Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.76	117.41
100.65	101.25	100.95
127.69	128.46	128.07

Kolumnisti

10.01.2017 u 08:15

Kultura straha

Nema istraživanja koje ne pokazuje da je strah dominantno osećanje u Srbiji na početku 2017. godine - strah od neizvesne sutrašnjice, siromaštva, bolesti... niz se može nastaviti unedogled. Imajući u vidu šta smo sve prošli, od devedesetih do danas, normalno je što straha ima. S druge strane, polazeći od toga da bi najgore valjda moralo biti iza nas, kao i da naša zemlja ima puno prostora da smanjuje jaz za razvijenim svetom, logično bi bilo da u društvu ima i entuzijazma, energije i ambicije da se nadoknadi propušteno. Pa, ipak, otpočinjemo 2017. sa osećanjem uplašenosti i nesigurnosti. Zašto? Beri Glasner je objavio 1999. godine knjigu ,,Kultura straha“, koja govori kako određene političke grupe podstiču osećanje straha da bi lakše ostvarile svoje ciljeve. Strah od sutrašnice nije u

Kolumnisti

06.12.2016 u 08:15

Predsednički izbori i „zvocanje”

Srbiju naredne godine očekuju predsednički izbori, redovni. Samo po sebi, radilo bi se o uobičajnoj stvari u demokratiji gde građani, gotovo po rutini, daju ili obnavljaju mandat onima za koje veruju da ih mogu uspešno sabrati oko najvažnijih tema i dolično predstavljati u zemlji i svetu. Pa ipak, gledano po usmerivanim tabloidnim medijima, izjavama naših aktuelnih upravitelja ili reakcijama vojnika iz vladajućih stranaka, radi se o elementarnoj nepogodi. Na sve načine se nastoji omalovažiti značaj ovih izbora, uniziti potencijalni kandidati, a ceo proces prikazati kao nepotrebna marketinška kampanja onih pojedinaca koji su se drznuli da pokažu nezavisan interes za obavljanje javnih poslova. Imajući u vidu da (valjda) živimo u demokratiji, da se ustavni poredak (kako-tako) uzima u

Kolumnisti

08.11.2016 u 08:15

Srbija i region

Srbija kao relativno mala i izložena zemlja u velikoj meri zavisi od svog okruženja, pogotovo imajući u vidu hipoteke iz prošlosti među susedima i podložnost regiona uticaju spoljnih aktera. Preduslov za bezbednost, razvoj i međunarodni status Srbije zato jeste pametna i dobro odvagana regionalna politika, ali paradoksalno, to je oblast u kojoj je danas najviše prisutna iracionalnost, demagogija i fingiranje saradnje. U odnosima sa susedima Srbija ide iz jedne krajnosti u drugu – od odricanja od Andrića („to je zajednički pisac“) i predlaganja regionalnih infrastrukturnih projekata koji nikako ne mogu biti smatrani logičnim prioritetima (autoput Niš – Priština), pa do potpaljivanja najnižih strasti kroz tabloide i paradržavne analitičare u funkciji dokazivanja patriotizma. Stojan

Kolumnisti

11.10.2016 u 09:22

(Ne)sigurne tekovine srpske kampanje u UN

Istoriju pišu pobednici, tako da će u njoj ostati zabeleženo da je za devetog generalnog sekretara UN izabran Portugalac Antonio Gutereš. U izbornom procesu za inokosnu funkciju nema srebrne medalje, a raznorodne kompromisne ponude, koje se ponekad čine tokom kampanje, pravi i ozbiljni kandidati ne uzimaju u obzir. U tom smislu, može se zaključiti da napori koje je srpski tim činio tokom prethodnih pet meseci nisu krunisani trijumfom. Međutim, da li je to baš cela istina, ili je konačna ocena malo kompleksnija i možda pozitivnija? Pre samo pola godine, velika većina država i moćnih pojedinaca ne bi mogli ni da pomisle da neko iz „male i nejake“ Srbije može biti ozbiljan kandidat za najvažniju poziciju u međunarodnom sistemu – za mesto generalnog sekretara UN. Uprkos tome, procenjeno je

Kolumnisti

13.09.2016 u 08:30

Ima li Srbija prijatelje u Evropi?

Tokom ove nedelje, predsednik srpske vlade ide u državnu posetu Francuskoj, zemlji sa kojom imamo tradiciju dva veka bogatih odnosa, ali i koju često posmatramo kroz prizmu dva ekstremna gledišta: ili je smatramo bezuslovnim „prijateljem” i očekujemo previše, ili pak negiramo bilo kakav pozitivni element koji nam može poslužiti kao zalog za ozbiljnije savezništvo. Iako je prijateljstvo lična kategorija koju ne treba preslikavati na odnose između država, u savremenoj istoriji i međunarodnim odnosima postoje određene zakonomernosti, na osnovu kojih se brzo uviđa da sa određenim državama imamo podudarne dugoročne interese i konstantan rezervoar za unapređenje saradnje, dok s drugima treba biti oprezan, a ponekad spreman i na otpor. Propuštanjem da učimo od tradicije, istorije i

