Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.96	103.58	103.27
126.91	127.67	127.29

Srbija

12.04.2016 u 20:29

Otvoren 22. Međunarodni salon knjiga u Novom Sadu

Fotografije Monike Beluči i naših poznatih ličnosti iz sveta umetnosti, sporta i kulture, „Politikinog” fotoreportera Željka Jovanovića i plakati koje je dizajnirala Amalija Vitezović izloženi su na 22. Međunarodnom salonu knjiga koji je otvoren na Novosadskom sajmu. „U narednom periodu želimo da izložbu vide i u drugim gradovima Srbije. Akcija „Negujmo srpski jezik” širi se i na Republiku Srpsku sa željom da osnovna ideja o značaju jezika bude prisutna i na tim prostorima”, rekla je otvarajući izložbu Jasmina Ninkov, direktor Biblioteke grada Beograda i član odbora akcije.

Kultura

10.04.2016 u 22:05

Od Zahovog „Plana” do Garašaninovog „Načertanija”

Novu knjigu dr Dušana T. Batakovića „Spoljna politika Srbije 1844–1867), Načertanije Ilije Garašanina”, nedavno je objavio Balkanološki institut SANU na engleskom jeziku. Bataković je u poslednjih nekoliko godina objavio više zapaženih monografija, na tri strana jezika: francuskom („Francuski izvori srpske demokratije 1804–1914”, 2013), engleskom („Kosovska drama Srbije”, 2012; „Turbulentna dekada. Srbi na Kosovu posle 1999”, 2013) i ruskom („Kosovo i Metohija. Istorija i ideologija”, 2014). Uporedo s tim, veliki odjek imale su knjige koje je priredio, na engleskom jeziku: najpre „Hrišćansko nasleđe Kosova i Metohije”, 2015 (s vladikom Maksimom) i „Srbija u Velikom ratu. Anglo-saksonska svedočanstva i analize”, 2015. Bataković, kao direktor Balkanološkog instituta SANU, već jedanaest

Život i stil

08.04.2016 u 14:55

Stolica na kojoj je Džoana Rouling sedela dok je pisala romane o Hariju Poteru prodata za 394.000 dolara

Njujork – Drvena stolica na kojoj je sedela britanska spisateljica Džoana Rouling dok je pisala delove sage o čuvenom čarobnjaku Hariju Poteru prodata je za 394.000 dolara na aukciji u Njujorku, saopštila je kuća „Heritejdž”. Stolica od hrastovine iz 1930. godine bila je prvobitno procenjena na 65.000 dolara. Džoana Rouling koja je prve romane o Hariju Poteru pisala pretežno u kafeima, kod kuće je sedela na prodatoj stolici dok je pisala „Hari Poter i kamen mudrosti” (1997) i „Hari Poter i dvorana tajni” (1998), prenela je Beta. Romani o Hariju Poteru prevedeni su na 67 jezika. Spisateljica, prema čijim romanima su snimljeni holivudski filmovi koji su zaradili nekoliko milijardi dolara, postala je multimilionerka.

Kultura

05.04.2016 u 18:02

„Jedna jedina” Mira Banjac

Od kada znam za sebe znam i za Miru Banjac. Sa televizije. Kad sam je upoznao bila je baš onakva kakvu sam je znao oduvek. Velika. U svemu. I glumica, i čovek i laf i drugar. Onda sam imao sreću da igram sa njom. I neke ljubavne scene. Verovao sam da je poznajem.... odjekivao je Ateljeom 212 glas glumca Tihomira Stanića na predstavljanju knjige „Jedna jedina” posvećene Miri Banjac, ovogodišnjem laureatu Nušićeve nagrade za životno delo glumcu komičaru. Knjigu„Jedna jedina” o životu i stvaralačkom delu istaknute srpske glumice, jedne od najplodnijih i najpopularnijih glumica na ovom prostoru objavio je festival Nušićevi dani u Smederevu. Autorka je Jovana Stefanović. Odluku o dobitniku nagrade doneo je žiri kojim predsedava glumica Svetlana Bojković, a čiji su članovi još i Dragana

Život i stil

04.04.2016 u 15:00

Prva knjiga o prvinama u Srbiji

Film „Peti leptir” u režiji Milorada Milinkovića, prikazan krajem 2014. godine, nosi titulu prvog srpskog 3D filma. Mlađi je 103 godine od prvog srpskog igranog filma „Život i dela besmrtnog vožda Karađorđa” snimljenog 1911. i 57 godina od prvog domaćeg filma u boji – „Pop Ćira i pop Spira”. Ekranizaciju dela Stevana Sremca o dogodovštinama porodica dvojice popova, režirala je 1957. godine Soja Jovanović, prva pozorišna i filmska rediteljka u našoj zemlji.. Odrednica prvi iz prethodnih rečenica obeležava i niz drugih zanimljivosti u odeljcima i pričicama hronološko-tematske beležnice „Prvi u Srbiji”. To su „crtice iz istorije početaka”, kako autor tj. priređivač Zoran Penevski naziva nedavno izdatu knjigu. Penevski, inače urednik dečijih izdanja u izdavačkoj kući „Laguna” i autor

