Петак, 12.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: преводилац

Култура

28.02.2022 у 19:05

Интересују ме дрхтаји уметника над свим појавама стварности

После „Књиге о фотографији”, коју је Жарко Радаковић написао у тандему са Давидом Албахаријем, управо је из штампе у „Лагуни” изашла и „Књига о пријатељству” Жарка Радаковића, нашег уметника који живи у Келну, и Американца Скота Абота, као природни наставак пријатељства ова два аутора, које још повезује и интересовање за Петера Хандкеа, чија дела преводе. Хандке је и јунак њихових заједничких књига… Веза ових двеју књига јесте пријатељство, али и сећање на прошлост, на заједничке разговоре, на места и слике које имају важну улогу у животима писаца. „Фотографија јесте уметнику увек уплив у ’оностраност’. Никада она није само документ. Није то ни уметничка повест, књижевни текст: увек је он далеко више од написаног. Мисија уметника је – указати на свеобухватност живота, на његово

Култура

28.02.2022 у 19:10

Снага имагинације

Превођење песме може бити стваралачки чин уколико се ради о преношењу уметничког дела. Тада преводилац ствара целину која не само појединачним језиком већ и језиком уметности преноси оно што је тим језиком представљено у првобитној целини. Такво превођење песме је у истом рангу као њено оригинално стварање – с једне стране лакше, с друге теже од њега, с тим што иста ствар и олакшава и отежава рад у преводилачком поступку. Стварање је теже јер његова творевина настаје први пут, док преводилац пред собом већ има створену целину; али га баш то и ограничава, јер је у стваралачком поступку везан првобитним делом, па због разлике у језицима мора да изналази нове путеве да би дошао до универзалног нивоа и исказао исту ствар у новој целини. То је ниво језика музике или слике, а овде је до

Култура

21.02.2022 у 18:00

Реченице да теку као планинска река

Кад се говори о књижевном превођењу, мора се рећи како је неопходно добро владање језиком с ког се преводи и, наравно, још боље познавање језика на који се преводи. Наравно, не смеју се заобићи ни образовање, свестраност и спремност да се призна како је све то ипак недовољно – знања никад довољно и оно се стално мора стицати и повезивати с већ наученим. То ће сваки преводилац ставити на прво, друго и треће место. Међутим, додала бих како је за добро књижевно превођење потребно умеће. Узмимо два хирурга. Један ће солидно обавити захват и пацијент ће се потпуно опоравити, али велики вијугави ожиљак ће месецима упадати у очи. Други ће пак хирург оставити раван ожиљак који ће после неколико месеци готово сасвим избледети. То је оно чему добар преводилац мора да стреми: превод би требало да

Култура

14.02.2022 у 15:15

И даље ћу се играти

Да нисам преводилац, морала бих да напишем роман „Школице” Хулија Кортасара, који у том превратничком а камерном роману говори о томе како се девети поделак или кућица у једној дечјој игри на неком мусавом плочнику зове и Небо, с тим што кад научиш како до њега да стигнеш, већ те је прошла жеља за играњем. Пошто сам ипак, а и читавим бићем, превасходно преводилац, то бих ја и даље да се играм. На све или ништа, управо као тај Хулисимо Хулио. У овом новинском серијалу драгоцених разговора са осталим саиграчима сродних сазвежђа, што ће једном Андрићу омогућити да проговори на језику који ће и Нобеловом комитету бити доступан или Гарсију Лорку примаћи овдашњим бојама зимзелених раздора – verde que te quiero verde – сваком од нас је понуђено да одговори на

Култура

07.02.2022 у 18:15

Још нас није заменио „Гугл”

Око својe шeснаeстe годинe, вeровао сам да јe прeводилачки посао најлакши посао на свeту. Глeдао сам филмовe на eнглeском бeз титла, читао понeку књигу у оригиналу. Мислио сам да знам eнглeски јeзик. Мислио сам да јe то „знањe” довољно за сваки прeводилачки изазов, прeмда тада нисам ни помишљао да јe такав задатак изазов. Али... Том вeровању брзо јe дошао крај. Кад сам замолио тeтку, која јe у то врeмe прeводила са eнглeског нeкe тeкстовe из области развојнe психологијe, да ми уступи дeо тeкста како бих сe ја рeшио мукe даљeг школовања и почeо с лакоћом да зарађујeм радeћи посао који мe нe би стајао ни по мукe, она ми јe услишила молбу и послала ми нeколико страница тeкста. Кад сам отворио прву страницу, од самог покушаја да прочитам прву (или трeћу, сeдму) рeчeницу, заболeла мe јe

