Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.38
100.74	101.35	101.05
127.63	128.4	128.01

Beograd

20.11.2020 u 10:17

Sećanje na Belu Bartoka

„Kolegijum Hungarikum” ‒ odeljenje za kulturu ambasade Mađarske onlajn programom „Bartok 75” na svojoj fejsbuk stranici obeležilo je sedamdesetpetogodišnjicu smrti Bele Bartoka, mađarskog etnomuzikologa, pijaniste i jednog od najznačajnijih kompozitora 20. veka. O njegovom liku i delu govorila je Ana Vrbanec, stručni savetnik za umetnost i kulturu. Petra Hrženjak i Ana Vrbanec (Printskrin) U pauzama predavanja pijanisti ‒ devetogodišnji En Vang iz Hongkonga i Petra Hrženjak iz Hrvatske ‒ na klaviru postavljenom ispred velikog platna na kome je video-prezentacija pratila predavanje odsvirali su poznate Bartokove kompozicije ‒ četiri dela iz ciklusa „Za decu” i „Svitu za klavir”, op. 14, 1. i 4. stav.

Kultura

12.11.2020 u 14:02

U Beču sada nema muzičkog života

U ovim vremenima je teško i opasno putovati i svako ko se usudi da negde krene za mene je heroj, a to su i organizatori velikih festivala, kao što je Bemus, koji čak uspevaju da poštuju visoke programske kriterijume. Pre desetak dana sam gostovala na Novosadskim muzičkim svečanostima, a sada stižem i u Beograd. Umetnici su takođe hrabri jer žele da sviraju i svaka mogućnost nastupa na bini, podela emocija sa ljudima, bez obzira koliko ih je u dvorani je u ovim trenucima značajna, kaže Jasminka Stančul, pijanistkinja, koja više od tri decenije živi i radi u Beču, a gostovaće večeras u 20 časova na sceni Kolarca, u okviru 52. Bemusa. Biće to prilika da čujemo njeno izvođenje Betovenovog klavirskog Koncerta br.3 u ce-molu, opus 37, u pratnji Simfonijskog orkestra RTS, pod upravom Bojana

Kultura

05.11.2020 u 19:00

Ljudima su potrebni koncerti

Betoven, Šuman, Šopen i Bartok su kompozitori čija dela će nam, kako je planirano, predstaviti Deneš Varjon, jedan od najznačajnijih mađarskih pijanista srednje generacije, večeras u 20 časova na Kolarcu, na 52. Beogradskim muzičkim svečanostima (BEMUS). Sa izvanrednom tehnikom i dubokom muzikalnošću Varjon je rado viđen na najznačajnijim svetskim scenama, od Karnegi hola u Njujorku do Vigmor hola u Londonu, poznat je i kao pedagog, predaje na Akademiji „Kronberg” u Nemačkoj, a umetnički direktor je i jednog festivala u Budimpešti, gradu u kom je studirao na Akademiji „Franc List”. Usavršavao se na majstorskim kursevima Andraša Šifa. Pored brojnih nagrada na evropskim takmičenjima, njegov umetnički domet je krunisan ove godine priznanjem „Košut”, koje je najveće odličje Mađarske za rad na

Kultura

12.10.2020 u 20:10

Kult kralja Milutina i kneza Lazara u ruskoj crkvi

Kojim putevima se srpska liturgijska poezija u čast srpskih svetaca preselila u rusku crkvu, dugi niz godina istraživala je dr Ana Rašković u arhivama Rusije i Vatikana. Službe srpskim svetima, prema njenim rečima, koje nesporno spadaju u najznačajnija dela srpske srednjovekovne književnosti, duboko su uzidane u temelj našeg nacionalnog identiteta i, posredstvom muzike kao svog najprirodnijeg puta, prenosile su se širom pravoslavne vaseljene. U seobi srpskih kultova u Rusiju, koja počinje još krajem 14. veka, pokrenut je intenzivan proces kulturne razmene između dva bliska pravoslavna naroda. Upravo u ruskoj sredini između 16. i 19. veka nastaju najbrojniji zapisi pesama u čast srpskih svetih. Na inicijativu nedavno preminulog akademika Dimitrija Stefanovića, za kojeg Ana Rašković kaže

Društvo

15.09.2020 u 11:12

Nagrađivani pijanista iz Niša završio na sudu jer je komšiji smetao zvuk klavira

NIŠ – Student treće godine Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu i Konzervatorijuma u Gracu, jedan od najboljih mladih srpskih pijanista Vladimir Aćimović (18) našao se ovih dana pred Prekršajnim sudom u Nišu zbog optužbe da je vežbanjem na klaviru remetio javni red i mir. Aćimović je rekao agenciji Beta da je postupak pokrenula policija po prijavi komšije kome smeta što on u svom stanu na bulevaru Nikole Tesle u Nišu svira klavir. „Problem postoji od moje 14 godine. Od tada do danas me je komšija više desetina puta prijavljivao policiji i komunalnoj policiji. Sada je to sve kulminiralo pokretanjem postupka za kršenje Zakona o javnom redu i miru pred Prekršajnim sudom u Nišu”, kazao je Aćimović. Prema njegovim rečima, komšija ga je prijavljivao policiji i komunalnoj policiji