Kultura

03.04.2016 u 18:00

Deset vekova srpske književnosti

U sadašnjim prilikama, dok su književnost i pisci skrajnuti u nečitanje, a izdavači knjiga u raznim nevoljama, ističe akademik Miro Vuksanović, pokretač i glavni urednik antologijske edicije „Deset vekova srpske književnosti”, nije lako ostvariti jedinstven poduhvat koji je pre sedam godina pokrenut u Izdavačkom centru Matice srpske. Reč je upravo o antologijskoj ediciji „Deset vekova srpske književnosti” u kojoj će, u prvoj seriji, biti objavljeno 120 knjiga. Prema kriterijumima i uređivačkim načelima, štampanim u svakoj knjizi sa popisom odabranih naslova, u drugoj seriji biće i pisci dvadesetog i našeg veka koji nisu u prvoj seriji, književni istoričari, kritičari i esejisti, sa hrestomatijama manje zastupljenih žanrova (putopisi, memoari, pisma). – Od početka, od prvog kola iz 2010. godine,

Kultura

01.04.2016 u 20:05

Kad izručimo Mladića tražiće nam Principa

U intervjuu za naš list (2009), povodom dobijanja nagrade „Dejan Medaković” i otvaranja izložbe u beogradskom „Kontinentalu”, na pitanje o sudbini mladih ljudi – „generaciji bez pasoša”, i dobijanju „šengenskih viza”, Momo Kapor je rekao: „Mislim da nikada nismo bili dalje, jer ove ucene nemaju kraja: kada isporučimo Ratka Mladića, tražiće nam Gavrila Principa, i tako unedogled. Ako je neko kriv za hendikep naše dece, onda je to, svakako, Evropa, baš kao što je nekada za bedu, siromaštvo i blokadu bio kriv Informbiro. Greh ide na njihovu dušu.” Srpska književna zadruga upravo je objavila knjigu „Sentimentalni klasik Momo Kapor”, u kojoj su objavljeni njegovi intervjui od 2001. do 2010. godine. O knjizi, koju su priredili Ljiljana Kapor i Dragan Lakićević, govorili su, pored

Kultura

30.03.2016 u 20:05

Sve zablude čitanja

U ediciji „Znak” izdavačke kuće „Službeni glasnik” objavljena je knjiga Dragana Boškovića „Zablude čitanja”, jedno od najprovokativnijih i najoriginalnijih dela, ne samo u novijoj književno-teorijskoj produkciji, već i poslednjih godina, kako su ocenili Gojko Tešić i Aleksandar Jerkov. U okviru književnog podneva u „Glasnikovoj” knjižari – galeriji u Beogradu, kako je primetio Gojko Tešić, došlo je do srećnog spoja književnosti i istorije umetnosti, i zbog toga što su ovom susretu prisustvovali profesori Robet Hodel, slavista iz Hamburga, i istoričar umetnosti Jerko Denegri. Različitim temama bavi se Bošković u ovoj knjizi: kanonom u srpskoj književnosti, egzilom i geopolitičkim identitetom, Vizantijom (ovaj tekst posvetio je neprežaljenoj Mirjani Detelić), lečenju literaturom, o

Kultura

28.03.2016 u 18:05

Spomen na izgubljeni zavičaj

Najtragičniji rezultat građanskog rata tokom raspada SFR Jugoslavije (1991–1995), sem žrtava sa svih zaraćenih strana, kao nenadoknadivih gubitaka, ističe Slavica Garonja Radovanac (1957), foklorista, književna istoričarka, kritičarka, spisateljica, predstavlja progon oko četiristo hiljada Srba iz Hrvatske. To se naročito odnosi na Srbe sa teritorije Republike Srpske Krajine, baštinika Vojne krajine, osnovane pod patronatom austrijskog Ratnog veća u Beču, a postavljene kao živi zid („kordon”) na Granici u odbrani Austrijskog carstva prema Otomanskoj imperiji i njenom daljem nadiranju ka srednjoj Evropi. Izdavačka kuća „Prometej” iz Novog Sada objavila je nedavno knjigu Slavice Garonje Radovanac „Srpska književna Krajina” (Od baštine do egzodusa). Kompletno iseljavanje jednog naroda sa

Život i stil

25.03.2016 u 12:30

Vratio knjigu u biblioteku posle 49 godina

Njujork – Mnogima se dogodilo da bar jednom u životu zakasne sa vraćanjem knjige u biblioteku, ali Džejms Filips iz Minesote baš je zakasnio – punih 49 godina. On je knjigu „Istorija krstaških ratova” uzeo iz biblioteke Univerziteta u Dejtonu 1967. godine, a zadržao je kod sebe čak 49 godina, preneo je Tanjug. Srećom po njega, škola je odustala od kazne u iznosu od 350 dolara. Filips je knjigu pronašao u staroj kutiji sa stvarima s fakulteta, nakon čega ju je poslao poštom biblioteci, zajedno sa kratkom porukom izvinjenja, preneo je „Independent”. „Molim vas, primite moje izvinjenje zbog dugog zadržavanja knjige ’Istorija krstaških ratova’. Očigledno sam je pozajmio kad sam bio na prvoj godini fakulteta i nekako se zagubila u toku ovih godina”, napisao je Filips.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: knjige