Петак, 19.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.44	103.06	102.75
	126.63	127.4	127.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: споменици

Култура

18.08.2016 у 19:04

Од споменика Стевану Филиповићу остала само клупа

На 22. Сарајевском филмском фестивалу вечерас ће бити приказан филм „Нежељена баштина” младе ауторке Ирене Шкорић из Хрватске. Њених тридесетак документарних и експерименталних филмова до сада су приказани на 200 фестивала, где је освојила око 50 награда. Ауторка је три дугометражна документарна и једног играног филма „7 seX 7”, а добитница је и књижевних награда „Ранко Маринковић” и „Марин Држић”. У „Нежељеној баштини” бавила се споменицима у Хрватској, подигнутим 1945–1990, који су посвећени периоду НОБ-а и жртвама антифашизма. – У Хрватској је од деведесетих срушена и девастирана половина тих споменика, њих око 3.000. Својим високим артизмом они су били најбољи промотор вредности антифашизма, а нове политичке околности су та ремек-дела учинила непожељнима и метом вандалских

Регион

08.08.2016 у 22:05

Споменик страдању Куча

Подгорица – Висок скоро четири метра, бела стена са крстом и поруком Марка Миљанова: „Не удри брата Србина, Црногорче”, од понедељка, када је постављен у месту Орљева, на капији гласовитог племена Кучи, десетак километара од Подгорице, опомиње и сведочи како човек зна да буде звер, без обзира на то у ком времену то било. А догодила се прва па друга похара Куча 1856. године, у време владавине књаза Данила Петровића, наследника Петра Петровића Његоша.

Србија

22.07.2016 у 22:00

Споменик алармом штите од лопова

Кикинда – Монументални споменик жртвама фашизма подигнут 1961. године на градском тргу напокон ће добити изглед какав и заслужује јер је његова дуго најављивана рестаурација почела протекле недеље. Радови ће се обављати фазно и под будним оком стручњака Међуопштинског завода за заштиту споменика културе из Суботице. Да би се девастираном споменику, наруженом графитима с којег су бронзани делови одавно покрадени, вратио првобитан изглед, побринуло се Министарство за рад, запошљавање, социјална и борачка питања определивши за ову намену пет милиона динара. – Српски ратни ветерани били су, као и већина грађана, незадовољни стањем споменика, па смо пре годину дана покренули иницијативу за његову рестаурацију. После обезбеђења финансијских средстава, добијања потребних дозвола и завршене

Београд

21.07.2016 у 22:23

До краја септембра конкурс за споменик др Зорану Ђинђићу

На седници одбора за подизање споменика др Зорану Ђинђићу која је одржана у Скупштини града донета је одлука да се до краја септембра распише међународни конкурс за споменик. На основу тог конкурса, одбор би најкасније до краја фебруара 2017. требало да донесе и одлуку о изгледу будућег споменика који се подиже на предлог премијера Александра Вучића. Конкурс ће имати три целине и то правно-историјску, уметничку и урбанистичку, а чланови комисије ће до 1. септембра радити на припреми конкурса. Прихваћен је и предлог да се, када одбор буде направио ужи избор предложених решења, укључи и јавност, тако што ће се грађанима омогућити да дају свој суд гласајући за једно од решења будућег споменика. На предлог градског урбанисте Милутина Фолића, следећој седници присуствоваће и

Београд

08.07.2016 у 22:22

Откривена биста Вука Караџића у Љубљани

Градоначелници Београда и Љубљане Синиша Мали и Зоран Јанковић открили су у словеначкој престоници бисту реформатора српског језика Вука Стефановића Караџића, уз поруку да то доприноси још чвршћој сарадњи два града. Обележје Вука Караџића налази се испред православне цркве, Храма светих Ћирила и Методија у Љубљани, а поклон је града Београда и реплика дела вајара Петра Убавкића из 1889. године. Љубљана је, како је рекао Мали, примањем поклона и давањем локације у центру града за постављање споменика, показала да јој је, као и Београду, стало да традиционално добри односи две престонице добију и додатни квалитет кроз јачање сарадње на пољу културе. Он очекује да ће се сарадња Београда и Љубљане наставити и да ће своје данашње домаћине ускоро видети у Београду на откривању

Србија

06.07.2016 у 19:06

Обнова порушених споменика о трошку градског буџета

Нови Пазар – Надгробни споменици на новопазарском гробљу Газилар, порушени и оштећени у вандалском нападу у ноћи између понедељка и уторка, биће поправљени о трошку града – казао је градоначелник Нихат Бишевац обилазећи ово гробље са сарадницима и члановима породица чијим сродницима су оштећени споменици.– Свесни смо да породицама чијих најмилијих су порушени споменици, ово неће надокнадити душевни бол, али бар им можемо помоћи са материјалне стране. Зато смо одлучили да порушене нишане (споменике) обновимо о трошку града и бар тако делимично ублажимо последице тог вандалског чина, који је на Бајрам узнемирио све грађане Новог Пазара – казао је Бишевац. Он је рекао да је за породице сродника чији су гробови оскрнављени највећа сатисфакција да се пронађу и казне кривци за ово