Kolumnisti

19.07.2016 u 08:15

Evropa posle „bregzita”, Nice i Istanbula

Sada kada je poznat ishod referenduma u Britaniji, uprkos najavama apokalipse, ispostavlja se da sunce i dalje izlazi, a svi akteri se okreću od propagande ka racionalnim potencijalnim rešenjima. Pogledajmo i mi kakve realne posledice „bregzita” treba očekivati, ali i kakav je uticaj Nice i Istanbula na sudbinu Evrope. Prvo, posledice glasanja o izlasku Velike Britanije biće manje drastične nego što je to najavljivano. „Bregzit” neće prouzrokovati dramatičnu krizu Evropske unije, iz prostog razloga što je EU već uveliko u egzistencijalnoj krizi. On nije okidač za krizu, on je posledica krize Unije. Naime, još je tzv. izbeglička kriza otkrila sve pukotine evropske konstrukcije: nesposobnost da se dođe do zajedničkog odgovora, nepoverenje između država članica do tačke da je Nemačka sama

Kolumnisti

16.06.2016 u 08:15

Si Đinping u Beogradu: jedinstvena šansa za Srbiju

Predsednik Kine Si Đinping dolazi u posetu Srbiji krajem ove nedelje, ovenčan aurom velikog svetskog lidera. I to ne samo zato što je na čelu države kolosa, u kojoj je pokrenuo sistemske ekonomske i društvene reforme, već i zbog toga što je dao važan doprinos unapređivanju globalne finansijske arhitekture i usvajanju pariskog sporazuma o klimatskim promenama. Naša zemlja neće imati bolju priliku da svoj pažljivo negovan politički odnos sa Kinom učvrsti, da se kandiduje za ključnu državu jugoistočne Evrope za kineske investicije i logističke centre i da se afirmiše kao mala, ali važna karika najvećeg globalnog trgovinskog koridora u nastajanju. Kina, naime, razvija već nekoliko godina dva dodatna koridora za povezivanje sa Evropom, pod službenim nazivom „Jedan pojas, jedan put”, ili

Kolumnisti

24.05.2016 u 08:16

Nepodnošljiva lakoća politike u Srbiji

Prošao je još jedan izborni ciklus, a kao društvo nismo nimalo bliži istinskoj dijagnozi svojih problema. Još manje smo na tragu odgovora na ključna pitanja. Da li je iko od nas zahvaljujući onakvoj kampanji postao svesniji globalnih trendova i mesta Srbije u svetu, prilika i opasnosti koje se javljaju u okruženju ili, pak, glavnih razvojnih preduslova za našu zemlju? Da li smo bliži konsenzusu kakvu državu želimo i kako ona treba da izgleda za dve, pet ili deset godina? Ono što je najopasnije jeste činjenica da su brojni politički akteri i nazovianalitičari, umesto da grade kakav-takav konsenzus, nastojali da dodatno prodube podele u društvu. Bilo je mnogo spinovanih tekstova i kolumni, koji su imali za isključivi cilj da Srbiju stave u kontekst banalne hladnoratovske karikature

Kolumnisti

19.04.2016 u 08:15

Srbija na Ist Riveru

U međunarodnim odnosima, u kojima vlada zakon jačeg, kao i primat golih interesa u odnosu na sve druge konsideracije, male zemlje ipak nisu bez svojih šansi. Istorija, kao i sadašnjica, nude primere malih i nejakih država koje uspevaju da opstaju, da se razvijaju, pa i da šire svoj uticaj na neposredno i šire okruženje. Male države mogu da se opredele između čitavog niza instrumenata za delovanje, kao što su: specijalizovanje za određene niše u međunarodnim aktivnostima; maksimiziranje geoprometnog i geoekonomskog položaja; iznalaženje države „sponzora“ na međunarodnoj sceni; podizanje normativnog kapaciteta sopstvene države; traženje šireg kruga saveznika kroz ugrađivanje svojih interesa u šire principe i međunarodno pravo; zauzimanje važnih mesta u međunarodnim organizacijama i

Kolumnisti

22.03.2016 u 08:15

Šta se dešava sa Evropom?

Ujedinjenje Nemačke u okviru evropske konstrukcije, kao i pregovaranje ugovora iz Mastrihta, početkom devedesetih godina prošlog veka, rimovalo se s velikim povratkom Evrope u istoriju – iz koje je bila izbrisana Drugim svetskim ratom i Sueckom krizom iz 1956. Kreiranjem monetarne unije i prvim obrisima zajedničke spoljne politike, Evropa se činila kao jedan od nezaobilaznih stubova globalnog poretka. Završetak hladnog rata razrešio je Stari kontinent obaveze da služi kao prva linija fronta u slučaju eventualnog rata s Rusijom i oslobodio joj je manevarski prostor za vođenje samostalne politike. Pristupanje istočnoevropskih država uniji učinilo je da Evropa u zbiru ima veći društveni proizvod i od jedne Amerike. „Najbolji od mogućih svetova“, uskliknuo bi Volterov Kandid. Samo

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: Nikola Jovanović