Четвртак, 04.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.39
	100.79	101.39	101.09
	127.45	128.21	127.83

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: Никола Јовановић

Колумнисти

10.01.2017 у 08:15

Култура страха

Нема истраживања које не показује да је страх доминантно осећање у Србији на почетку 2017. године - страх од неизвесне сутрашњице, сиромаштва, болести... низ се може наставити унедоглед. Имајући у виду шта смо све прошли, од деведесетих до данас, нормално је што страха има. С друге стране, полазећи од тога да би најгоре ваљда морало бити иза нас, као и да наша земља има пуно простора да смањује јаз за развијеним светом, логично би било да у друштву има и ентузијазма, енергије и амбиције да се надокнади пропуштено. Па, ипак, отпочињемо 2017. са осећањем уплашености и несигурности. Зашто? Бери Гласнер је објавио 1999. године књигу ,,Култура страха“, која говори како одређене политичке групе подстичу осећање страха да би лакше оствариле своје циљеве. Страх од сутрашнице није у српском

Колумнисти

06.12.2016 у 08:15

Председнички избори и „звоцање”

Србију наредне године очекују председнички избори, редовни. Само по себи, радило би се о уобичајној ствари у демократији где грађани, готово по рутини, дају или обнављају мандат онима за које верују да их могу успешно сабрати око најважнијих тема и долично представљати у земљи и свету. Па ипак, гледано по усмериваним таблоидним медијима, изјавама наших актуелних управитеља или реакцијама војника из владајућих странака, ради се о елементарној непогоди. На све начине се настоји омаловажити значај ових избора, унизити потенцијални кандидати, а цео процес приказати као непотребна маркетиншка кампања оних појединаца који су се дрзнули да покажу независан интерес за обављање јавних послова. Имајући у виду да (ваљда) живимо у демократији, да се уставни поредак (како-тако) узима у обзир,

Колумнисти

08.11.2016 у 08:15

Србија и регион

Србија као релативно мала и изложена земља у великој мери зависи од свог окружења, поготово имајући у виду хипотеке из прошлости међу суседима и подложност региона утицају спољних актера. Предуслов за безбедност, развој и међународни статус Србије зато јесте паметна и добро одвагана регионална политика, али парадоксално, то је област у којој је данас највише присутна ирационалност, демагогија и фингирање сарадње. У односима са суседима Србија иде из једне крајности у другу – од одрицања од Андрића („то је заједнички писац“) и предлагања регионалних инфраструктурних пројеката који никако не могу бити сматрани логичним приоритетима (аутопут Ниш – Приштина), па до потпаљивања најнижих страсти кроз таблоиде и парадржавне аналитичаре у функцији доказивања патриотизма. Стојан Новаковић

Колумнисти

11.10.2016 у 09:22

(Не)сигурне тековине српске кампање у УН

Историју пишу победници, тако да ће у њој остати забележено да је за деветог генералног секретара УН изабран Португалац Антонио Гутереш. У изборном процесу за инокосну функцију нема сребрне медаље, а разнородне компромисне понуде, које се понекад чине током кампање, прави и озбиљни кандидати не узимају у обзир. У том смислу, може се закључити да напори које је српски тим чинио током претходних пет месеци нису крунисани тријумфом. Међутим, да ли је то баш цела истина, или је коначна оцена мало комплекснија и можда позитивнија? Пре само пола године, велика већина држава и моћних појединаца не би могли ни да помисле да неко из „мале и нејаке“ Србије може бити озбиљан кандидат за најважнију позицију у међународном систему – за место генералног секретара УН. Упркос томе, процењено је да се

Колумнисти

13.09.2016 у 08:30

Има ли Србија пријатеље у Европи?

Током ове недеље, председник српске владе иде у државну посету Француској, земљи са којом имамо традицију два века богатих односа, али и коју често посматрамо кроз призму два екстремна гледишта: или је сматрамо безусловним „пријатељем” и очекујемо превише, или пак негирамо било какав позитивни елемент који нам може послужити као залог за озбиљније савезништво. Иако је пријатељство лична категорија коју не треба пресликавати на односе између држава, у савременој историји и међународним односима постоје одређене закономерности, на основу којих се брзо увиђа да са одређеним државама имамо подударне дугорочне интересе и константан резервоар за унапређење сарадње, док с другима треба бити опрезан, а понекад спреман и на отпор. Пропуштањем да учимо од традиције, историје и геополитике