Београд

04.07.2016 у 11:40

Идеја о градњи храма над касноримском гробницом узбуркала Грочане

Идеја грочанских свештеника да се простор над касноримском гробницом у Брестовику уреди и претвори у богомољу усковитлала је ових дана научну и стручну јавност, али и поделила мештане у Гроцкој. Према тврдњама појединих археолога и историчара ова гробница била је место где су свој вечни мир нашли Свети Ермил и Стратоник, најстарији хришћански страдалници у римском Сингидунуму. Њихова тела је 315. године дунавска вода донела на обале Брестовика, а житељи похранили у ову гробницу. То је био разлог који је надлежне у цркви у Гроцкој подстакао да 1.700 година после смрти светитеља оживе њихов култ и почну да прикупљају прилоге за изградњу храма. Ипак, највећи део стручне јавности располаже другчијим сазнањима. Према њима је гробница, споменик од великог значаја, била место где

Теме недеље.

20.06.2016 у 08:30

Где постоји рат сећања, нема истинског помирења

Историја уметности и наука о баштини бележе случајеве брисања из памћења и постхумног уклањања и уништавања споменика државних непријатеља. Али, исто тако, чувају и сећање на дела која приказују достојанственог противника или његову херојску смрт. Какав ће се приступ применити зависило је, каже др Милица Божић Маројевић, сарадница Центра за музеологију и херитологију Филозофског факултета у Београду и ауторка књиге „(Не)жељено наслеђе у просторима памћења – слободне зоне болних успомена” (издање факултета), од актуелних политичких околности, интереса и шире друштвене поруке коју је особа на власти, као њен протагониста, желела да пошаље. – Подизање споменика др Зорану Ђинђићу прати тај образац. Међутим, оно што је овде, ипак, необично јесте чињеница да је актуелна власт, пре него што

Теме недеље.

20.06.2016 у 08:30

Брже, брже, само да га не открију „они”

– Данас су споменици, нажалост, постали део предизборних активности и обећања, политичка пропаганда, а то је уједно и најгори разлог за подизање једног споменика. Ово што се сада ради, поводом иницијативе да се подигне споменик Зорану Ђинђићу, јесте партијска ујдурма како би се поентирало на ономе на чему претходници нису, обрачунавање власти с опозицијом, дневнополитички циркус. Ако подижете споменик без конкурса, као одраз самовоље, између подизања споменика и рушења у Савамали нема никакве разлике – сматра вајар Здравко Јоксимовић, аутор споменика Зорану Ђинђићу у Прокупљу, као и споменика Исидори Секулић на Топчидерској звезди у Београду. – Док сам радио споменик Исидори Секулић, књижевник Ратко Адамовић, испред Фонда „Исидора Секулић”, најчешће је говорио: „Брже, брже, само да га

Теме недеље.

18.06.2016 у 22:00

Кад сећање дели, а када уједињује Србију

Бисте Карађорђа и Милоша Обреновића стопиле су се у један споменик, а преко њихових прса изливена је једна застава земље за чију су се слободу борили. Вероватно би већини Срба и данас било тешко да поверују да је такво обележје могло да буде израђено само годину дана после Мајског преврата, и то на стогодишњицу почетка Првог српског устанка, а камоли да је у та времена на кратко било и изложено. Такав рад од вајара Ђоке Јовановића наручио је Марко Стојановић, угледни адвокат и вицегувернер Народне банке. Ово уметничко дело било је постављено испред Стојановићеве куће на крају Кнез Михаилове, преко пута Калемегдана, али толико кратко да стручњаци не знају прецизно када и колико дана. Скулптура је названа „Помирење”, али јавности као да у то време није било до мирења љутих династичких

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

19.06.2026 у 14:01

Алекс Мумбру преузео Виртус

19.06.2026 у 13:57

Шри Ланка се бори са највећом епидемијом денга грознице у последњих неколико година

19.06.2026 у 13:56

Случај изнуде у Волосу: малолетници и мушкарац осумњичени за отимање 370.000 евра

19.06.2026 у 13:51

„Италија не преклиње”: оштар одговор Мелонијеве због фотографије са Трампом

19.06.2026 у 13:50

Монбријал: Европа је дубоко ван равнотеже, проширење на Балкан је неизбежно

19.06.2026 у 13:48

Нова механизација за бољу екслоатацију угља на копу Радљево