Ponedeljak, 20.07.2026.

Kursna lista

	Kup.	Prod.	Sred.
	117.02	117.72	117.37
	102.24	102.86	102.55
	126.67	127.43	127.05

Digitalne čitulje

Digitalno izdanje

Tag: prevodilac

Kultura

21.03.2022 u 17:35

Damoklov mač

Profesija književnog prevodioca doživela je jednu od najčudnijih i najproblematičnijih evolucija u istoriji. Nekad je u starom Egiptu prevodilac svrstavan u rang plemića, dok danas sve češće vodimo bitku da se njegovo ime napiše na korici prevedene knjige. Migel Saenz je govorio da ukoliko prevodilac radi svoj posao kako treba, on je dobrotvor čovečanstva; u suprotnom, pravi je javni neprijatelj. Dužnost prevodioca je složenija nego što se može zamisliti. On drži u rukama ili u svom peru sudbinu jednog stranog autora u određenoj zemlji. Dakle, prevodilac radi za pisca, te možemo reći da je on piščev podanik. Međutim, onaj do kojeg će taj prevod u finalnoj instanci doći jeste čitalac. U svetu u kojem svi razmišljaju o tajni zdrave kose Megan Markl, ja ću nakratko skrenuti pažnju na

Kultura

13.03.2022 u 15:00

Ulica mračnih dućana

Imao je 33 godine kada je Gonkurovom nagradom, u konkurenciji sa Perekom, ovenčan njegov šesti roman, „Ulica mračnih dućana”. Bilo je to 1978. godine, a roman je prošle godine prvi put objavljen na srpskom jeziku u izdanju „Akademske knjige” (za vreme Jugoslavije, 1980. godine, objavljen je prevod na srpsko-hrvatski). Već decenijama moderni klasik, i dobitnik Nobelove nagrade, Patrik Modijano uživa ugled jednog od najvećih savremenih evropskih pisaca. „Opsesija topografije” i „kartografska preciznost” bile su karakteristike koje je kritika uočila na samim literarnim počecima ovog autora koji je bio i ostao romansijer tipično pariskog prostora. Konfiguracija prostora u Modijanovim delima igra paradoksalnu ulogu: ona svedoči o vremenu koje je iščezlo, ali pažljivim osluškivanjem dopušta da se u

Kultura

28.02.2022 u 19:05

Interesuju me drhtaji umetnika nad svim pojavama stvarnosti

Posle „Knjige o fotografiji”, koju je Žarko Radaković napisao u tandemu sa Davidom Albaharijem, upravo je iz štampe u „Laguni” izašla i „Knjiga o prijateljstvu” Žarka Radakovića, našeg umetnika koji živi u Kelnu, i Amerikanca Skota Abota, kao prirodni nastavak prijateljstva ova dva autora, koje još povezuje i interesovanje za Petera Handkea, čija dela prevode. Handke je i junak njihovih zajedničkih knjiga… Veza ovih dveju knjiga jeste prijateljstvo, ali i sećanje na prošlost, na zajedničke razgovore, na mesta i slike koje imaju važnu ulogu u životima pisaca. „Fotografija jeste umetniku uvek upliv u ’onostranost’. Nikada ona nije samo dokument. Nije to ni umetnička povest, književni tekst: uvek je on daleko više od napisanog. Misija umetnika je – ukazati na sveobuhvatnost života, na

Kultura

28.02.2022 u 19:10

Snaga imaginacije

Prevođenje pesme može biti stvaralački čin ukoliko se radi o prenošenju umetničkog dela. Tada prevodilac stvara celinu koja ne samo pojedinačnim jezikom već i jezikom umetnosti prenosi ono što je tim jezikom predstavljeno u prvobitnoj celini. Takvo prevođenje pesme je u istom rangu kao njeno originalno stvaranje – s jedne strane lakše, s druge teže od njega, s tim što ista stvar i olakšava i otežava rad u prevodilačkom postupku. Stvaranje je teže jer njegova tvorevina nastaje prvi put, dok prevodilac pred sobom već ima stvorenu celinu; ali ga baš to i ograničava, jer je u stvaralačkom postupku vezan prvobitnim delom, pa zbog razlike u jezicima mora da iznalazi nove puteve da bi došao do univerzalnog nivoa i iskazao istu stvar u novoj celini. To je nivo jezika muzike ili slike, a

Kultura

21.02.2022 u 18:00

Rečenice da teku kao planinska reka

Kad se govori o književnom prevođenju, mora se reći kako je neophodno dobro vladanje jezikom s kog se prevodi i, naravno, još bolje poznavanje jezika na koji se prevodi. Naravno, ne smeju se zaobići ni obrazovanje, svestranost i spremnost da se prizna kako je sve to ipak nedovoljno – znanja nikad dovoljno i ono se stalno mora sticati i povezivati s već naučenim. To će svaki prevodilac staviti na prvo, drugo i treće mesto. Međutim, dodala bih kako je za dobro književno prevođenje potrebno umeće. Uzmimo dva hirurga. Jedan će solidno obaviti zahvat i pacijent će se potpuno oporaviti, ali veliki vijugavi ožiljak će mesecima upadati u oči. Drugi će pak hirurg ostaviti ravan ožiljak koji će posle nekoliko meseci gotovo sasvim izbledeti. To je ono čemu dobar prevodilac mora da stremi: prevod