Kultura

07.09.2020 u 20:00

Održati koncert u ovom trenutku je blagoslov

U vreme kada je teško zakazati koncert i održati ga uživo pred publikom, violončelistkinja Sandra Belić i pijanistkinja Ljiljana Vukelja nastupile su na rovinjskom festivalu „Art&More” poslednjeg dana jula i osvojile priznanje. Na svečanom zatvaranju ove manifestacije 22. avgusta, njihov koncert krunisan je nagradom „Mostovi kulture”. Prepuna lepih utisaka o toj, kako je rekla „plemenitoj” akciji, da se od nekih temeljnih umetničkih vrednosti ne odustane Sandra Belić za „Politiku” kaže: – Nastupile smo u otvorenom atrijumu Franjevačkog samostana u Rovinju, u divnom ambijentu građevine iz 18. veka i pod zvezdanim nebom, a rovinjska publika je još jednom pokazala svoju odanost kulturi. Sjajna organizacija i izbor programa delo su umetničkog direktora festivala Ronalda Brausa, koji

Kultura

18.08.2020 u 22:00

Od Soluna do – 180 miliona TV gledalaca

Negde u ovo vreme, tačnije od 30. avgusta do 4. septembra 1997. godine, bila sam izveštač „Politike” iz Soluna, tadašnje Evropske prestonice kulture. Ministarka kulture, Nada Popović Perišić, sastavila je ekipu umetnica koju su činile: Rada Đuričin, glumica, Svetlana Stević, interpretatorka izvorne narodne muzike, Danica Basta, slikarka, Jadranka Jovanović, operska pevačica, Jelica Zupanc, književnica, Marina Arsenijević, pijanistkinja, Vukica Mikača, umetnički fotograf... Van ove „državne” reprezentacije, u Solun na „Susret žena stvaralaca između dva mora – Crnog mora i Mediterana” došle su i Ljiljana Habjanović Đurović i Ljiljana Šop... Tek sad, međutim, posle toliko godina, saznajem da je Solun bio prvo, internacionalno gostovanje – Marine Arsenijević. Rođena Pančevka, sa samo

Kultura

07.08.2020 u 20:00

Koncert u Versaju, jedini ovog leta

Upravo sam sa sestrom Sanjom, odsvirala jedini koncert za ovo leto, u Versaju 2. avgusta, na prvom festivalu „Koncerti u Kraljevskom vrtu”. Izvele smo Mocarta, Bernštajna i Ravela za dva klavira. Poslednji nastup sam održala još 8. marta, a i gostovanja na jesen su pod znakom pitanja. Veliki je to šok kako na umetničkom, tako i na finansijskom planu, kaže Lidija Bizjak, naša vrhunska pijanistkinja, koja već dugo živi i radi u Francuskoj. Život bez živog kulturnog sadržaja je isprazno preživljavanje Njene prve korake u savladavanju klavira osmislila je profesorka Zlata Maleš u zemunskoj MŠ „Kosta Manojlović”. Na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu diplomirala je sa 19 godina, u klasi Aleksandra Šandorova, a na Visokom nacionalnom konzervatorijumu u Parizu bila je u klasi Žaka

Kultura

07.04.2020 u 14:00

Njujork je paralizovan

Kultura

09.12.2019 u 14:10

Svet je veliki, svi možemo imati karijeru

Iako veliki svetski muzičari trenutno rado sviraju Betovena, jer se sledeće godine obeležava 250 godina od njegovog rođenja, to nije slučaj sa Borisom Berezovskim, ruskim klavirskim virtuozom. Ovaj slavni pijanista i stari znanac beogradske publike gostovaće 9. decembra u 20 časova u Kolarčevoj zadužbini, u ciklusu „Steinway& Sons”, sa delima Šostakoviča i Šopena. Bez obzira na to što tvrdi da je Betoven snažan kao sunce, ostavio ga je za neku drugu priliku. Doživećemo umetnika u dvostrukoj ulozi: kao solistu i kao dirigenta kamernog beogradskog orkestra „Muzikon”. Imali smo prilike do sada da slušamo ruskog pijanistu u našoj prestonici u triju, potom sa Simfonijskim orkestrima i solistički, a pamtimo ga kao nasmejanog i veoma opuštenog, na sceni i van nje. Kad bih tri puta svirao

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: pijanista