Култура

31.01.2022 у 18:00

Енциклопедија у глави

Стално место у расправама на тему књижевног превођења јесте истицање потребе да књижевна дела преводе они који се професионално баве баш овом врстом уметности. Најчешће се притом истиче језички аспект – колико је неопходно одлично познавати оба језика, и онај са кога се преводи и онај на који се преводи, колико је потребно имати дара за решавање игара речима, како је битно одабрати исправан регистар, колико је, на крају крајева, неопходно имати чистог књижевног дара како би се текст на једном језику пренео на други језик и притом рекло „готово исто”. И с правом, будући да је то свакако услов sine qua non, без кога истинског, квалитетног превођења нема. Постоји, међутим, још један подједнако важан аспект: оно што се традиционално назива широком општом културом, или чак енциклопедијским

Култура

17.01.2022 у 09:14

Уметност перформанса

У ретким ситуацијама када се говори (натуца?) о књижевном превођењу, углавном чујемо фразу над фразама – како се превод књижевног дела сматра највишим обликом превођења јер је „он много више од пуког превођења текста”, што би ваљда требало да наговести присуство извесне спиритуалне компоненте у том процесу. Ако је књижевно превођење „највиши облик превођења”, онда изгледа, макар на овој географској ширини, постоји нека недоследност у томе што је оно у поређењу с другим „нижим” облицима превођења финансијски најнеуносније. Издавачке куће настоје да сарађују с професионалним, „провереним” преводиоцима, али колико год им преводилац био пожељан, оне од њега готово неизоставно – уз мали број часних изузетака – очекују да има разумевања за тежак положај књижног еснафа и да свој рад ипак не

Култура

10.01.2022 у 16:43

Лекција из скрушености

Одрастао сам у двојезичној породици, двојезичном окружењу. Деловаће невероватно, али идеја да се први пут латим књижевног превођења пала ми је на памет кад сам имао једанаест година. У то време био сам опседнут природом, животињама (та опсесија ме, на срећу, ни до данас није напустила), па ми је пала на памет идеја да моје једнојезичне вршњаке покушам да упознам с неким причама Иштвана Фекетеа, омладинског писца и ловца који је – можда то звучи парадоксално – волео животиње и о њима исписао хиљаде страница (био је нешто као „мађарски Тургењев”). Сео сам за писаћи сто и кренуо да графитном оловком у неку свеску уписујем превод. Тај превод није сачуван, али могу мислити нашта је личио... Јер двојезичност, сама по себи, није довољан предуслов за књижевно превођење. Стара је истина да

Култура

09.12.2021 у 09:35

Добитници награде "Милош Н. Ђурић"

Добитници награде "Милош Н. Ђурић" за 2021. годину су Владимир Д. Јанковић, Маја Анастасијевић и Марина Адамовић Kуленовић, саопштило је Удружење књижевних преводилаца Србије. Јанковић је награду "Милош Н. Ђурић" добио у категорији поезије за превод са енглеског дела Џ. Р. Р. Толкина "Берен и Лутијена", у издању Публик Практикума, а Maja Анастасијевић за превод прозе Регине Шер "Бог станује у Ведингу", Службеног гласника, каже се у саопштењу. У категорији хуманистике награда је припала Марини Адамовић Kуленовић за превод дела Kриса Викама "Наслеђе Рима. Европа и Медитеран 400. - 1000", издавачке куће Kлио. Награде су добитницима за 2020. и за 2021. годину свечано уручене прексиноћ у просторијама УКПС-а у Француској 7, у Београду.

Култура

04.10.2021 у 20:00

Привилегија је служити уметности

Жири у којем су радили Бојан Јовић, Новица Антић и Зорислав Паунковић донео је одлуку да тек установљена награда за најбољи драмски превод са страног на српски језик „Матилда Трифуновић” буде додељена Рељи Дражићу, књижевном преводиоцу и издавачу из Новог Сада, за превод драме „Подневна звона” аустријског аутора Хајнца Рудолфа Унгера, објављен у двотомној књизи „Шварцмалери аустријске позорнице” (издавач „Нојзац”, Нови Сад, 2019). Био је то повод за разговор са Дражићем, коме је ово признање уручено прошле недеље у Удружењу књижевних преводилаца Србије, које је, заједно с хуманитарном фондацијом „Храст”, и утемељивач награде. Први сте добитник признања „Матилда Трифуновић”. Какав је, генерално, ваш однос према наградама? Матилду Трифуновић нисам стигао да упознам. Чујем сад да је

Претходна Следећа

3
4
5
6
7
8
9
10
11

Почетна / Тагови

12.06.2026 у 12:53

Родитељи у Јапану користе апликацију за анализу бебиног плача

12.06.2026 у 12:49

Суспендовани лекари због смрти дечака након трансплантације

12.06.2026 у 12:48

Отворена атлетска стаза у Кањижи вредна 340.000 евра

12.06.2026 у 12:42

Смртоносна риба надувача дошла до Грчке

12.06.2026 у 12:39

Одређен притвор припадницима ИЈ и власнику ресторана у којем је била пуцњава

12.06.2026 у 12:38

Додик: Република Српска постала пожељно место за инвестиције