Kultura

14.02.2022 u 15:15

I dalje ću se igrati

Da nisam prevodilac, morala bih da napišem roman „Školice” Hulija Kortasara, koji u tom prevratničkom a kamernom romanu govori o tome kako se deveti podelak ili kućica u jednoj dečjoj igri na nekom musavom pločniku zove i Nebo, s tim što kad naučiš kako do njega da stigneš, već te je prošla želja za igranjem. Pošto sam ipak, a i čitavim bićem, prevashodno prevodilac, to bih ja i dalje da se igram. Na sve ili ništa, upravo kao taj Hulisimo Hulio. U ovom novinskom serijalu dragocenih razgovora sa ostalim saigračima srodnih sazvežđa, što će jednom Andriću omogućiti da progovori na jeziku koji će i Nobelovom komitetu biti dostupan ili Garsiju Lorku primaći ovdašnjim bojama zimzelenih razdora – verde que te quiero verde – svakom od nas je ponuđeno da odgovori na

Kultura

07.02.2022 u 18:15

Još nas nije zamenio „Gugl”

Oko svoje šesnaeste godine, verovao sam da je prevodilački posao najlakši posao na svetu. Gledao sam filmove na engleskom bez titla, čitao poneku knjigu u originalu. Mislio sam da znam engleski jezik. Mislio sam da je to „znanje” dovoljno za svaki prevodilački izazov, premda tada nisam ni pomišljao da je takav zadatak izazov. Ali... Tom verovanju brzo je došao kraj. Kad sam zamolio tetku, koja je u to vreme prevodila sa engleskog neke tekstove iz oblasti razvojne psihologije, da mi ustupi deo teksta kako bih se ja rešio muke daljeg školovanja i počeo s lakoćom da zarađujem radeći posao koji me ne bi stajao ni po muke, ona mi je uslišila molbu i poslala mi nekoliko stranica teksta. Kad sam otvorio prvu stranicu, od samog pokušaja da pročitam prvu (ili treću, sedmu) rečenicu, zabolela me

Kultura

31.01.2022 u 18:00

Enciklopedija u glavi

Stalno mesto u raspravama na temu književnog prevođenja jeste isticanje potrebe da književna dela prevode oni koji se profesionalno bave baš ovom vrstom umetnosti. Najčešće se pritom ističe jezički aspekt – koliko je neophodno odlično poznavati oba jezika, i onaj sa koga se prevodi i onaj na koji se prevodi, koliko je potrebno imati dara za rešavanje igara rečima, kako je bitno odabrati ispravan registar, koliko je, na kraju krajeva, neophodno imati čistog književnog dara kako bi se tekst na jednom jeziku preneo na drugi jezik i pritom reklo „gotovo isto”. I s pravom, budući da je to svakako uslov sine qua non, bez koga istinskog, kvalitetnog prevođenja nema. Postoji, međutim, još jedan podjednako važan aspekt: ono što se tradicionalno naziva širokom opštom kulturom, ili čak

Kultura

17.01.2022 u 09:14

Umetnost performansa

U retkim situacijama kada se govori (natuca?) o književnom prevođenju, uglavnom čujemo frazu nad frazama – kako se prevod književnog dela smatra najvišim oblikom prevođenja jer je „on mnogo više od pukog prevođenja teksta”, što bi valjda trebalo da nagovesti prisustvo izvesne spiritualne komponente u tom procesu. Ako je književno prevođenje „najviši oblik prevođenja”, onda izgleda, makar na ovoj geografskoj širini, postoji neka nedoslednost u tome što je ono u poređenju s drugim „nižim” oblicima prevođenja finansijski najneunosnije. Izdavačke kuće nastoje da sarađuju s profesionalnim, „proverenim” prevodiocima, ali koliko god im prevodilac bio poželjan, one od njega gotovo neizostavno – uz mali broj časnih izuzetaka – očekuju da ima razumevanja za težak položaj knjižnog esnafa i da

Kultura

10.01.2022 u 16:43

Lekcija iz skrušenosti

Odrastao sam u dvojezičnoj porodici, dvojezičnom okruženju. Delovaće neverovatno, ali ideja da se prvi put latim književnog prevođenja pala mi je na pamet kad sam imao jedanaest godina. U to vreme bio sam opsednut prirodom, životinjama (ta opsesija me, na sreću, ni do danas nije napustila), pa mi je pala na pamet ideja da moje jednojezične vršnjake pokušam da upoznam s nekim pričama Ištvana Feketea, omladinskog pisca i lovca koji je – možda to zvuči paradoksalno – voleo životinje i o njima ispisao hiljade stranica (bio je nešto kao „mađarski Turgenjev”). Seo sam za pisaći sto i krenuo da grafitnom olovkom u neku svesku upisujem prevod. Taj prevod nije sačuvan, ali mogu misliti našta je ličio... Jer dvojezičnost, sama po sebi, nije dovoljan preduslov za književno prevođenje. Stara je

Prethodna Sledeća

3
4
5
6
7
8
9
10
11

Početna / Tagovi

20.07.2026 u 23:12

Počeo novi talas napada na Iran

20.07.2026 u 22:53

Iranske snage u napadu dronom uništile američki radarski sistem za rano upozoravanje

20.07.2026 u 22:53

Prištinske institucije ponovo zabranile oslikavanje murala sa likom patrijarha Pavla

20.07.2026 u 22:48

Vašington i Teheran nastavljaju pregovore uprkos američkim udarima

20.07.2026 u 22:44

Izraelske snage se još nisu povukle sa juga Libana

20.07.2026 u 22:29

Macura: Jednake mogućnosti i zaštita žena temelj razvoja lokalnih zajednica