u mestu Orljeva, na kapiji glasovitog plemena Kuči, desetak kilometara od Podgorice, opominje i svedoči kako čovek zna da bude zver, bez obzira na to u kom vremenu to bilo. A dogodila se prva pa druga pohara Kuča 1856. godine, u vreme vladavine knjaza Danila Petrovića, naslednika Petra Petrovića Njegoša.

Srbija

22.07.2016 u 22:00

Spomenik alarmom štite od lopova

Kikinda – Monumentalni spomenik žrtvama fašizma podignut 1961. godine na gradskom trgu napokon će dobiti izgled kakav i zaslužuje jer je njegova dugo najavljivana restauracija počela protekle nedelje. Radovi će se obavljati fazno i pod budnim okom stručnjaka Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Subotice. Da bi se devastiranom spomeniku, naruženom grafitima s kojeg su bronzani delovi odavno pokradeni, vratio prvobitan izgled, pobrinulo se Ministarstvo za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja opredelivši za ovu namenu pet miliona dinara. – Srpski ratni veterani bili su, kao i većina građana, nezadovoljni stanjem spomenika, pa smo pre godinu dana pokrenuli inicijativu za njegovu restauraciju. Posle obezbeđenja finansijskih sredstava, dobijanja potrebnih dozvola i završene

Beograd

21.07.2016 u 22:23

Do kraja septembra konkurs za spomenik dr Zoranu Đinđiću

Na sednici odbora za podizanje spomenika dr Zoranu Đinđiću koja je održana u Skupštini grada doneta je odluka da se do kraja septembra raspiše međunarodni konkurs za spomenik. Na osnovu tog konkursa, odbor bi najkasnije do kraja februara 2017. trebalo da donese i odluku o izgledu budućeg spomenika koji se podiže na predlog premijera Aleksandra Vučića. Konkurs će imati tri celine i to pravno-istorijsku, umetničku i urbanističku, a članovi komisije će do 1. septembra raditi na pripremi konkursa. Prihvaćen je i predlog da se, kada odbor bude napravio uži izbor predloženih rešenja, uključi i javnost, tako što će se građanima omogućiti da daju svoj sud glasajući za jedno od rešenja budućeg spomenika. Na predlog gradskog urbaniste Milutina Folića, sledećoj sednici prisustvovaće i

Beograd

08.07.2016 u 22:22

Otkrivena bista Vuka Karadžića u Ljubljani

Gradonačelnici Beograda i Ljubljane Siniša Mali i Zoran Janković otkrili su u slovenačkoj prestonici bistu reformatora srpskog jezika Vuka Stefanovića Karadžića, uz poruku da to doprinosi još čvršćoj saradnji dva grada. Obeležje Vuka Karadžića nalazi se ispred pravoslavne crkve, Hrama svetih Ćirila i Metodija u Ljubljani, a poklon je grada Beograda i replika dela vajara Petra Ubavkića iz 1889. godine. Ljubljana je, kako je rekao Mali, primanjem poklona i davanjem lokacije u centru grada za postavljanje spomenika, pokazala da joj je, kao i Beogradu, stalo da tradicionalno dobri odnosi dve prestonice dobiju i dodatni kvalitet kroz jačanje saradnje na polju kulture. On očekuje da će se saradnja Beograda i Ljubljane nastaviti i da će svoje današnje domaćine uskoro videti u

Srbija

06.07.2016 u 19:06

Obnova porušenih spomenika o trošku gradskog budžeta

Novi Pazar – Nadgrobni spomenici na novopazarskom groblju Gazilar, porušeni i oštećeni u vandalskom napadu u noći između ponedeljka i utorka, biće popravljeni o trošku grada – kazao je gradonačelnik Nihat Biševac obilazeći ovo groblje sa saradnicima i članovima porodica čijim srodnicima su oštećeni spomenici.– Svesni smo da porodicama čijih najmilijih su porušeni spomenici, ovo neće nadoknaditi duševni bol, ali bar im možemo pomoći sa materijalne strane. Zato smo odlučili da porušene nišane (spomenike) obnovimo o trošku grada i bar tako delimično ublažimo posledice tog vandalskog čina, koji je na Bajram uznemirio sve građane Novog Pazara – kazao je Biševac. On je rekao da je za porodice srodnika čiji su grobovi oskrnavljeni najveća satisfakcija da se pronađu i kazne krivci za ovo