Колумнисти

19.07.2016 у 08:15

Европа после „брегзита”, Нице и Истанбула

Сада када је познат исход референдума у Британији, упркос најавама апокалипсе, испоставља се да сунце и даље излази, а сви актери се окрећу од пропаганде ка рационалним потенцијалним решењима. Погледајмо и ми какве реалне последице „брегзита” треба очекивати, али и какав је утицај Нице и Истанбула на судбину Европе. Прво, последице гласања о изласку Велике Британије биће мање драстичне него што је то најављивано. „Брегзит” неће проузроковати драматичну кризу Европске уније, из простог разлога што је ЕУ већ увелико у егзистенцијалној кризи. Он није окидач за кризу, он је последица кризе Уније. Наиме, још је тзв. избегличка криза открила све пукотине европске конструкције: неспособност да се дође до заједничког одговора, неповерење између држава чланица до тачке да је Немачка сама без

Колумнисти

16.06.2016 у 08:15

Си Ђинпинг у Београду: јединствена шанса за Србију

Председник Кине Си Ђинпинг долази у посету Србији крајем ове недеље, овенчан ауром великог светског лидера. И то не само зато што је на челу државе колоса, у којој је покренуо системске економске и друштвене реформе, већ и због тога што је дао важан допринос унапређивању глобалне финансијске архитектуре и усвајању париског споразума о климатским променама. Наша земља неће имати бољу прилику да свој пажљиво негован политички однос са Кином учврсти, да се кандидује за кључну државу југоисточне Европе за кинеске инвестиције и логистичке центре и да се афирмише као мала, али важна карика највећег глобалног трговинског коридора у настајању. Кина, наиме, развија већ неколико година два додатна коридора за повезивање са Европом, под службеним називом „Један појас, један пут”, или

Колумнисти

24.05.2016 у 08:16

Неподношљива лакоћа политике у Србији

Прошао је још један изборни циклус, а као друштво нисмо нимало ближи истинској дијагнози својих проблема. Још мање смо на трагу одговора на кључна питања. Да ли је ико од нас захваљујући онаквој кампањи постао свеснији глобалних трендова и места Србије у свету, прилика и опасности које се јављају у окружењу или, пак, главних развојних предуслова за нашу земљу? Да ли смо ближи консензусу какву државу желимо и како она треба да изгледа за две, пет или десет година? Оно што је најопасније јесте чињеница да су бројни политички актери и назовианалитичари, уместо да граде какав-такав консензус, настојали да додатно продубе поделе у друштву. Било је много спинованих текстова и колумни, који су имали за искључиви циљ да Србију ставе у контекст баналне хладноратовске карикатуре света, попут оне

Колумнисти

19.04.2016 у 08:15

Србија на Ист Риверу

У међународним односима, у којима влада закон јачег, као и примат голих интереса у односу на све друге консидерације, мале земље ипак нису без својих шанси. Историја, као и садашњица, нуде примере малих и нејаких држава које успевају да опстају, да се развијају, па и да шире свој утицај на непосредно и шире окружење. Мале државе могу да се определе између читавог низа инструмената за деловање, као што су: специјализовање за одређене нише у међународним активностима; максимизирање геопрометног и геоекономског положаја; изналажење државе „спонзора“ на међународној сцени; подизање нормативног капацитета сопствене државе; тражење ширег круга савезника кроз уграђивање својих интереса у шире принципе и међународно право; заузимање важних места у међународним организацијама и активизам у

Колумнисти

22.03.2016 у 08:15

Шта се дешава са Европом?

Уједињење Немачке у оквиру европске конструкције, као и преговарање уговора из Мастрихта, почетком деведесетих година прошлог века, римовало се с великим повратком Европе у историју – из које је била избрисана Другим светским ратом и Суецком кризом из 1956. Креирањем монетарне уније и првим обрисима заједничке спољне политике, Европа се чинила као један од незаобилазних стубова глобалног поретка. Завршетак хладног рата разрешио је Стари континент обавезе да служи као прва линија фронта у случају евентуалног рата с Русијом и ослободио јој је маневарски простор за вођење самосталне политике. Приступање источноевропских држава унији учинило је да Европа у збиру има већи друштвени производ и од једне Америке. „Најбољи од могућих светова“, ускликнуо би Волтеров Кандид. Само двадесетак

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8

Почетна / Тагови

04.06.2026 у 17:29

Мацут: Почетак преговора о уласку у режим „Роминг као код куће” важан за повезаност с ЕУ

04.06.2026 у 17:26

ИАЕА позива Иран на пуну сарадњу и наставак инспекција

04.06.2026 у 17:22

Макрон изразио саучешће Србији поводом погибије војника у Либану

04.06.2026 у 17:21

Одбојкаши Србије отпутоваће у суботу у Бразилију на турнир прве седмице Лиге нација

04.06.2026 у 17:17

ПИК без договора о новом високом представнику

04.06.2026 у 17:13

Додељени „црни” и „зелени лист” за екологију