Beograd

04.07.2016 u 11:40

Ideja o gradnji hrama nad kasnorimskom grobnicom uzburkala Gročane

Ideja gročanskih sveštenika da se prostor nad kasnorimskom grobnicom u Brestoviku uredi i pretvori u bogomolju uskovitlala je ovih dana naučnu i stručnu javnost, ali i podelila meštane u Grockoj. Prema tvrdnjama pojedinih arheologa i istoričara ova grobnica bila je mesto gde su svoj večni mir našli Sveti Ermil i Stratonik, najstariji hrišćanski stradalnici u rimskom Singidunumu. Njihova tela je 315. godine dunavska voda donela na obale Brestovika, a žitelji pohranili u ovu grobnicu. To je bio razlog koji je nadležne u crkvi u Grockoj podstakao da 1.700 godina posle smrti svetitelja ožive njihov kult i počnu da prikupljaju priloge za izgradnju hrama. Ipak, najveći deo stručne javnosti raspolaže drugčijim saznanjima. Prema njima je grobnica, spomenik od velikog značaja, bila mesto gde

Teme nedelje.

20.06.2016 u 08:30

Gde postoji rat sećanja, nema istinskog pomirenja

Istorija umetnosti i nauka o baštini beleže slučajeve brisanja iz pamćenja i posthumnog uklanjanja i uništavanja spomenika državnih neprijatelja. Ali, isto tako, čuvaju i sećanje na dela koja prikazuju dostojanstvenog protivnika ili njegovu herojsku smrt. Kakav će se pristup primeniti zavisilo je, kaže dr Milica Božić Marojević, saradnica Centra za muzeologiju i heritologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i autorka knjige „(Ne)željeno nasleđe u prostorima pamćenja – slobodne zone bolnih uspomena” (izdanje fakulteta), od aktuelnih političkih okolnosti, interesa i šire društvene poruke koju je osoba na vlasti, kao njen protagonista, želela da pošalje. – Podizanje spomenika dr Zoranu Đinđiću prati taj obrazac. Međutim, ono što je ovde, ipak, neobično jeste činjenica da je aktuelna vlast, pre nego što

Teme nedelje.

20.06.2016 u 08:30

Brže, brže, samo da ga ne otkriju „oni”

– Danas su spomenici, nažalost, postali deo predizbornih aktivnosti i obećanja, politička propaganda, a to je ujedno i najgori razlog za podizanje jednog spomenika. Ovo što se sada radi, povodom inicijative da se podigne spomenik Zoranu Đinđiću, jeste partijska ujdurma kako bi se poentiralo na onome na čemu prethodnici nisu, obračunavanje vlasti s opozicijom, dnevnopolitički cirkus. Ako podižete spomenik bez konkursa, kao odraz samovolje, između podizanja spomenika i rušenja u Savamali nema nikakve razlike – smatra vajar Zdravko Joksimović, autor spomenika Zoranu Đinđiću u Prokuplju, kao i spomenika Isidori Sekulić na Topčiderskoj zvezdi u Beogradu. – Dok sam radio spomenik Isidori Sekulić, književnik Ratko Adamović, ispred Fonda „Isidora Sekulić”, najčešće je govorio: „Brže, brže, samo da ga

Teme nedelje.

18.06.2016 u 22:00

Kad sećanje deli, a kada ujedinjuje Srbiju

Biste Karađorđa i Miloša Obrenovića stopile su se u jedan spomenik, a preko njihovih prsa izlivena je jedna zastava zemlje za čiju su se slobodu borili. Verovatno bi većini Srba i danas bilo teško da poveruju da je takvo obeležje moglo da bude izrađeno samo godinu dana posle Majskog prevrata, i to na stogodišnjicu početka Prvog srpskog ustanka, a kamoli da je u ta vremena na kratko bilo i izloženo. Takav rad od vajara Đoke Jovanovića naručio je Marko Stojanović, ugledni advokat i viceguverner Narodne banke. Ovo umetničko delo bilo je postavljeno ispred Stojanovićeve kuće na kraju Knez Mihailove, preko puta Kalemegdana, ali toliko kratko da stručnjaci ne znaju precizno kada i koliko dana. Skulptura je nazvana „Pomirenje”, ali javnosti kao da u to vreme nije bilo do mirenja ljutih dinastičkih

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: spomenici